Čak 4.000 prevremeno rođenih beba u Srbiji svake godine: Dete u Institutu za neonatologiju ima samo 430 grama
Prosečan boravak prevremeno rođene dece na Institutu za neonatologiju Srbije je 40 dana, ali neka ostanu i po četiri meseca
U svetu se svake godine pre termina rodi oko petnaest miliona dece a u Srbiji oko četiri hiljade.
Institut za neonatologiju Srbije, u Beogradu, godišnje zbrinjava 20 do 25 odsto prevremeno rođene dece na teritoriji Srbije i svako drugo dete koje se rodi sa telesnom masom ispod 1.500 grama.
Radmila Mileusnić Milenović, direktorka Instituta za neonatologiju Srbije rekla je, da je u ovom trenutku dvadesetoro dece na Odeljenju intenzivne nege, a ukupno 100 u celoj ustanovi.
Prema njenim rečima, godišnje se zbrine između 750 i 800 dece, ali taj broj varira iz godine u godinu.
Pročitajte još:
"Po našim zdravstvenim izveštajima, prosečan boravak dece je oko 40 dana. Neka deca borave mnogo kraće, ali deca koja su jako nezrela i jako mala, borave kod nas i po tri do četiri meseca, nekada i duže", rekla je dr Mileusnić Milenović.
Nega mora da bude sveobuhvatna: od medicinske, zatim tehničke, do ljubavi i osoblja i roditelja.
"Da bismo pomogli novorođenim bebama, moramo da imamo adekvatnu tehniku i tehnologiju, adekvatnu edukovanost zdravstvenog osoblja i moramo da imamo adekvatan kontakt sa roditeljima. To je upravo i bila naša tema na okruglom stolu, koji je održan juče“, navela je ona.
Profimedia
"Tema projekta je bila individualizovana razvojna i porodično orijentisana nega. Pored toga što moramo da imamo savremenu aparaturu i da imamo znanje, moramo da imamo i adekvatan kontakt sa roditeljima. Svi podaci iz medicine zasnovane na dokazima su pokazali da kada primenjujemo ovu vrstu nege, tu ne govorimo o terapiji i dijagnostici već samo o nezi novorođenčeta i kada primenjujemo ove principe – smanjen je mortalitet novorođenčadi, a smanjen je i morbiditet“, objasnila je.
Metode u nezi
Jedna od metoda je "koža na kožu" u individualizovanoj razvojnoj nezi.
"To je kontakt kože na kožu kada roditelji stavljaju bebu na grudi i tako borave s njom. Postoje i druge – pozitivan dodir, ublažavanje bola, puno tih nekih metoda koje pomažu da se pomogne ovoj deci na neki malo drugačiji način koji nije samo terapija i dijagnostika“, kaže doktorka.
Dr Radmila Mileusnić Milenović kaže da mnogi faktori utiču na prevremeno rađanje – različite bolesti majke, stanje ploda i stanje posteljice.
"Kod nas se 4.000 beba godišnje rodi pre vremena, ali inače neki globalni trend prematuriteta [prevremenost] polako se smanjuje. Tako recimo od 1990. do 2019. godine zvanična statistika kaže da je za 5 odsto smanjena pojava prematuriteta. Sa nešto više od 16 miliona na 15 miliona. I kod nas se smanjuje polako ta incidenca prematuriteta. I pored toga što se taj trend smanjuje polako, u okviru prematuriteta povećava se broj rađanja dece kasno preterminski i ranoterminski. Zašto se to dešava? Taj fenomen još uvek nije jasno poznat i istražen", napominje doktorka.
Profimedia
Za bebu koja je rođena pre 37 gestacionalnih nedelja kažemo da je prevremeno rođena beba. Najmanja beba na Institutu koja je imala 430 grama je i dalje u toj ustanovi.
"Porođajna telesna masa bebe je 430 grama i ona se nalazi ovde kod nas", napomenula je ona. Institut za neonatologiju zbrinjava i bebe iz cele zemlje, ne samo iz Beograda.
Govoreći o kadrovima, prema podacima, nedostaje 15 odsto lekara i skoro 60 odsto sestara.
Doktorka kaže da se o posetama roditelja bebama prave dogovori sa epidemiologom i prati situacija.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari