Sve za dečji osmeh: Uslugu "lični pratilac" u Beogradu koristi 500 mališana sa posebnim potrebama

Značajnu olakšicu deci sa posebnim potrebama i njihovim roditeljima predstavlja usluga “lični pratilac”, a Beograd je najveća lokalna samouprava koja je prva krenula sa tom vrstom usluge.

Direktor humanitarne organizacije “Dečje srce” Goran Rojević za 24sedam navodi da već šestu godinu ta organizacija sprovodi uslugu lični pratilac deteta, koju trenutno realizuje sa 500 dece i članova njihovih porodica.

Ipak, da bi neko mogao da se bavim ovom vrstom posla, mora prethodno da prođe obuku, koja podrazumeva i usvajanje niza veština.

– Akreditovanim programom “Obuka ličnih pratilaca za adekvatno pružanje podrške osobama sa smetnjama u mentalnom razvoju” lični pratioci stiču posebna znanja i razvijaju potrebne veštine za pružanje usluge lični pratilac; upoznaju se sa inovativnim pristupima u socijalnoj zaštiti i novim standardima u pružanju podrške osobama sa invaliditetom unutar lokalne zajednice; upoznaju se sa specifičnostima ciljne grupe kojoj će svojim radom pružati podršku; uče da prepoznaju potencijale kod dece sa smetnjama u razvoju i da ih stave u funkciju aktivnosti koje svakodnevno sa decom rade – navodi Rojević.

Nema strepnje i straha za roditelje

Prema rečima našeg sagovornika, roditelji su ovom uslugom dobili mogućnost da se zaposle, imaju i svoj privatni i poslovni život sa manje strepnje i straha i da su sigurni da njihovo dete ima dodatnu podršku neophodnu u svakodnevnom funkcionisanju.

– Roditelji više ne strepe da li će ih pozvati iz škole sa informacijom da im se dete uznemirilo i da moraju hitno da napuste posao i odu po dete. Više se ne plaše ni kako će gradskim prevozom doći do škole i kako će naučiti sve one socijalne veštine, poput pranja ruku, umivanja ili brige o sebi. Roditelji su sa ličnim pratiocem spokojni da im je dete dobilo baš onu podršku koja mu je najneophodnija u procesu odrastanja – ističe naš sagovornik.

Dodaje da takođe uče da komuniciraju sa roditeljima i osobljem u vaspitno-obrazonoj ustanovi u kojoj će da rade.

– Uče da popunjavaju dokumentaciju neophodnu za realizaciju usluge, usvajaju veštine koje se odnose na ključne aspekte na kojima lični pratioci deluju (socijalizacija i sticanje socijalnih veština, povećanje stepena samostalnosti, fizička pomoć pri kretanju), kroz sagledavanje šireg konteksta u kome se na te aspekte utiče, fokusirajući se na snage i resurse, a ne na ograničenja – objašnjava naš sagovornik.

Iako su iskustva pratilaca različita i zavise od njihovog prethodnog iskustva, obuke, podrške, ono u čemu su svi jedinstveni je da im kontakt sa decom pričinjava zadovoljstvo, budi emociju i traži dinamičnost.

– Pred njih se svakodnevno stavljaju novi izazovi koji traže da su pažljivi, oprezni i maštoviti kako bi se potrebe deteta uskladile sa socijalnim potrebama zajednice u kojoj žive – objašnjava Rojević.

Pročitajte još:

Život pod vedrim nebom: Oni su ostali bez ičega, a pomoć drugih ljudi im znači sve

Na pitanje, kako bismo kao društvo mogli da podignemo svest o značaju uloge ličnog pratioca, Rojević ističe da je važno da se pokrenu i druge usluge koje su neophodne za adekvatno odrastanje dece sa smetnjama u razvoju kao što su pedagoški asistent  ili pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju.

Dodaje da bi tada roditelji imali celu lepezu usluga u zajednici koju bi mogli da koriste. Kada u zajednici postoji samo jedna usluga, onda roditelji koriste nju i kada im je neophodna i kada nije, čime se postojeća usluga zatrpava zahtevima i stvara se lista čekanja.

Procedura i čekanje

Naš sagovornik objašnjava kako je čekanje na uslugu individualno i zavisi od jasno definisane prioritetnosti za uslugom koja se dobija nakon početne procene potreba Centra za socijalni rad i prijemne procene koju sprovodi pružalac usluge.

– Dobijene informacije se upoređuju sa definisanim kriterijumima usluge i o informacijama se obaveštavaju roditelji. Stanje na listi čekanja se često menja i promenom okolnosti u porodici koja traži uslugu i što je stanje porodice urgentnije to je čekanje na uslugu kraće. Što se tiče čekanja usluga lični pratilac funkcioniše kao i sve druge usluge u zajednici – zaključuje on.

 

Besplatna usluga

Usluga lični pratilac za decu sa smetnjama u razvoju u Beogradu je uvedena 2014. godine, a gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević kaže da je jedan lični pratilac zadužen da prati samo jedno dete, te da je ova usluga potpuno besplatna.

Sekretarka je nedavno precizirala da je u glavnom gradu 2014. godine bilo 44 ličnih pratilaca, a da ih je danas 500. Gradska sekretarka ističe da je i ove godine planirano povećanje broja ličnih pratilaca i da su izdvojena sredstva u iznosu od 330 miliona dinara.

Instaliraje našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi