Ne biraju posao, samo da se radi! Većina bivših zatvorenika želi nekakvo zaposlenje nakon zatvora, ali oko polovine njih ga ne dobije!

Čak 70,4 odsto zatvorenika pre nego što su zatvoreni imali su posao, a većina, tačnije 81 odsto njih, nakon izlaska iz zatvora će aktivno tražiti posao, pokazalo je istraživanje Centra za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć NEOSTART obavljeno sa 547 zatvorenika koji su na izdržavanju kazne u tri kazneno-popravna zavoda.

Najveći broj njih će probati da se zaposli preko porodice ili prijatelja, nešto manji broj preko Nacionalne agencije za zapošljavanje, pa onda preko oglasa, dok je najmanje onih koji su rekli da će se vratiti na posao koji su već radili pre zatvora ili da ih čeka posao.

Međutim, veliki broj njih koji će tražiti posao smatra da bi to što su bivši osuđenici moglo da bude prepreka u traženju posla.

Ne pitaju za posao, samo da rade

- Zanimljivi su i dobijeni podaci na pitanje kakav bi posao voleli da nađu nakon što izađu iz zatvora. Najčešći odgovor je bio da bi voleli da nađu bilo kakav posao. Ukupno je 89 ispitanika reklo da im je bitno da nađu posao i da ne bi birali kakav će to posao biti. Ovaj podatak govori u prilog motivacije osuđenika da po izlasku iz zatvora potraže posao koji će im obezbediti egzistenciju - piše u istraživanju.

Oni smatraju da bi uz podršku institucija i brisanje krivičnog dela iz evidencije krivičnih dela imali veće šanse da nađu novi posao, dok manji broj njih misli da bi to bilo ako bi imali više obrazovanja. 

Tome u prilog govori i iskustvo povratnika, od kojih je nešto manje od polovine reklo da je imalo probleme posle izlaska na slobodu da nađe novi posao.

- Jedna trećina njih je rekla da je dobila otkaz nakon što je njihov poslodavac saznao da su bili u zatvoru - piše u istraživanju.

Profimedia

Dodaje se da je osuđenicima koji su bili povratnici najveći problem nakon izlaska na slobodu bio vezan za nemogućnost pronalaženja posla i nedostatak finansija. Isto tako, ispitanici su kao veći problem naveli i nerazumevanje okoline i diskriminaciju sa kojom su se suočavali nakon izlaska iz
zatvora.

Čim izađe, već je u prekršaju

Na pitanje o ličnim dokumentima, poput lične karte i zdravstvene knjižice koja će biti važeća
na dan izlaska na slobodu, skoro podjednak broj je onih koji imaju (50,1 odsto) i onih koji nemaju dokumenta. 

24sedam/Goran Sivački

Razlozi što nemaju dokumenta su bili od stavljanja na poternicu i zabrane izdavanja, pa do
bekstva od zakona, nedostatka novca ili problemi sa državljanstvom. Ali najvećem broju su dokumenta istekla dok su bili u zatvoru i posle nisu išli da ih produže.

Brankica Tarbuk Janković, ispred Mreže organizacija za postpenalnu podršku Srbije, kaže da čovek koji je u zatvoru u proseku pet godina, ima najčešće oko trideset godina i muškarac je.

- On izađe iz zatvora, i onog trenutka kada je izašao napravi prekršaj, jer je, recimo, izašao bez ličnih dokumenata. Bez ikakve odgovornosti onoga koji ih je pustio, a sa punom odgovornošću onoga ko ga je legitimisao, uveli smo čoveka u prekršajnu prijavu... Tu počinje njegova agonija. On najčešće odlazi u centar za socijalni rad gde dobija spisak dokumentacije, koji pretpostavlja ličnu kartu, izvod i još sijaset toga. Odlazi u biro za zapošljavanje, gde mu takođe traže ličnu kartu... Odlazi u zdravstveni fond, gde traže ličnu kartu i nešto novca da se uradi legitimacija... - kaže ona.

Procena je da bivši zatvorenik "taman ima snage i kapaciteta" da sve to uradi za prvih sedam dana.

24sedam/Goran Sivački

- On najčešće nema šta da jede. Može da mu se desi da izađe u letnjoj garderobi u decembru. Nema gde da spava. Ima apsolutno prekinute ili jedva održane odnose sa porodičnim sistemom... Ovo je statistika i nije napamet pričano - naglasila je ona.

Realna procena mogućnosti zatvorenika

Njen zaključak je da u proceni snaga pojedinaca moramo da budemo realni.

- Čak i kada proba da nađe posao na crno, dolazimo u situaciju da mu se da prva šansa za rad. Ali za drugu šansu, on mora da ima sve ono što nema. Između ostalog, potvrdu o neosuđivanosti, što nas čak i za jednostavne poslove za koje ti ljudi konkurišu čini diskriminatornim - kaže ona.

Brankica Tarbuk Janković je dodala da bi mlade ljude koji su na izdržavanju kazne trebalo osposobljavati da kada izađu mogu da se bave poslom koji žele, a da se sada oni ne pitaju za to.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi