U Srbiji žive deca bez ličnog broja i imena, zdravstvenog osiguranja i dana škole! Evo kako naknadno dobiju JMBG
Slučaj dvogodišnje devojčice bez imena i JMBG nije usamljen
Nedavni slučaj neuhranjene dvogodišnje devojčice bez imena i jedinstvenog ličnog broja otvorio je brojna pitanja. Nije poznato koliko dece bez identiteta, a samim tim i prava na sve što im garantuje Ustav – dakle prava na lečenje, školovanje, pa i dostojanstven život, ima u našoj zemlji. Ono što se zna jeste da ovaj primer nije usamljen.
Srbiju je već potresao slučaj devetogodišnjeg dečaka iz Boljevca, pre dve godine, koji takođe nije imao registrovano ime niti određen JMBG, a to pitanje se postavilo kada mu je bila potrebna lekarska pomoć, te mu je dijagnostikovan dijabetes. Lekove je, međutim, dete moralo da kupuje, jer nije imalo zdravstveno osiguranje.
Profimedia
Kada nadležni saznaju za problem, pokreće se mehanizam kojim se detetu obezbeđuje sve na šta ima pravo, a oni koji su mu to pravo oduzeli trebalo bi da odgovaraju i snose posledice.
Roditelji, naime, imaju zakonski rok od 30 dana da prijave podatke o bebi. Problem nastaje kada roditelji to ne urade, kada dete nije rođeno u bolnici, kada ne postoje tragovi, te postane pravno nevidljivo.
Pročitajte još:
Ako dete nije prijavljeno, otac i majka, osim plaćanja novčane kazne, mogu da odgovaraju i krivično za zanemarivanje deteta. Može da se desi i da Centar za socijalni rad postane staratelj umesto roditelja.
A kako se to tokom života određuju JMBG i ime?
Jedinstveni matični broj građana, prema zakonu, određuje se državljaninu Republike Srbije prema mestu upisa u matičnu knjigu rođenih, i njega zvanično određuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Matični broj sastoji se od 13 cifara koje su sortirani u šest grupa podataka: I grupa - dan rođenja (dve cifre); II grupa - mesec rođenja (dve cifre); III grupa - godina rođenja (tri cifre); IV grupa - broj registracionog područja (dve cifre), lokalne samouprave gde je neko rođen; V grupa - kombinacija pola i rednog broja za lica rođena istog datuma (tri cifre), muškarci 000-499, žene 500-999: VI grupa – kontrolni broj (jedna cifra).
Profimedia
Jedinstveni matični broj je tu, uz nas, celog života, a može se, na lični zahtev, promeniti samo u retkim prilikama, kao što je, na primer, u slučaju usvajanja deteta. Tada se prethodno određeni broj deteta „pasivizira“, a određuje novi. Novi JMBG može da bude određen i u slučaju da je prethodni sadržao neku grešku.
Ko određuje ime, ako to nisu učinili roditelji?
Prema Porodičnom zakonu, lično ime određuju roditelji, a upis obavlja nadležni matičar. Ime deteta određuje organ starateljstva ako roditelji nisu živi, ako nisu poznati, ako u zakonski određenom roku nisu odredili ime detetu, ako ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta, odnosno ako su odredili pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine. Pod istim okolnostima organ starateljstva određuje i prezime deteta.
- Centar za socijalni rad je dužan da svakom detetu odredi ime, ukoliko ono nije određeno u zakonskom roku, bez obzira na bilo koje okolnosti, pa i na to da li majka može da učestvuje u postupku. Pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime svakom detetu garantuju i Ustav i Porodični zakon i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Konvencija o pravima deteta - podsećaju iz NVO "Praksis", koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari