Svako 10. dete žrtva dečjeg rada: Najčešće ih koriste roditelji za rad u poljoprivredi, a često nisu svesni kada su prešli granicu

U Srbiji oko 82.000 dece žrtve su dečjeg rada, a većina njih se eksploatiše u poljoprivredi, ugostiteljstvu i industriji, kaže za 24 sedam Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečjeg rada.

Ovo su podaci nastali na osnovu ankete o radnoj snazi koju je MOR radio sa Republičkim zavodom za statistiku.

- Oni se, uglavnom, nalaze u poljoprivredi. S tim što postoji i jedan nezanemarljiv broj u oblasti usluga i nešto manji broj dece koji rade u određenim sektorima industrije. Kada pričamo o eksploataciji dečjeg rada, podrazumevamo dve kategorije. Jedno su deca do 14 godina gde je svako radno angažovanje protivzakonito, a drugo deca od 15 do 18 godina koja imaju pravo da rade po našem zakonu o radu uz roditeljsku saglasnost, ali obavljaju opasan rad za decu - objasnio je on.

Protić kaže da je identifikovani broj dece u dečjem radu zapravo oko 10 odsto ukupnog broj mališana u Srbiji, a što je i svetski prosek.

- U svetu se oko 160 miliona dece nalazi u dečjem radu, ali u svetu tu brojku uglavnom uvećavaju države koje su nerazvijene tako da nije poželjno da baš budemo u svetskom proseku - objasnio je on.

Profimedia

Protić dodaje da deca, najčešće, rade pomažući roditeljima, a oni često ne mogu da prepoznaju poželjnu granicu rada za decu.

- Dakle, sat ili dva dnevno obavljanja nekih lakših poslova koje deci ne štete ni fizički, ni mentalno, niti ih odvajaju od obrazovanja. I onda nekako "nevidljivo" skliznu u sve ozbiljnije angažovanje koje, pogotovo kod dece starijeg uzrasta, ih ometa u daljem obrazovanju i dovodi do ispadanja iz obrazovnog sistema. Pored toga može da im šteti fizički i mentalno, a to postaje negativan fenomen protiv koga se borimo - kaže on.

Loši uslovi za decu koja smeju da rade

Što se tiče industrije, angažuju se deca od 15 do 18 godina, koja po zakonu o radu imaju pravo da rade. Međutim, država je 2018. godine usvojila prvu uredbu o opasnom radu za decu gde je naglašeno koje su to sve okolnosti u kojima deca ne bi trebalo da se nađu čak i kada imaju pravo da rade.

- Predložili smo nedavno i jednu dopunjenu verziju uredbe, i očekujemo da će ona biti uskoro usvojena kako bi ta uredba bila delotvornija. Jer se pokazalo kroz praksu da u uredbi koja je usvojena nisu dovoljno precizirane nadležnosti pojedinih inspekcija, pa zato nije bilo puno uhvaćenih slučajeva dečjeg rada - objasnio je Protić.

Što se tiče konkretnih poslova u poljoprivredi, Protić kaže da je uočeno da deca često voze poljoprivredne mašine.

- Recimo traktor! Ili rade sa motornom testerom što nikako ne bi smeli. Postoje i razni drugi poslovi gde se deca izlažu većem fizičkom naporu i duže u toku dana - rekao je on.

Protić kaže da je predloženo i definisanje "lakog rada za decu" za decu od 12 do 15 godina, poput snimanja reklama ili glume.

Freepik

- Laki rad dece može biti da ono snima reklamu, recimo. Ili prodaju limunadu, igraju u pozorištu... sve bi to trebalo da zahteva ne samo saglasnost roditelja, nego i regulativu koja bi trebalo da dovede u red. I mi smo izradili jedan zakonski predlog po uzoru na slične primere iz Evrope. Ali da bi on mogao da bude ugrađen u srpsko zakonodavstvo, moralo bi da dođe do usvajanja novog Zakona o radu a to se, prema našim saznanjima, neće desiti pre 2025. godine - dodaje on.

Žrtve deca koja žive u siromaštvu

Inače, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podsetiolo je na nužnost da deca budu zaštićena od svake vrste eksploatacije, pa tako i radne, te da prilikom eventualnog radnog angažmana moraju da dobiju dodatnu i adekvatnu zaštitu.

Slogan ovogodišnjeg obeležavanja ovog dana  je „Socijalna pravda za sve -  zaustavite dečji rad!“

- Primereno angažovanje deteta u porodičnim poslovima, poslovima van kuće tokom raspusta, rad koji je primeren uzrastu deteta, a koji pri tom ne ometa školovanje ili slobodno vreme deteta, smatra se poželjnim i neophodnim radi sticanja radnih navika i funkcionalnog osposobljavanja za život - saopštilo je Ministarstvo.

Međutim, deca koja žive i odrastaju u teškim materijalnim i socijalnim uslovima, lako postaju žrtve nedozvoljenog radnog angažovanja, dodaje se. 

- Mogućnosti za tako nešto se uvećavaju ukoliko se siromaštvo i socijalna isključenost dece i roditelja poklapaju sa pripadnošću nekoj od društveno osetljivih podgrupa. Najugroženije su devojčice iz najsiromašnijih porodica, deca romske nacionalnosti, deca prepuštena ulici, deca sa teškoćama u razvoju, deca u sukobu sa zakonom, deca migranti i deca u ruralnim područjima uključena u rad u poljoprivredi - ističe se u saopštenju.

Prema globalnim procenama dečijeg rada za 2020. godinu, 160 miliona devojčica i dečaka rade, od kojih je polovina na opasnim poslovima; 112 miliona je u poljoprivredi, a regrutovanje dece vojnika se nastavlja. U periodu 2016-2020, dečiji rad se povećao za 8,9 miliona, u potpunosti među decom uzrasta 5-11 godina. 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi