Goranove radove imaju predsednici Kine, Turske, Francuske... a njegova kandila obasjavaju mesto gde je Hristos rođen! (FOTO)

Pre nekih 15 godina Goran Ristović Pokimica bio je na životnoj i profesionalnoj prekretnici da li da napusti stranu firmu u kojoj je dobro zarađivao, ili da nastavi da se bavi filigranstvom koje mu je u tom trenutku bilo više hobi nego profesija.

Kao neko ko govori 9 jezika, bavio se dugo prevodom ali početkom ratova devedesetih bio je prinuđen da zbog manjka posla počne da radi u jednoj međunarodnoj kompaniji na menadžerskom poslu gde je radio čak 20 godina.

- Ali to mene nije ispunjavalo i imao sam potrebu za ručnim radom. Moj pokojni tast bio je zlatar i filigranista, ali do tog trenutka nisam obraćao pažnju na te njegove radove. Onda sam počeo da primećujem predmete u njegovoj radionici i krenuo da izučavam zanat - rekao je on.

Goran objašnjava da je njegov tast radio manje predmete koji ga nisu mnogo zanimali, ali su ga zainteresovali stari crkveni predmeti koji su rađeni u filigranskoj tehnici. 

Uskoro je dobio priliku da restaurira jednu darohranilicu, crkveni predmet koji stoji na časnoj trpezi u manastiru Žiča. Iako nije bio siguran da će to moći da popravi sestrinstvo manastira ga je ubedilo da krene polako pa će uspeti.

I tako se i desilo.

- To je bio prvi predmet većeg gabarita koji sam uspeo da sastavim. Onda sam se fokusirao na izradu kandila i drugih crkvenih predmeta, do trenutka dok ljudi nisu počeli da me prepoznaju po tom radu a unutar crkve se brzo proširilo da postoji neko ko je stanju da popravi stare i uradi nove predmete - priča on.

Prekretnica 

Međutim i dalje je radio za međunarodnu kompaniju a u jednom momentu narudžbine su bile sve češće a poslovi sve kompleksniji. 

- U jednom trenutku sam došao u situaciju da sam morao da se opredelim na koju ću stranu. I doneo sam odluku da ostavim taj siguran posao i da se otisnem u preduzetničke vode. I već 15 godina se bavim time, radim isključivo po narudžbini u dogovoru sa naručiocima, mahom crkvene - objašnjava naš sagovornik.

Ovim poslom se u Srbiji možda desetak ljudi u Srbiji ali Goran kaže da je ostavio siguran posao jer je imao unutrašnji poriv "koji je bio jači od svake logike".

Dodaje da za početak nisu potrebna velika ulaganja niti puno alata, ali za ozbiljno bavljenje ovim poslom potrebno je dugogodišnje iskustvo.

- Kada sam krenuo sa tim radom bio sam potpuno opčinjen. Nisam imamo nekih uzora niti učitelja, sem što sam od tasta naučio da radim te male predmete. Više se svodilo na eksperimente. Ja sam prvih godina radio dan-noć. Bio sam mlađi pa sam fizički mogao da čitavu noć nešto radim, a da ne uspem. Pa onda tri noći zaredom i četvrte noći se pojavi rešenje. Za male komade relativno brzo možete da naučite kada imate pripremljen materijal. Suštinski, trebalo bi intezivno raditi barem jedno 3-4 godine uz mentorstvo jednog dobrog majstora da bi bili u stanju da napravite jedan krupniji predmet. Jako je deprimirajuće kada se nešto tako kaže jer je sama tehnika rada ručna i jako spora u smislu napredovanja. Potrebno je veliko strpljenje ali, nažalost, dosta ljudi danas ga nema - objašnjava on.

- Što se tiče alata, to je ručni alat koji nije mnogo skup. Ako imate pripremljen materijal dovoljna vam je jedna pinceta, sečice, ručni brener, par turpija, nekih kiselina... ja sma počeo na jednoj zastakljenoj terasici gde vam je dovoljan jedan mali sto sa ventilacijom zbog isparenja i dima koji se javlja tokom samog rada. Tako da u suštini ne treba mnogo. Ali što su tehnički predmeti veći, treba vam i nešto složenija oprema - objasnio je on.

 

 

Dodaje da se dešava da po pet dana sedite nad predmetom i ne vidite napredak, a onda treba naći veliku snagu da bi se nastavilo.

- Ne uspeju svi, ali ko se dobro naoruža strpljenjem uspeće! - kaže on.

Pokloni za zvaničnike

Goranovi radovi uspeli su da postanu i deo poklona koje predsednik Srbije daje visokim zvaničnica po svetu u okviru poseta, ili za rođendan, pa je tako jedno naliv pero i mastionica čak završilo kod kineskog predsednika Si Đinpinga. 

- Imam priliku da neki od prestižnih poklona budu naručeni kod mene, između ostalog i taj za predsednik Si Đinpinga povodom njegovog rođendana. Iz Predsedništva su me kontaktirali pitali šta bi bilo primereno a da se uklapa u pravila protokola. Nakon par minuta razgovora sam predložio da se uradi tako nešto jer ima simboličku vrednost, a i izgleda lepo - objasnio je on i dodao da mu je za izradu ovog predmeta trebalo da desetak radnih dana jer je već imao pripremljen materijal.

Ali to nije bio jedini poklon koji je završio kod nekog stranog državnika.

- Bilo je za francuskog predsednika Makrona, predsednicu Evropske komisije, predsednika Turske, njegovu suprugu... ima dosta tih stvari - pričao je on.

Međutim, posebno ističe stvari koje je pravio za crkvene velikodostojnike.

- Recimo jedan štap koji sam ja uradio ima jerusalimski partrijarh, jedno žezlo bugarski patrijarh. Zatim za vaseljenskog patrijarha sam radio jedno žezlo. Onda za ruskog patrijarha Kirila i tako dalje - kaže Goran.

Kandila na mestu Isusovog rođenja

Ali on nije pravio predmete za važne ličnosti, već i za razne pravoslavne crkve po svetu.

- U Crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu postoji jedan hram koja je sazidana nad pećinom gde se po verovanju rodio Isus Hristos. Samo mesto rođenja u toj pećini je označeno jednom srebrnom zvezdom sa 14 krakova. Oko zvezde stoji 14 kandila po sporazumu koji važi između Jermenske pravoslavne crkve i katoličke crkve. Šest kandila su pravoslavnih, pet katoličkih i četiri jermenska. Bila je prilika da se ta pravoslavna kandila zamene nekim boljim i luksuznijim. Tako da sam uradio tih 6 kandila za Vitlejemsku zvezdu. Zatim je usledila izrada desetak kandila za Crkvu Hristovog rođenja, jedan veliki prestoni krst, komplet za pričešće. Zatim, u samom Jerusalimu na grobu presvete Bogorodice nalaze se četiri kandila i šest svećnjaka - priča on.

 

 

Ali tu nije kraj spiska.

- Recimo, za Rusiju sam radio za Novotihvinski manastir u Jekaterinburgu, gradu gde je bila zatočena carska porodica Romanovih do pogubljenja. Monahinje tog manastira su nosile hranu i sve što je potrebno carskoj porodici. Nakon Oktobarske revolucije hram je ugašen, ali je pre desetak godina obnovljen. I na zahtev njihovog zavoda za zaštitu spomenika kulture želeli su da unutrašnjost hrama opreme i oslikaju u neovizantijskom stilu, a predmete da urade u ovoj staroj tehnici. Tako da sam i za njih imao priliku da uradim nekih dvadesetak kandila - ispričao je on.

Goran Ristović objašnjava da se ne otvara prilika svakodnevno da se rade ovakvi predmeti a za njega to ima i duhovnu dimenziju.

- Ja to shvatam kao poslušanje, ako se prebacimo u neku duhovnu dimenziju. S obzirom da se bavim tim stvarima koje su crkvene prirode, neophodno je da čovek poznaje i tu duhovnu stranu. Kada mi s naruči neki crkvenim predmet, ja moram poznavati celu tematiku bolje i od samog sveštenika koji to naručuje. Tako da to podrazumeva mnogo učenja - kaže on.

Radi krune srpskih srednjevekovnih vladara

Inače, Goranu je poveren i jedan veoma važan zadatak a to je izrada nekoliko kruna srpskih srednjevekovnih vladara što je veliki projekat Istorijskog muzeja Srbije.

 

 

- Za potrebe Istorijskog muzeja su urađene takozvane idealne rekonstrukcije kruna. Ja sam do sada od pet kruna uradio tri i to cara Dušana, kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića. Trenutno izrađujem krunu despota Đurđa Brankovića a slede još dva žlezla. I uradiću krunu Tvrta I Kotromanića. Na kraju će biti ukupno 9 kruna. Za izradu prve krune cara Dušana trebalo mi je šest meseci i to vreme nisam stizao ništa drugo da uradim, a već kruna kralja Milutina i Đurđa Brankovića trebalo mi je po četiri meseca tako da to uzima poprilično vremena - objasnio je naš sagovornik.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi