Bila je mlada, uspešna, bogata, zašto se ubila?

Manekenka Bojana Šarac izvršila je samoubistvo u 28. godini, a javnost je ostala zatečena činom na koji se odlučila lepa, mlada i uspešna devojka. Obavijeni tužnim mislima, korisnici na društvenim mrežama opraštali su se od nje, izjavljivali saučešće njenom ocu, pitajući se - zašto?

Šta je moglo da muči devojku koja je obišla pola sveta, radila za poznate modne kuće, bila tražena, plaćena i poznata? Odgovore na ovo pitanje pokušali smo da nađemo u razgovoru sa psihologom Snežanom Repac.

- U našem narodu uvreženo je mišljenje da je koren depresije egzistencija, ali to apsolutno nema nikakve veze jedno sa drugim. Depresija ima veze sa ličnim osećanjima, koja su negde duboko potonula. Ona su potisnuta i osoba koja je u depresiji ne može da obradi to stanje - navodi Repčeva.

U kontekstu depresije može se govoriti o strahovima, osećaju nesnađenosti i besmisla, kao i netretiranom stresu. Kako naša sagovornica objašnjava, uspešni ljudi mogu često upadati u depresivna stanja, jer se na putu ka uspehu odriču mnogo čega. Naravno, ne znači nužno da je svako uspešan u riziku od depresije. Tada na scenu stupaju karakter osobe, njeni strahovi, stresovi i sve ono što oslikava jednu ličnost.

- Čoveka razdire osećanje besmisla, kada ga dugo trpi i kada ništa ne može da promeni, kada je bez identiteta i u situaciji kada shvata da ga u određenom segmentu života nešto više iscrpljuje nego što puni njegovu dušu - priča psiholog za 24sedam.

Instagram printscreen/bolemene

Da li prepreke u Bojaninoj karijeru kriju neke odgovore?

Mlada manekenka je ranije pričala i o tome kakve je zahteve, ali i posledice ostavila modna industrija u njenom slučaju.

- Kao manekenka sam imala jako velikih problema na početku, jer niko nije hteo da me uzme zbog visine. I onda sam ja u tom momentu pomislila: „Kakve veze ima visina, pogledaj kako izgledam!” Ja znam da se fotkam pa znam da se fotkam, bilo mi je potpuno neshvatljivo da će mi neko stvarno zbog pet centimetara uništiti karijeru - govorila je ona, pa otkrila koliko je sebe žrtvovala u poslu. 

- Onda sam konačno našla agenciju, međutim, vrlo brzo sam shvatila da ja tu definitivno više dajem nego što dobijam, ne u smislu talenta i vremena, nego jednostavno mi nije bilo jasno šta će njima 30 posto od moje zarade. Ja sam 12 sati na poslu, u Kini pogotovo, gde oblačiš jednu stvar, drugu, treću, četvrtu, sve u pet sekundi, pošto fotkaš katalog. A oni sede u kancelariji, samo im je buker poslao mejl, i to njima daje za pravo da uzmu iz mog džepa - kazala je ona ranije, ističući da ju je sve to očvrsnulo da bude još uspešnija. 

Upravo ove izjave preminule manekenke vraćaju nas na početak našeg razgovora sa psihologom, koji kaže da takve situacije, iskustvo nepravde, nedovoljnog poštovanja onoga što radimo i za šta se žrtvujemo sopstvenim životom, mogu rezultirati beznađem.

Pexels

Šta to ne vidimo sopstvenim očima?

- Fali nam emocionalne kulture, informisanosti o emocionalnim problemima, kako bismo uspeli da uočimo da neko ko nam je blizak ima problem koji bi uz pomoć stručnog lica trebalo da reši. Retko kada osoba koja ima suicidne misli može da potpuno prikrije svoje namere, samo je pitanje da li to vidimo i da li kada vidimo reagujemo kako treba - objašnjava Repčeva.

Prema rečima psihologa s kojim smo razgovarali o suicidu, fatalnim ishodima prethodi nesvesnost o pogubnim posledicama nakon emocionalnih turbulencija. Kakve su to turbulencije? Duboka tuga, traume i stres.

Međutim, jedini način da promenimo neke stvari između nas samih jeste da urgentno promenimo kulturološke navike i da shvatimo zašto je važna poseta psihologu ili psihijatru.

- Psihičko zdravlje je osnova imuniteta! Stoga, zaparloženo stanje duha je jedan od ključnih problema današnjice. Prestali smo da se posvećujemo jedni drugima, onako istinski i do srži naših ličnosti - kaže Snežana Repac, i dodaje:

- Treba da pratimo i kako spava neko ko ima psihičke problem. Kvalitet njegovog sna može biti okidač loših misli i pojave unutrašnjih glasova koji govore osobi da treba da se ubije. Ako tome nekad dodamo i konzumaciju lekova, alkohola i možda narkotika, ishod je često koban.

Pexels

"Znaš li šta sam sve prošao, pa se nisam ubio"

Često se prilikom "otvaranja" osobe sa druge strane može čuti rečenica: "Znaš li šta sam sve prošao, pa se nisam ubio." Psiholog nam objašnjava da je takav stav potpuno odsustvo emocionalne kulture i empatije.

- Takvom izjavom se negira tuđe osećanje. Pritom, još mu se doliva ulje na vatru, jer će osoba koja ima problem pomisliti: "Aha, ja sam nesposoban da se izvučem i time još više potvrđujem da moje postojanje nema smisla." Tada bolesna osoba postaje ponižena i poražena, što nikako ne smemo dozvoliti. Takav pristup je krajnje narcisoidan i za njega nema mesta u podršci i pomoći - zaključila je razgovor Snežana Repac.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi