Ne možeš naći nastavnike čak ni privremeno! Niko neće posao predavača matematike, srpskog, pa čak ni filozofije!

Svršeni studenti u Srbiji sve se ređe odlučuju za poziv nastavnika, a nažalost i srednjoškolci retko upisuju smerove koji imaju veze sa nastavničkim radom u školama.

Tako je Senat Univerziteta u Beogradu usvojio platformu za poboljšanje položaja nastavnika i privlačenje budućih studenata, koju je sastavilo osam dekana fakulteta sa nastavničkim smerovima. 

Platformu su sačinili dekani Filozofskog, Filološkog, Hemijskog, Fizičkog, Matematičkog, Biološkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju.

A većina studenata koji završe ove fakultet retko se opredeljuje za nastavničko zvanje. Dekani su izneli i konkretne predloge, i smatraju da bi stipendije i jeftiniji stanovi vratili nastavnike u učionice.

Potrebne veće plate

I predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić smatra da mlade treba stimulisati, ali pre svega većim platama u školstvu.

- Treba povećati plate sistemom 1:3:5 jer jedino tako mlade ljude možete da privučete. Oni žele da sa nekom solidnom platom tako i i žive - kaže ona.

Objasnila je da taj sistem podrazumeva da bi nastavnici imali platu u visini tri prosečne u Srbiji, odnosno oko 120.000 dinara, a fakultetski profesori pet prosečnih, odnosno oko 200.000 dinara.

- Bez toga se ne može. Osnovna plata mladog nastavnika je 74.000 dinara, a nastavnika sa 20 godina staža i razrednim starešinstvom oko 80.000 dinara - objasnila je ona.

Pixabay

- Kada bi jedna nastavnička plata bila 1.000 evra, da ste mlad čovek, da li biste se opredelili? Pa, što da ne. Završite fakultet i možete lepo da živite - objasnila je Ilićeva.

Dodala je da bi država trebalo da mladim nastavnicima da i neke beneficije, poput povoljnih stanova i jeftinijih kredita.

Nedostaje 1.000 nastavnika

Ilićeva je rekla da prema poslednjim podacima iz 2019. godine u Srbiji nedostaje oko 1.000 predavača.

- Oko 400 matematičara, 200 fizičara... Mislim da se za ove tri godine ništa nije promenilo, a najviše nedostaje predavača u Vojvodini. Evo, na Filološkom se prošle godine šest-sedam njih upisalo za nastavnički smer - kaže ona.

Predsednica sindikata kaže da nije problem samo sa matematičarima već i sa društveno-jezičkim smerovima i društveno-humanističkim.

- A da ne govorim kakva je situacija u srednjim, stručnim školama, gde fale energetičari, mašinci... tu je alarmantna situacija - dodaje Ilićeva.

Profimedia

Apsurdno je da škole ne mogu da pronađu čak ni profesore srpskog jezika ili filozofije.

- U jednoj srednjoj školi u Beogradu otišao je profesor filozofije na bolovanje, a oni nisu mogli da nađu zamenu. Nema filozofa! - dodaje ona.

Ilićeva dodaje da je pre dve godine srela kolegu koji je bio profesor fizičkog, a zaposlila ga je jedna mala škola. Međutim, on je morao da predaje još gomilu drugih predmeta.

- On čovek predaje fizičko, hemiju, biologiju... Situacija je alarmantnija nego što možemo da zamislimo. Ne samo da ih fali u manjim sredinama, već i u beogradskim školama - kaže ona, i upozorava da kada se uzmu u obzir predavači koji ove godine odlaze u penziju, situacija će biti katastrofalna.

Ona objašnjava i da današnje mlade generacije, za razliku od nekadašnjih, ne razmišljaju o tome da li vole neki posao ili žele da se bave određenom strukom već im je samo bitna zarada.

- Danas mladi ljudi samo traže posao koji je dobro plaćen. Priča se da će biti pozivani penzioneri, ali šta ćete sa ljudima koji imaju 65 i više godina? Treba da budu na nivou mladih ljudi, da rade sa njima, da su aktivni na času... Pa kako će to da postignu kada su se i oni istrošili za svoj radni vek? To su kratkoročna rešenja, treba tražiti nešto dugoročno - rekla je ona.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi