Parastos u u Vaznesenjskoj crkvi povodom 6. aprila: "Sećamo se onih koji su stradali u nemačkom bombardovanju"

U crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Beogradu danas je služen parastos u znak sećanja na poginule tokom bombardovanja nacističke Nemačke 6. aprila 1941. godine, čime je počeo Drugi svetski rat na tlu tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Predstavnici Beograda, među kojima i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, položili su vence kao sećanje na stradale, kojih je bilo između 2.500 i 4.000.

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović rekao je da je 6. april jedan od sigurno najtužnijih datuma u istoriji Beograda.

– Sećamo se onih koji su stradali u nemačkom bombardovanju. U bombardovanju Beograda stradalo je između 2.500 i 4.000 ljudi, srušeno je više od 1.000 zgrada, oko 10.000 objekata u gradu bilo je onemogućeno za život, potpuno je stradala i Narodna biblioteka u Beogradu – rekao je Mladenović.

Istakao je da je u porti Vaznesenjske crkve bilo sklonište, koje je pogođeno u bombardovanju i stradalo više stotina ljudi.

Mladenović je izrazio nadu da će u porti te crkve biti izgrađeno jedno spomen obeležje, odnosno mala kapela koja će simbolično obeležavati mesto gde su bombe pale i gde je najviše ljudi stradalo.

Beograd je simbol pobede života nad stradanjem

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević rekao je da se na današnji dan sećamo svih stradalih u bombardovanju glavnog grada 6. aprila 1941. godine i obeležavamo osam decenija od jednog od najvećih zločina koji se desio u Beogradu.

Prilikom obilaska izložbe fotografija postavljene ovim povodom na Trgu republike, koja će zvanično biti otvorena u 13 časova i biti dostupna građanima narednih dana u sklopu manifestacije “Dani Beograda”, on je istakao da je prestonica bombardovana iz samo jednog razloga.

Pročitajte još

Hitler je imao nemilosrdan cilj – “rat protiv Srba bez milosti”! Pre tačno 80 godina nacisti su bombardovali Beograd

Predsednik obišao bombardovanu Narodnu biblioteku Srbije: “Srbija ostaje posvećena idealima antifašizma, slobodarstva, nepokora i saradnje” (FOTO)

– To je bila odmazda prema narodu koji je odbio ideje fašizma, stavljajući se na svetlu stranu istorije. Prema procenama, u bombardovanju je poginulo između 2.700 i 4.000 ljudi, srušeno je više stotina zgrada i objekata, među njima i Narodna biblioteka, što je jedan od najvećih “kulturnih genocida” u našoj zemlji. Zato smo dužni da čuvamo sećanje na ovaj datum i pokažemo sve užase rata, ali i da s ponosom ističemo to što smo u Drugom svetskom ratu bili na strani antifašizma, na strani pobednika i što ovaj narod nikada nije hteo da prihvati ideje fašizma, ma koliko da su mu one bile nametane – istakao je Nikodijević u izjavi za TV Pink.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi