Dnevnik jednog Beograđanina: 6. april 1941. - Beograd gori kao da ga je neko polio benzinom (FOTO)

Nikada ranije nisam čuo da zora može da urla.Nebo je jutros, pre pet sati, puklo na pola. Prvo sam pomislio da sanjam, da su to oni ratni bubnjevi iz košmara koji se ne usuđujem da podelim ni sa samim sobom. Ali kad je zid pored kreveta zadrhtao, a prozorsko staklo eksplodiralo po sobi kao kristalna kiša — znao sam: počelo je.

Istrčao sam bos, bez kaputa, na ulicu. Komšija iz gornjeg stana nosi ćerku krvave glave. Žena preko puta vrišti iz sveg glasa, ali niko je ne čuje, jer zvuk aviona para sve. Svi gledamo u nebo, kao da tamo gore ima neka pravda, neko objašnjenje — ali gore su samo krila zla. Metalne ptice sa crnim krstovima, hladne, tačne, bezdušne.

Beograd gori. Gori kao da ga je neko polio benzinom i zapalio u besu.

Wikipedia

 

U centru – haos. Čuo sam da su pogodili i bolnicu. Decu. Crkvu. Sve ono što bi, po svakom božanskom i ljudskom zakonu, trebalo biti pošteđeno. Na Kosančićevom vencu — ništa. Tamo gde je bila Biblioteka, sada je ogroman plamen koji guta vekove. Vidim jednog mladića kako iz pepela pokušava da izvuče knjigu. Ruke su mu krvave, a iz očiju mu curi dim. Šapće sebi nešto, mislim da pokušava da se seti naslova koje su tamo bile, kao da time može da ih vrati. Kao da sećanjem možeš pobediti pepeo.

Grad plače. Ali to nije običan plač — to je krik kamena, vrisak zgrada koje se ruše kao da se stide što ne mogu da zaštite one koji u njima žive.

Pitam se: da li nas je svet zaboravio? Ili nas je samo precrtao? Kao fusnotu u istoriji, koju niko neće čitati.

Vratio sam se kući sa česticama čađi u kosi. Pišem ovo dok u pozadini tutnji još jedan talas smrti. Papir mi drhti pod rukom. Ne znam da li će iko ovo čitati. Ne znam ni da li će išta ostati da se čita.
Ali moram da napišem: 6. april 1941. nije dan. To je rana. Otvorena rana u mesu grada.
I ako sutra ne svane, ako ovo bude poslednje što sam napisao — neka neko zna: Beograd nije pao tiho. Beograd je vrištao. Beograd je umirao stojeći.

Ovako je taj stravičan dan kada je Hitler odlučio da kazni Kraljevinu Jugoslaviju opisao beograđanin K.

Wikipedia

 

Tog 6.aprila Hitler je napao Kraljevinu Jugoslaviju, operacija "Kazna"

U zoru 6. aprila 1941. godine, nacistička Nemačka je bez objave rata napala Kraljevinu Jugoslaviju. Operacija pod nazivom „Kazna“ (Strafgericht) bila je Hitlerova odmazda za vojni puč u Beogradu 27. marta, kojim je srušena vlada potpisnica Trojnog pakta.

Tokom bombardovanja Beograda:
• Grad je pogođen u četiri velika naleta Luftvafea.

• Poginulo je između 2.200 i 4.000 civila.

• Potpuno je uništena Narodna biblioteka Kraljevine Jugoslavije, sa preko 350.000 knjiga, rukopisa i dokumenata.

• Gađani su civilni objekti: bolnice, škole, crkve, železnička stanica, siromašni delovi grada.

 

Ovo bombardovanje bilo je uvod u brzu invaziju i okupaciju Jugoslavije, koja je kapitulirala samo 11 dana kasnije, 17. aprila 1941.

Međutim, rat se time nije završio — na prostoru Jugoslavije rat je trajao pune četiri godine, sve do 1945. godine. U tom periodu zemlja je bila rasparčana i okupirana od strane Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske i kvislinških režima. Istovremeno, na njenoj teritoriji vodio se jedan od najvećih i najsloženijih pokreta otpora u okupiranoj Evropi.

Jugoslavija je platila ogromnu cenu rata:

• Ukupan broj žrtava procenjuje se na više od 1.000.000 mrtvih.

• Zemlja je bila razrušena, spaljena, podeljena, ali nije poklekla.

Beograd, koji je prvi pao pod bombama, dočekao je i oslobođenje. Ali ožiljak od 6. aprila ostao je — u sećanju, na kaldrmi, i u tišini knjiga koje više nikada neće biti pročitane.
 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi