Aleksa je teško oboleo, a onda je ostavljen na staranje baki i deki: Oni preživeli šlogove i infarkte ali uspeli su da ga dignu na noge

Dečak Aleksa Cukić rođen je iz, kako kaže njegov deda, neznane trudnoće. Međutim, prilikom porođaja, zbog komplikacija je dobio cerebralnu paralizu. A da nevolja bude veća, ostavljen je babi i dedi da se staraju o njemu, iako su oboje imali po nekoliko infarkta.

Aleksin deda Milenko kaže za 24sedam da dečakova majka nije znala da je trudna maltene do pred porođaj.

Međutim, na porođaju su nastale komplikacije, dečak se nagutao plodove vode, i zbog toga što je ostao bez kiseonika, morali su da ga izvuku vakuum ekstrakcijom. 

Nažalost, komplikacije su ostavile posledice i dečaku je dijagnostikovana cerebralna paraliza. 

- Odmah posle porođaja prebačen je u Institut za neonatologiju u Beogradu, gde je ležao tri meseca. Posle toga su ga supruga i ćerka dovele kući. Problemi su nastali odmah posle porođaja, ustanovljena je cerebralna paraliza - priča za 24sedam dečakov deda Milenko.

Dodaje da su dečaka redovno vodili kod lekara i na fizikalne terapije, a u petoj godini mu je urađena operacija tetiva koja je dobro prošla.

- Pošto je gazio na prstiće kao baletan, nakon operacije mu se to povuklo i sada je sve okej. On ide u školu sa zdravom decom, progovorio je i redovno ga vodimo u banje - priča Milenko, i dodaje da je sada dečaku bolje nego ranije, iako još uvek ne može normalno da se kreće. 

Lekari predviđali najgore

Milenko kaže da je dobra stvar to što Aleksa može da komunicira.

- Njemu mozak dobro radi. Nama je doktorka rekla da kod njega može da bude svašta i da može da "klikne" i kao da ništa nije bilo. Jer na tom malom mozgu, pošto je vakuumom obavljen porođaj, verovatno je oštećeno nešto. Niko nam nije ništa konkretno rekao šta se desilo - priča dečakov deda.

Dodaje da su im lekari posle rođenja rekli da je stanje ozbiljno i da može da se desi da ustanu ujutru i nađu ga mrtvog. 

- Hteli su da ga ostavimo tamo ili da ga damo ne znam ni ja gde. Rekoh: "Ne dam ja njega nigde!" Mi smo ga doveli kući i od tada je on sa nama - kaže naš sagovornik.

Majka ga ostavila baki i deki

Međutim, problemi sa Aleksinim zdravljem nisu bili jedini. Kako priča njegov deda, nakon nekog vremena dečakova majka se udala i ostavila ga je kod babe i dede na staranje.

- Što se tiče starateljstva, ćerka je tri godine vodila brigu o njemu dok je bila ovde u kući. Taj momak s kojim sa zabavljala nije hteo da prihvati malog zbog toga kakav se rodio. Posle tri godine ona je našla drugog momka i udala se. Onda je dete ostalo kod nas. Navikao je na nas i mi ga ne damo - priča deda Milenko.

Privatna arhiva

Dodaje da majka retko dolazi da poseti Aleksu.

- Možda jednom u godinu dana. Eto, 1. januara mu je bio rođendan a nije došla ni da ga vidi - kaže Milenko, i dodaje da su mu savetovali da tuži ćerku kako bi dobio starateljstvo.

- Ali kakav bih ja otac i roditelj bio da tužim svoje dete da bih dobio starateljstvo?! Dete je kod mene pa je kod mene. I ja i supruga vodimo brigu o njemu - kaže Milenko.

S vremenom, Aleksino stanje se poboljšalo, pa deda Milenko kaže da može da hoda pomoću "šetalice".

- Kad je besan, može da stoji pravo kao vojnik! Ali kad neće, neće ni na noge, neće bukvalno ništa! I slaba mu je motorika u rukama jer ne uzima predmete. Kada je bolje volje i raspoložen, on hoće da uzme nešto rukama, ali nema dovoljno osećaja - kaže on.

Baba i deda imali infarkte

Godine staranja bake i deke pomogle su Aleksi, a Milenko dodaje da dečaku najviše prija boravak u Atomskoj banji, gde je i progovorio.

Dodaje da mu je jedini problem to što zbog malih primanja često nedostaje novca da se zadovolje sve dečakove potrebe kada je u banji.

A da nevolja bude veća, i on i supruga su teško bolesni. Problem stvara i to što ona ne može da ostvari invalidsku penziju, pa je već nekoliko godina na bolovanju.

 

 

S druge strane, Milenko je imao tri jaka infarkta i urađena su mu tri bajpasa.

- Ja sam invalidski penzioner i moja je penzija jako mala. Žena je već pet godina na bolovanju sa prekidima. Uzme godišnji odmor, pa kada prođe, onda ponovo bolovanje, i tako već pet godina. A neće da joj daju invalidsku penziju. Ne znam zbog čega, jer se ona kreće uz pomoć "šetalice", ima ortozu na nogama, "kragnu" oko vrata, imala je tri mini-šloga... a radi kao spremačica u Osnovnom sudu u Novom Sadu. I ne daju joj penziju. Pa kako oni misle da ona dođe sa šetalicom na posao, da uđe u autobus i ode 35 kilometara od sela do Novog Sada... nije nam jasno - kaže Milenko.

I tako u očekivanju da se neke stvari promene, ovo dvoje vremešnih ljudi bore se za svog unuka najviše što mogu. Na sreću, pomaka ima, ali je pred njima dug put tokom koga im mogu pomoći svi humani ljudi u Srbiji.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi