Sudbina srpskog srednjeg veka zapečaćena pre Kosova: Na današnji dan dogodila se krvava Marička bitka
Bez obzira na inicijativu i strategiju srpskih vođa, turski vojnici su iskoristili faktor iznenađenja, napadajući preko noći i zatekavši srpsku vojsku nespremnu
Danas se navršavaju 653 godine od Maričke bitke, jednog od najvažnijih trenutaka u srpskoj istoriji koji je otvorio put osmanlijskim osvajanjima balkanskih teritorija.
Bitka, koja je prethodila Kosovskom boju, dogodila se 26. septembra 1371. godine kod sela Černomen, u oblasti Evros.
U vreme bitke, srpsku vojsku predvodili su kralj Vukašin i njegov brat despot Uglješa, dok je na strani Osmanlijskog carstva bio rumelijski begler-beg Lala Šahin. Srpske vođe su imali cilj da proteraju tursku vojsku iz Evrope i spreče dalju invaziju. Vojska se, sastavljena od 60.000 do 70.000 vojnika, našla pred relativno malom, ali efikasnom turskom armijom.
Bez obzira na inicijativu i strategiju srpskih vođa, turski vojnici su iskoristili faktor iznenađenja, napadajući preko noći i zatekavši srpsku vojsku nespremnu. Ovaj prepad doveo je do katastrofalnog poraza, u kojem su Srbi pretrpeli ogromne gubitke.
Pročitajte još:
Ovo je bio trenutak koji je oblikovao sudbinu srpskih zemalja, otvarajući put Osmanlijama ne samo prema srcu Balkana, već i prema središtu Evrope.
Svedočanstvo patrijarha Pajsija o Maričkoj bici
Opis Maričke bitke ostavio je patrijarh Pajsije u delu „Život cara Uroša”: „A kesar Uglješa u gradu Serezu, čuvši o prelazu Ismailjićana, posla ka kralju Vukašinu, da mu javi ovo:
Pozdrav bratu mome kralju Vukašinu i gospodaru, svagda zdravstvuj mi na mnogo leta! I neka ti je znano da su Agareni prešli u Kalipolje i otud u Drenopolj i tako čujem spremaju se i na srpske zemlje.” Vukašin zapovedi da se ubrzo sakupi vojska i posla ka bratu Uglješi da bude spreman i odredi mesto gde će se obojica sastati. I kad se vojska sakupi i bi trčanja i vapaja, da se zemlja tresla, konjanika i pešaka i dođoše do mesta Črmenski Lugovi, blizu Adrijanopolja dan hoda i više, zvano Mostar, a posle se nazva Mustafa pašina Ćuprija. I tu se sastadoše obojica, ovi od srpske zemlje, a Uglješini od grčkih predela i bilo je dovoljno vojnika i popisaše ih koliko će ih se boriti sa Agarenima i nađoše da će biti oružanih konjanika oko 70.000 i više. I bi veliko veselje i radosti i piće vina i jela i svako neupravljanje i neuređenje. A Agarenski načelnik čuvši za dolazak kralja Vukašina sa velikom silom i behu u velikoj nedoumici i ne malom užasu i dogovoriše se da daju danak i pošalju posrednike kralju Vukašinu sa rečima:„Ostavi nas da ovde ostanemo i mi ćemo ti biti kao sluge i daćemo danak kakav hoćeš.” I dođoše posrednici kao uhode i videše gde leže pijani kao vojska bez glave ikakvog upravljanja. I ubrzo se natrag vratiše svom načelniku, i pripovedahu mu sva neupravljanja i rekoše: „Danas će biti naše.” I podigoše se jednodušno svi Agareni i dođoše do mesta gde vojska beše i iznenada napadoše na njih. To je bilo rano ujtru i razbiše srpsku vojsku.”
Srpska dinastija Nemanjića se ugasila nekoliko meseci kasnije smrću cara Uroša, markirajući kraj jedne ere u srpskoj istoriji.
Kraljević Marko: Heroj narodnih pesama
Nakon smrti kralja Vukašina, naslednik trona postao je Kraljević Marko. Iako je po pravu trebalo da bude kralj Srbije, u istorijskoj stvarnosti Marko se našao u senci moćnijih srpskih velikaša koji su mu oduzeli deo teritorija.
Wikipedia
Uprkos tome, Marko je ostao upamćen kao hrabar borac, koji se nije ustručavao da stane rame uz rame s turskim vojnicima na bojištu. Njegov tragičan kraj desio se u bici na Rovinama 1395. godine, kada se kao turski vazal borio u redovima Osmanlijske vojske.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari