Međunarodni dan ljudskih prava 73 godine kasnije

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, ustanovljen 1950. godine na generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, nakon što je potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 10. decembra 1948. godine.

Tradicionalno se 10. decembra dodeljuje nagrada Ujedinjenih nacija u oblasti ljudskih prava, kao i Nobelova nagrada za mir. Ove godine nagradu će preuzeti deca Narges Mohamadi, dobitnice Nobelove nagrade za mir i iranske aktivistkinje za ljudska prava, koja služi dugogodišnju zatvorsku kaznu.

Frederik Ringnes/NTB via AP

 

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima sastoji se od 30 članaka koji afirmišu prava pojedinca, koji sami po sebi nisu pravno obavezujući ali su predstavljali prvi korak u procesu formulisanja Međunarodnog zakona o ljudskim pravima. 

A ljudska prava su skup prava i sloboda koja važe za sve ljude, bez obzira na njihove karakteristike – ona su univerzalna, neotuđiva i definisana u međunarodnom pravu i u unutrašnjem pravu velikog broja država. 

U okviru programa "75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je panel diskusije i izložbu pod naslovom „Kultura ljudskih prava i kultura sećanja: Hilda Dajč – simbol i inspiracija“. 

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je naglasio da je Ministarstvo svoje aktivnosti ove godine posebno posvetilo podsećanju i obeležavanju velikog jubileja – 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, apostrofirajući značaj jubileja jednog od najvažnijih dokumenata u novijoj istoriji kada su u pitanju ljudska prava i ljudsko dostojanstvo. 

TANJUG/ Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog

 

S obzirom na činjenicu da je usvajanje Povelje Ujedinjenih nacija, a potom i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, bio odgovor čovečanstva na sve užase Drugog svetskog rata, Žigmanov je naglasio da je sećanje na svirepost stradanja nedužnih, koje je nezamislivo ljudskom umu i ljudskoj duši, jedini način da ne dozvolimo, ne samo da se takvi zločini nikada ne ponove, već i da opominjemo da se svirepost nije desila preko noći. Njoj su prethodili govor mržnje, netrpeljivost, diskriminacija, šovinizam i ksenofobija. Jevreji, Srbi i Romi su podneli najveće žrtve samo zbog svoje nacionalnosti. Zbog toga nas sećanje na žrtve opominje da se moramo boriti i protiv ovakvih negativnih društvenih pojava, rekao je on.

-Kulturu sećanja moramo negovati neprekidno, moramo je prenositi na mlađe naraštaje, jer ako je izgubimo, osuđeni smo da izgubimo ono što nas kao čovečanstvo definiše, a to je humanost, solidarnost, poštovanje i ljubav prema bližnjem, naglasio je Žigmanov. 

Janković: Ljudska prava brane se i prijavom njihovog kršenja

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, koji se danas obeležava, da je poštovanje ljudskih prava temelj svakog demokratskog društva i da podrazumeva stalno unapređivanje njihove zaštite i prijavljivanje njihovog kršenja. 

TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

 

"Stoga na današnji dan pozivamo građane i građanke da nam prijavljuju povrede prava na ravnopravnost, odnosno kada smatraju da su diskriminisani nejednakim tretmanom na osnovu bilo kog ličnog svojstva", istakla je Janković u saopštenju. 

Ona je podsetila da je postupak pred Poverenikom besplatan i da ne zahteva nikakvu drugu vrstu pravne pomoći, već je dovoljno podneti pritužbu.

Janković napominje da se građani obraćaju Povereniku zbog diskriminacije po različitim osnovima, ali najčešće zbog diskriminacije po osnovu starosnog doba, zdravstvenog stanja, invaliditeta, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, bračnog i porodičnog statusa, kao i da je i ove godine zabeležen povećan broj pritužbi zbog diskriminatornog govora u javnom prostoru, na društvenim mrežama i u medijima. 

Gojković: Ljudska prava su most do unapređenja rodne ravnopravnosti

Potpredsednica Vlade Republike Srbije, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković izjavila je, povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava da država predano neguje kulturu i društveni ambijent u kom se ljudska prava u potpunosti ostvaruju i poštuju.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

 

"Bez obzira na pol, rod, nacionalnu ili kulturnu pripadnost, ekonomski ili društveni položaj, svi građani i građanke Srbije uživaju neprikosnovena i jednaka prava da žive dostojanstveno i kvalitetno", istakla je Gojković.

Ukazala je da to pre svega podrazumeva posvećeno i kontinuirano sprovođenje javnih politika koje stvaraju uslove za kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, zapošljavanje i borbu protiv svakog vida nasilja i diskriminacije, saopštilo je Ministarstvo kulture.

"Svesni smo da se žene, devojke i devojčice suočavaju sa više prepreka u ostvarivanju svojih ljudskih prava i ravnopravnosti i zbog toga država temeljno i sistemski deluje na njihovom uklanjanju. Posebno mesto u normativno strateškom okviru posvetili smo upravo ženama, kroz ojačane mogućnosti za učešće u svim društvenim tokovima, uključujući i politički i javni prostor", naglasila je Gojković.

Prema njenim rečima, zbog važnosti ekonomskog osnaživanja žena, zapošljavanje i jačanje ženskog preduzetništva ostaju među prioritetima.
 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi