Različitost treba da se vrednuje: "Zvuci srca" - utočište Beograda gde uz kafu dobijete i topli osmeh dobrodošlice

Prvi kafić u Beogradu u kom rade mladi sa blagim smetnjama u mentalnom razvoju ušuškan je među vračarskim zidinama i drvoredima, a mušterije prilikom ulaska u lokal, pored kafe ili limunade, dobijaju besplatan osmeh i po koju lepu reč.

U kafiću “Zvuci srca”, stacioniranom u Čuburskoj ulici, rade osobe koje imaju od 18 do 35 godina, a o kojima brine humanitarna organizacija “Dečje srce”.

Pored kafića, u okviru istog prostora nalaze se još dve prostorije – radionica i prodavnica u kojoj građani mogu da kupe cegere, šolje, majice, podmetače za šolje i druge raznorazne stvari koje zaposleni svakodnevno prave.

Umesto fiskalnog računa, na stolovima se nalaze kutije u kojima mušterije mogu da ostave iznos koji smatraju da je pravi.

Reporteri 24sedam popričali su sa zaposlenima, koji svaki dan sa osmehom na licu dolaze na svoj posao.

– Zanimljivo nam je na poslu, svašta nešto pravimo, od kapućina, preko latea, do espresa, kao i raznih sokova i bezalkoholnih koktela. Najvažnije je da su mušterije zadovoljne – rekli su punog osmeha Aleksandra Pavlović i Srećko Jović za 24sedam.

Pored njih dvoje, ostali zaposleni rade na izradi majica, cegera i drugih stvari u radionici koja se nalazi u prostoriji pored.

U radionici reporteri 24sedam popričali su sa Milenom Pančić (32), devojkom čiji su crteži direktnom štampom završili na velikom broju majica, cegera i šolja.

– Sa Dorćola sam, ali trenutno živim u Borči 2. Ne sviđa mi se toliko tamo, jer imam osećaj kao da sam otišla u starački dom. Nijedan dečko nije moje godište, svi su stariji, a oni mlađi pričaju o školi. Mene to ne zanima, odavno sam završila svoju – priča žustro Milena.

Ona dodaje da uživa u izradi svojih dezena, jer tu može da ispolji svoju kreativnost, a nije se ni bunila kada smo je omeli u radu i pitali da li može da nam pokaže njene autorske dizajnove u prodavnici. Odmah je ispustila štamparsku presu iz ruku i uputila se ka radnji, gde nam je predstavila kakve su sve majice, šolje i cegere napravili ona i njeni drugari.

“Zajedničkim snagama do zajednice”

Kristina Živković, iz humanitarne organizacije “Dečje srce” koja je zaslužna što ovaj kafić i postoji, istakla je za 24sedam da svakodnevno rade na procesu inkluzije dece kroz razne svakodnevne aktivnosti.

– Decu učimo veštine od održavanja osnovne i lične higijene, preko odlaska u prodavnicu, oblačenja, vezivanja pertli, do spremanja lakih obroka. Zajedničkim snagama 4. februara 2019. otvorili smo kafić “Zvuci srca” i radionicu, i time se odlučili na još jedan korak ka njihovom približavanju zajednici i stavljanju do znanja da su oni sposobni za rad, kao i za vrednovanje, samo im je potrebno dati prostor – objašnjava Živkovićeva.

Ona ističe da je ideja kafića da se ništa ne naplaćuje, jer kako smatra, “Zvuci srca” je prostor koji je dostupan svima.

– Trudimo se da pokažemo zajednici da oni nisu ništa drugačiji, kao i da različitost treba da se vrednuje, jer u ovaj prostor može da svrati i onaj ko nema novca da plati sebi kafu ili čaj – kaže naša sagovornica i dodaje da se često u kafiću organizuju proslave penzionera, kao i književne večeri.

Sticanje prakse

Živkovićeva za 24sedam navodi da uglavnom svako od zaposlenih ima završenu srednju školu.

– Međutim, te škole su u većini slučajeva zanimanja koja trenutno nisu tražena na tržištu, ili su više bazirana na nekom literarnom delu, a njima je potrebna najviše praksa – kaže ona.

Naša sagovornica objašnjava da su na samom početku, a pre otvaranja kafića, radili sa zaposlenima upravo na sticanju praktičnih veština.

– Tada smo svi dolazili i poručivali kafu, ali i cegere i majice da nam se odštampaju. Oponašali smo sredinu u kafiću ili nekoj prodavnici u kojoj želite nešto da kupite. Njihova priprema je trajala oko tri, četiri meseca. Cilj nam je da se ova priča proširi dalje, tj. da u svakoj većoj ili manjoj firmi može da se zaposli osoba sa smetnjama u razvoju i da oni budu radno aktivni – ističe Živkovićeva.

Rodila se i ljubav prema poljoprivredi

Naša sagovornica kaže da im je pandemija koronavirusa dala prostora da se više okrenu štampi i poljoprivrednim radovima.

– Imamo baštu u Vrčinu, gde smo svi zajedno zasadili lavandu, smilje, pa čak i grožđe… Bitno je što oni jako vole promenu i dinamiku, a upravo zbog toga radionica i prodavnica postoje. Dva puta nedeljno nam dolazi šnajderka (instruktorka) koja radi sa njima i uči ih da šiju od cegera, preko vrećica za lavandu, do porube na majicama ili etikete. Takođe, mogu i da vezu. Štampu radimo svakodnevno i mislim da uživaju u tome, jer su na cegerima i majicama njihovi autentični radovi – kaže ona.

Pročitajte još

Sačuvana budućnost dece iz Svratišta u Kafe baru 16: Za sedam dana skupljeno 1,2 miliona

Živkovićeva napominje da su zaposleni za dve godine rada mnogo napredovali, kao i da su u potpunosti samostalni.

– Niko im do sada nije ulio poverenje niti im dao prostora za ovako nešto. Nakon dve godine, vidim da se i dalje raduju što dolaze na posao, neki čak i ne žele da odu kući. Bitno je što sada shvataju da vrede – zaključuje naša sagovornica.

Kafić je otvorila humanitarna organizacija “Dečje srce”, Grad Beograd je ustupio prostor, dok su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i brojni humani građani pomogli u njegovom opremanju.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi