"Zloupotreba interneta nije glavni krivac za nesreću": Stručnjaci tvrde da bi ukidanje bilo pogubno, ali i kako da roditelji zaštite decu!

Profesor Filozofskog fakulteta i član Društva psihologa Srbije Dragan Popadić rekao je danas da posledice interneta i socijalnih mreža ne smeju da navedu na razmišljanje da je to glavni krivac za mnoge nesreće, između ostalog i za tragediju u OŠ "Vladislav Ribnikar".

- Inicijative da se ukine internet bi bile opasne i kontraproduktivne, i moramo se odupreti takvom generalnom osuđivanju -  rekao je Popadić tokom okruglog stola na temu "Zloupotrebe interneta i društvenih mreža - koji je organizovalo Društvo za informatiku Srbije.

Ocenio je da postoje različite oblasti u kojima se rizici ispoljavaju, a neki rizici su vezani za sadržaj kojem su deca izložena.

- Deca su izložena nasilju, krvi, rasističkim informacijama i različitim dezinformacijama i uzrasno neprikladnim informacijama. Zabrinjavajuće je da ta deca ne pričaju sa odraslima posle takvog sadržaja, ako i pričaju sa nekim to su najčešće njihovi vršnjaci sa kojima podele svoje brige i sadržaj koji su našli - rekao je Popadić i dodao da su deca izložena i drugim rizicima, kao što je krađa indetiteta, ucenjivanje, različiti bezbednosni rizici, a mnoga deca imaju lakoveran pristup svemu što na internetu vide. 

AP Photo/Darko Vojinovic

Po njegovim rečima, preterana upotreba interneta je takođe jedan od rizika i ponekad prelazi u oblike zavisnosti i nešto što se zove pasivni životni stil, gde deca, ili odrasli, provode mnogo vremena pred ekranom.

Tehnički direktor kompanije SOKS Nenad Krajnović, ocenio je da svi koriste internet i to je pored dobrih stvari dovelo i do loših posledica, a jedna od njih je zavisnost, koja postoji i kod odraslih.

Dodao je da je drugi problem to što ljudi slepo veruju svemu što piše na internetu. 

Ocenio je da je internet projektovan kao mreža koja služi za komunikaciju i koja je otporna na blokiranja i na prekid. 

- Ako pogledamo malo po svetu postoje zemlje u kojima se ratuje, kako kod njih, gde je oružje dostupno svima, gde je internet dostupan svima, nije se desila slična tragedija kao kod nas - rekao je on. 

Napomenuo je da bi fokus trebalo staviti na edukaciju i dece i odraslih, na temu šta je internet, kako se najlakše može koristiti, i zašto je dobar a zašto nije.

- Mi imamo već neke mehanizme za odbranu od ovakvih stvari, ali ovo što se desilo ukazuje na to da ti mehanizmi se ili ne koriste, ili nisu adekvatni - zaključio je Krajnović. 

Bićanin: Postoji način da detetu ograničite vreme i sadržaj na internetu

Milena Bićanin iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, rekla je da je u svakom periodu istorije bilo užasnih problema, pa je čovečanstvo opet išlo napred, i da ovo društvo ne sme da odustane od najboljeg korišćenja koje mu internet nudi u ovom trenutku, i da mere zabrane društvenih mreža ne bi dobro donele.

Foto: Printskrin/Jutjub/K1

- Posao Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu je da pomažemo, mi razgovaramo sa živim bićem i reagujemo na ljudski apel za pomoć, razgovori imaju neograničeno vreme, razgovara se dovoljno dugo da smiri čoveka sa druge strane koji je uznemiren, i da objasni koju vrstu dokaza treba da pošalje da bi dokazao da mu neko preko interneta ugrožava bezbednost - rekla je Bićanin, i dodala da treba da se poradi na komunikaciji i na empatiji.

- Kontrola je jedan od načina za sve. Postoje aplikacije parent control koju možete da instalirate da ograničite detetu i vreme i sadržaj - zaključila je Bićanin.

Po njenim rečima opasnosti na internetu su brojne i ukoliko roditelj shvati da je dece u problemu, najbolje da odmah pozovete Nacionalni kontakt centar za bedbednost dece na internetu, a ljudi koji tamo rade znaće kako da vam pomognu.

Komunikacija između roditelja i dece je ključ
 

Pomoćnica direktorke klinike "Laza Lazarević" Emilija Novaković rekla je da je uloga roditelja da mora da zna i da uputi dete na sadržaj koji nije štetan, mora da poznaje svoje dete i da zna na kakvim sadržajima dete provodi vreme.

 

Foto: Printskrin/Jutjub/K1

- Mora da postoji dobra komunikacija između roditelja i dece, i da deca svoje probleme uživo sa roditeljima rešavaju - rekla je ona.

Objasnila je da su nekad su postojali fiksni telefoni, sad su mobilni i informacije su stalno dostupne, i da ne smemo to odbaciti već samo koristiti u korisne svrhe.

Po njenim rečima, potrebno je da se stvori vrsta otpornosti na sadržaj, da dete stvori svoj identitet na društvenoj mreži,  ali i da zna da je odgovorno za sav sadržaj koji deli na internetu.
   
- Mora postojati jedna vrsta kontrole i zakonska regulativa, treba se sankcionisati zloupotreba sadržaja na internetu - zaključila je Novaković.

Advokat: Rešavati uzrok,a ne posledicu
 

Advokat i partner u advokatskoj kancelariji Cvjetičanin i partneri, Nenad Cvjetičanin rekao je da bi trebalo naći šta je dovelo do tragične situacije u OŠ "Vladislav Ribnikar", kao i da treba rešavati uzrok, a ne posledicu.

Po njegovom mišljenu, pooštravanje mera i represije nisu pravi put i da bi trebalo da postoji više vrsta odgovornosti što se tiče društvenih mreža.

Foto: Printskrin/Jutjub/K1

- Nije oružje krivo za izvršenje krivičnog dela, kriv je onaj koji ga je koristio  - rekao je Cvjetičanin.

Sagovornici se slažu da se nasilje na internetu može smatrati relativno novim fenomenom, može se definisati na različite načine, a cilj ovog okruglog stola je da obezbedi multidisciplinarni pogled na tragičnu situcaiju, i da se vidi može li se obezbediti efikasni odnos društva prema zloupotrebi interneta i društvenih mreža, i koji je uticaj toga na mlade.

Pod nasiljem na internetu se podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija, mobilnih telefona, računara i interneta, sa namerom da se osoba na koju je nasilje usmereno povredi, ponizi i uznemiri, kao i da joj se nanese neka šteta. 

Digitalno nasilje podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.

Oblici nasilja na internetu koji su najrasprostranjeniji su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka i/ili fotografija, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečja pornografija, govor mržnje, kao i različite prevare putem interneta.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi