Zaboravljeni običaji pred Uskrs: Kako se u Srbiji obeležavaju Veliki petak i Velika subota?

U susret pravoslavnom Uskrsu, Veliki petak i Velika subota zauzimaju posebno mesto u srpskoj duhovnosti i tradiciji. Ovi dani su ispunjeni dubokim verskim značenjem, ali i bogatim narodnim običajima koji variraju od kraja do kraja.

Dok se širom Srbije poštuju osnovna pravila posta i tišine, pojedini regioni neguju i specifične rituale koji se prenose s kolena na koleno.​

Antonio Ahel/ATAImages

Veliki petak: Dan tuge, posta i tišine

Veliki petak se smatra najtužnijim danom u hrišćanstvu, jer se tada obeležava raspeće Isusa Hrista. U pravoslavnim crkvama se ne služi liturgija, već se iznosi plaštanica - platno koje simbolizuje Hristov grob, pred kojim se vernici mole i celivaju ga.

U nekim krajevima Srbije, vernici se provlače ispod stola na kojem leži plaštanica, verujući da će im se tada ispuniti želje. 

U zapadnoj Srbiji veruje se da je Veliki petak najpogodniji dan za kalemljenje voćaka, jer se tada "primi sve što se nakalemi". 

Pixabay

U nekim delovima Srema veruje se da na Veliki petak ne treba konzumirati beli luk, jer se smatra da to može doneti nesreću.

U južnoj Srbiji postoji verovanje da na Veliki petak decu ne treba puštati iz dvorišta, jer su tog dana posebno izložena urokljivim očima i zlim silama. 

Čuvarkuća

Farbanje jaja, posebno prvog crvenog jajeta poznatog kao "čuvarkuća", obavlja se na Veliki petak.

Pexels

Ovo jaje se čuva tokom cele godine kao zaštitnik doma.

Velika subota - tišina pred Vaskrs

Velika subota je dan između Hristove smrti i vaskrsenja, obeležen tišinom, molitvom i pripremama za Uskrs. U crkvama se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, a vernici se pripremaju za ponoćnu vaskršnju liturgiju.

Običaji se razlikuju od kraja do kraja, pa tako u Homolju dmaćice mese poseban kolač zvan vaskršnjak, ukrašen bosiljkom, koji se nosi na blagoslov u crkvu. 

U jugoističnom delu Banata se pripremaju posebni kolačići koji se nakon večernjeg bdenja nose na groblje, gde se grobovi pokojnika preliju vinom i okade.

Zajedničko za sve srpske krajeve je da se na Veliku subotu završavaju svi poslovi u kući, priprema se odeća za Uskrs, a oni koji nisu stigli da ofarbaju jaja na Veliki petak, to čine sada. Dan se provodi u tišini, bez veselja i buke. 

Ovi običaji, iako se razlikuju po regionima, svedoče o bogatstvu srpske kulturne baštine i dubokoj povezanosti naroda sa hrišćanskom verom.

Veliki petak i Velika subota nisu samo dani posta i tišine, već i prilika da se kroz tradiciju i običaje izrazi poštovanje prema Hristovoj žrtvi i pripremi duh za radost vaskrsenja.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi