Neustrašivi srpski vladika koji je ustao i protiv nacista i protiv komunista: Priča o životu i delu Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog!
Zbog svog oratorskog umeća bio je nazivan „Novi Zlatousti"
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog.
Za dan obeležavanja slave uzet je datum prenosa moštiju Vladike Nikolaja Velimirovića iz Libertvila (SAD) u Lelić.
Nikolaj Velimirović rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. januara 1881. po gregorijanskom kalendaru u selu Lelić nadomak Valjeva.
Obrazovanje je započeo u manastiru Ćelije, a potom u Valjevskoj gimanziji, bio je izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu.
Pročitajte još:
Izabrao je tada studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju.
Wikipedia
Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku.
Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama.
Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca
Velimirović je bio jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca svog vremena, a poznat je po svojim knjigama i propovedima koje su uticale na mnoge ljude u Srbiji i šire. Takođe je bio aktivni učesnik u političkom životu svoje zemlje.
Velimirovićeva dela obuhvataju širok spektar tema, uključujući istoriju, filozofiju, teologiju, književnost i politiku. Njegova najpoznatija dela su "Misli o životu i smrti", "Besede pod Gorom", "Duhovne pouke" i "Žitija svetih". Njegovi spisi su prevođeni na više stranih jezika i dobili su veliku pažnju u celom svetu.
Velimirović je bio poznat po svom neumornom radu na promovisanju hrišćanske vere i tradicije. Zbog svog oratorskog umeća bio je nazivan „Novi Zlatousti.”
Borac protiv nacizma i komunizma
Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Velimirović je zatvaran zbog svoje antifašističke delatnosti i kritike nacističkog režima, ali je bio i veliki protivnik komunizma i posleratnih vlasti koje su ga lažno optuživale za saradnju sa okupatorom. Zbog toga posle rata nije mogao da se vrati u Srbiju.
Nikolaj je došao u Ameriku tokom 1946. godine, gde je i umro. Iz manastira Sv. Tihona prenet je zatim u manastir Svetog Save u Libertivil i sahranjen kraj oltara crkve, na južnoj strani 27. marta 1956, uz prisustvo velikog broja pravoslavnih Srba i drugih vernika širom Amerike.
Mnogo godina posle smrti njegove mošti su prenete iz Libertivila u Lelić 1991. godine. One su izložene u hramu manastira Lelić, koji je njegova zadužbina.
Wikipedia
Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. kanonizovan je za svetitelja.
Danas se smatra jednim od najvećih srpskih intelektualaca i najuticajnijih pravoslavnih teologa 20. veka.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari