Sve je počelo u kući na Vračaru: Profesor Nedeljković uzdigao je Srbiju u svetu astronomije i meteorologije

U porodičnoj kući Ernsta Glajzera, na Vračaru, profesor astronomije i meteorologije Milan Nedeljković, organizovao je i pokrenuo prvu opservatorijsku stanicu u Srbiji, koja je počela sa radom na današnji dan – 1. jul 1887. godine.

Početak rada stanice i unapređenja ove nauke iza sebe krije zanimljivu priču, koja datira godinama unazad.

Prvo je profesor Liceja G. Vladimir Jakšić, koji je bio u ministarstvu za statistiku Kneževine Srbije, na svoju inicijativu, 40-ih godina XIX veka, pokrenuo merenja vlažnosti, padavina, vetra i vazdušnog pritiska.

Zahvaljujući tome što je imao privilegovan položaj u društvu, kupio je aparate u Beču i zajedno sa drugim stručnjacima i porodicom obavljao merenja, na svom imanju na Senjaku.

U 20 gradova tadašnje Srbije, 1856. počela je sa radom dobro organizovana mreža meteoroloških stanica, a godinu dana kasnije bilo ih je čak 27, što je predstavljalo najgušću mrežu u tadašnjoj Evropi.

Upravo iz tog vremena, Jakšić je ostavio podatke od velikog značaja, koje se tiču vodostaja na reci Savi.

1.07.1887.

U porodičnoj kući Ernsta Glajzera na Vračaru otvorena Astronomska i metereološka opservatorija Velike škole.

Njen upravnik bio je Milan Nedeljković, prvi školovani astronom u Srbiji. Od 1902. godine počeo je da daje i prvu opštu prognozu vremena. pic.twitter.com/Q7UXV0LEXu

— Zoran Čičak (@zorancicak) July 1, 2021

Potom je ova privatna opservatorija radila još nekih godinu dana posle smrti Jakšića, a onda se pojavio i pomenuti profesor Nedeljković, sa inicijativom za pokretanje prve opservatorije.

To se dešava upravo u vreme kada je osnovana i Velika škola, odnosno kada je Kneževina Srbija dobila nezavisnost. Upornost Nedeljkovića ogledala se u tome što je, takoreći, “živeo za nauku” i zalagao se da se kupe instrumenti u Beču, što je upornošću i uspeo.

Ipak, iako je dobio odobrenje za izgradnju, a s obzirom na to da objekat nije bio završen, osnovao je ospervatoriju u svojoj zgradi, nedaleko od današnje.

Potom je, početkom XX veka, Nedeljković počeo da objavljuje i prve opšte i zvanične izveštaje o prognozi vremena.

Tako je, u avgustu 1902. počela međunarodna razmena šifrovanih podataka i izrada prve prognoze vremena. Deset godina kasnije, izveštaji o vremenu i vremenske prognoze objavljivale su se u listu “Politika”.

Život posvećen nauci

Milan G. Nedelјković rođen je 9. septembra 1857. godine u Beogradu.

Bio je prvi profesor astronomije i meteorologije u Velikoj školi, ali i osnivač i prvi upravnik astronomske i meterološke opservatorije u Beogradu.

Rodio se kao prvo od osmoro dece, u porodici imućnog abadžije Gligorija Nedeljkovića i majke Aleksandre.

Prvu mušku gimnaziju završio je kao đak generacije. Na Velikoj školi, Prirodno-matematički smer, diplomirao je sa odličnim uspehom i nagradom za rad iz fizike. Ubrzo je primljen i na Velikoj školi za pripravnika predavača za fiziku i matematiku.

Potom je na predlog Josifa Pančića dobio stipendiju za nastavak školovanja u Parizu, gde na Sorboni upisuje matematiku, a na Koležu de Frans, varedno pogađa fiziku.

Pročitajte još:

Od prizora zastaje dah, a od problema knedla u grlu: Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” dočekuje 87. rođendan u ruiniranom stanju

U Beograd se vraća posle pet godina studiju u Francuskoj, sa diplomama matematike, fizike, astronomije, meteorologije, precizne mehanike i seizmeologije. Tada na Velikoj školi otvara katedru za astronomiju i meteorologiju i odmah upućuje molbu Vladi Kraljevine Srbije da mu omogući izgradnju opservatorije koja bi bila i centralna meteorološka stanica.

Godine 1887. osnovao je Astronomsku i meteorološku opservatoriju u Beogradu u kojoj je početkom 20. veka vršio i prva seizmološka i geomagnetska merenja u Srbiji.

Sve vreme u astronomsko-meteorološkom poslu profesoru Nedelјkoviću je od velike pomoći bila imućna i obrazovana supruga Tomanija, sa kojom je celog života izdvajao lična sredstva za ove nauke.

Preminuo je 21. februara 1950. u Beogradu u 92 godini života.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi