Šta to muči naše stare? Vlada usvojila strategiju aktivnog i zdravog starenja, evo šta to podrazumeva

Vlada Republike Srbije usvojila je, na predlog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Strategiju aktivnog i zdravog starenja za period od 2024. do 2030. godine. Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić objasnila je da je osnovni koncept nove Strategije razvijanje svesti o aktivnom i zdravom starenju, odnosno jedan drugačiji pristup kada je u pitanju starenje.

Kisić je napomenula da proces starenja treba da odvojimo od različitih zdravstvenih i socijalnih pitanja i da o njemu razmišljamo kao o aktivnoj komponenti, gde pokazujemo sve svoje potencijale i iskustvo koje smo tokom života stekli. Principi na kojima se zasniva Strategija jesu aktivno starenje, rodna ravnopravnost, međugeneracijska solidarnost, celoživotno učenje, digitalna kompetencija, edukacija o zdravstvenim, psihološkim i socijalnim aspektima starenja, kao i aktivno učešće starijih u svim procesima društvene zajednice.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

 

Ovaj koncept podrazumeva socijalnu inkluziju starijih, koja se oslanja na znanja, a posebno na iskustvo koje su oni stekli tokom života.

U strategiji su definisani i pravci javne politike koji podrazumevaju: 

- Zdrav i aktivan život (dostupnost prava na zdravlje za sve starije, osnaživanje starijih da brinu o svom zdravlju na odgovarajući način, stvaranje uslova i razvoj programa u cilju prevencije bolesti i nastanka invaliditeta);

- Poštovanje različitosti, rodne ravnopravnosti, promovisanje međugeneracijske i intrageneracijske solidarnosti i dijaloga – znanje i životno iskustvo starijih, kao i doprinos koji stariji mogu dati društvu, treba da budu vrednovani, volonterizam;

- Participacija starijih (aktivno učešće starijih u društvu, mogućnost zapošljavanja starijih, unapređenje uslova života starijih u ruralnim oblastima, smanjenje siromaštva);

- Podsticajno i podržavajuće okruženje (prilagođavati neposredno okruženje starijim, pružiti podršku neformalnim negovateljima, zaštita starijih od zanemarivanja izlostavljanja, podizanje slike o starenju i starijim);

- Koordinisani rad ključnih zainteresovanih strana (podrazumeva integraciju, inovaciju i unapređivanje postojećih usluga socio-zdravstvene zaštite)

Predloženi ciljevi predviđaju uticaj na jednu od najosetljivijih društvenih grupa - lica starija od 65 godina kako bi poboljšala kvalitet njihovog života i položaja. Opšta tendencija je da je ljudski vek sve duži. Danas se očekuje da većina ljudi može da doživi više od 60 godina. Prema uobičajenoj podeli, početno staračko doba smatra se periodom od 65. do 75. godine, srednje od 75. do 85. godine, a kao duboka starost smatra se period iznad 85. godine života.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

 

U 2020. godini broj ljudi starijih od 60 godina bio je veći od dece mlađe od 5 godina. Između 2015. i 2050. godine, udeo svetske populacije starije od 60 godina će se skoro udvostručiti sa 12 na 22 odsto. Do 2030. godine, svaki šesti na svetu će imati 60 ili više godina. Do 2050. godine svetska populacija ljudi starijih od 60 godina brojaće 2,1 milijardu. Očekuje se da će se broj starijih od 80 godina između 2020. i 2050. godine dostići 426 miliona. 

I podaci poslednjeg popisa u Srbiji svedoče da je udeo starijih od 65 porastao. U regionu Južne i Istočne Srbije, je skoro svako četvrto lice starije od 64 godine. Istovremeno, životni vek u Srbiji je za pet do 10 godina kraći u odnosu na prosek EU. Prema podacima SZO prosečan životni vek u Srbiji, 2021. godine, bio je 75 godina. 

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

 

U Srbiji skoro trećina starih živi u samačkim staračkim domaćinstvima. Imaju teškoće u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti kao što je kupovina namirnica, pripremanje hrane, lične nege...

Trećina starijih od 65 godina ocenjuje sopstveno zdravlje kao vrlo dobro i dobro, nešto veći broj njih kao prosečno, a četvrtina kao loše i vrlo loše. Tu smo takođe ispod proseka zemalja EU gde, po podacima EUROSTAT-a više od 40 procenata stanovnika zemalja Evropske unije starosti 65 i više godina procenjuje sopstveno zdravlje kao vrlo dobro i dobro, a samo 14,4 odsto kao loše.

Najučestalije oboljenje među starijima je povišen krvni pritisak, a slede bolni poremećaj u donjem delu leđa, koronarna bolest, bolni poremećaj u vratnom delu kičme, povišene masnoće, šećerna bolest, artroza i urinarna inkontinencija. 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi