Da li đaci u Srbiji više vole veronauku ili građansko vaspitanje? Razlika je oko 150.000 učenika u korist jednog predmeta

Prošle su 22 godine otkako su u Srbiji uvedeni veronauka i građansko vaspitanje, a prema poslednjim podacima koji su nam potvrđeni u Ministarstvu prosvete, u našoj zemlji na veronauku ide 448.925, a na građansko vaspitanje 300.274 učenika.

Ovo su podaci za prošlu godinu, dok ovogodišnji još uvek nisu obrađeni, ali ono što prvo pada u oči jeste to da broj dece koja se opredeljuju za veronauku nije promenjen u odnosu na 2021. godinu. Tada ih je bilo oko 450.000, dok je broj đaka koji pohađaju građansko vaspitanje smanjen za oko 15.000.

U Srbiji deca i roditelji mogu da biraju između šest verskih obrazovnih programa - pravoslavni, katolički, islamski, jevrejski, reformistički i evangelistički.

Verski analitičar Željko Injac kaže da bi na veronauci bilo još više đaka da ne postoje unutrašnje sabotaže.

- O tome se nerado priča, ali to je fakat, jer su mnogi direktori škola protiv crkve ili prisustva crkve i drugih verskih institucija u školama. Inače, mislim da bi mnogo veći odnos bio u korist veronauke. Ali to nije rezultat buđenja religioznosti i nacionalne svesti, jer se buđenje religioznosti  desilo devedesetih godina i posle toga se ništa značajno nije desilo. Oni koji su verovali, oni su ostali vernici. Oni koji su tog momenta postali vernici, i oni su ostali. Nije tu bilo drastičnih promena - kaže Injac.

Ljudi više idu u crkvu

On dodaje da je danas mnogo više ljudi u crkvama nego u vreme komunističkih vlasti SFRJ i represije koja je postojala prema vernicima. 

- Ali to nije u obimu kao u Grčkoj ili drugim tradicionalno hrišćanskim zemljama gde nije bilo progona crkve kao na prostoru Istočne Evrope. Opet, veronauka nije u vezi samo sa crkvom i verom. Ima tu i stvari tradicije. Ima ljudi koji ne idu u crkvu, ali kažu, što ne bi moja deca naučila nešto o svojoj tradiciji - objašnjava Injac.

Što se tiče građanskog vaspitanja, on objašnjava da je ono napravljeno kao pandan veronauci koja je nasilno izbačena iz škole za vreme komunista.

Profimedia

- To nije nikakvo uzurpiranje školskog sistema, već je ona bila deo obrazovanja u vreme Kraljevine Jugoslavije, pa su je izbačena kasnije izbacili komunisti. Ali nejasno je šta građansko vaspitanje, uopšte, i znači. Nije problem da se deca uče lepom vaspitanju, ali to pre svega treba da uče kod kuće. Ako dođu nevaspitana u školu, teško da će ih učitelji naučiti nešto o tome - objasnio je Injac.

Analitičar je uveren da će broj dece koja idu na veronauku s vremenom da raste.

- Zbog toga što su sve te priče o "zloj crkvi" dojadile narodu. Narod ne posmatra crkvu na način na koji to deo medija prezentuje. Jednostavno, ljudi su se razuverili u to i znaju da je to propaganda. Pogotovo mlađi ljudi, koji će imati svoju decu, a koja će ići u školu. Znači, njihova deca će ići na veronauku - kaže Injac.

Dodaje da su mlađi ljudi sve više okrenuti crkvi.

- Ne u smislu da dolaze u crkvu da budu liturgijski hrišćani, već u smislu da poštuju crkvu. Oni imaju veće poštovanje prema crkvi nego što su to, možda, imali njihovi roditelji - objašnjava naš sagovornik.

Suština veronauke da decu nauči sopstvenoj kulturi

Na pitanje da li su generacije đaka koje su učile veronauku, a koje su već odrasle, sada veći vernici, Injac kaže da je vera dar.

- Vera je dar i ne može svako da je ima. To je dar od Boga. To nije nešto što se stiče obrazovanjem - dodaje on.

Međutim, postavlja se pitanje koja je onda suština veronauke, a Injac objašnjava da je to upoznavanje sa svojom kulturom.

Profimedia

- Naša kultura je pravoslavna, a naš etos je hrišćansko-vizantijski. Ako ne znamo osnovne stvari kojoj kulturi pripadamo, kakva je to kultura i šta iz nje proizilazi, ko smo onda mi? - pita se Injac.

- Video sam tu decu i ona imaju poštovanje prema crkvi. Neka idu u crkvu, neka ne idu. Ali malo je onih koji je ne poštuju. Znači, imaju poštovanje prema svojoj tradiciji i prema srpskoj crkvi kojoj su pripadale generacije njihovih predaka. Vraća se istorijski kontinuitet, i to je ono što je važno. Jer mi smo bili raskorenjeni i bez istorijskog kontinuiteta - kaže on.

Injac dodaje da je veronauka napravila jedan pozitivan pomak i da ne treba da imamo ljude autošoviniste koji mrze sve svoje.

- Ako vam se ne sviđa, u redu, ali ne moraš da mrziš i da truješ druge kako je to nešto zlo, loše, naopako, mračni srednji vek... Kod nas nije bio mračni srednji vek, to je bilo na Zapadu. Istok nije imao inkviziciju, nije spaljivao ljude na lomači, nije maltretirao, mučio... Primitivizam nema veze sa vekom u kome živite, već sa ljudima koji ga čine. Tako da mi ne možemo da se nakalemimo na to inkvizitorsko nasleđe Zapada jer mi sa tim nemamo ništa. Naprotiv, mi smo stradali kao crkva i narod upravo od te inkvizicije. Ustaše su zapadna inkvizicija. Oni su rasturali i narod i našu crkvu na isti način kao što su inkvizitori radili tobožnjim jereticima u zapadnoj Evropi. Mi taj problem nemamo, i zašto ne bismo bili ponosni na svoj srednji vek koji je bio veličanstven - rekao je on.

Postavlja se i pitanje da li deca koja idu na veronauku postaju bolji ljudi, a Injac smatra da veronauka daje osnov za to da deca prihvate one vrednosti koje će ih učiniti boljim ljudima.

- Ali ih ne može napraviti boljim ljudima jer to dosta zavisi od same dece i njihovih porodica, roditelja, od toga  koji su im uzori u porodici. Šta ako im je roditelj kriminalac, oni sigurno nemaju neke dobre uzore u tom slučaju. Ali veronauka ima potencijal da usmeri decu u dobrom pravcu, kao što obrazovni sistem ima potencijal da obrazuje decu. A da li će ona kad izađu iz škole biti obrazovana, zavisi od mnogih faktora, a ne samo od nastavnika i školskog sistema - objasnio je Injac.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi