Međunarodni dan dece obolele od raka: Četiri zla najčešće napadaju našu decu, a ako uradimo jednu stvar šanse za izlečenje su mnogo veće

Svakoga dana u svetu od ove opake, smrtonosne bolesti oboli 1.000 dece.U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka. 

I dok se u razvijenim zemljama 80 odsto mališana izleči i oporavi, u manje razvijenim zemljama taj procenat je samo 20 odsto. Cilj Međunarodnog dana dece obolele od raka jeste da celokupnu javnost usmeri ka iznalaženju rešenja za poboljšanje lečenja, nege, kvaliteta života, emocionalnih i socijalnih potreba dece obolele od raka i njihovih porodica.

Dan je ustanovljen 2002. godine, obeležava se u više od 100 zemalja širom sveta, u Srbiji od 2013. godine. Maligne bolesti su, na žalost, vodeći uzrok smrti dece i adolescenata uzrasta do 19 godina. Pravovremena dijagnostika, dostupnost savremenog lečenja i pedijatrijske onkologije, može da spasi mnoge živote ovih malih heroja.

U Srbiji rak kod dece i adolescenata čini između 0,8 i 1 odsto svih novoobolelih osoba od malignih bolesti. Svake godine u Srbiji se registruje u proseku više od 370 dece sa nekom vrstom maligniteta, uzrasta od 0 do 19 godina. Kao i u većini zemalja u razvoju, i u Srbiji je gotovo dve trećine novoobolele dece uzrasta do 15 godina.

Najčešće maligne bolesti u detinjstvu su leukemija, tumor mozga, tumor koštano-zglobnog sistema i limfom.

One čine više od dve trećine svih maligniteta u detinjstvu. Svake godine više od 40 dece izgubi ovu bitku. 

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka postavili su cilj da se do 2030. godine postigne eliminacija bola i patnje kod dece koja se bore sa rakom i da se preživljavanje dece sa bilo kojom dijagnozom raka u svetu poveća na 60 odsto. Da bi se to postiglo potrebno je poboljšati ranu dijagnostiku, odgovarajući medicinski tretman i lečenje, kao i dostupnost terapije. Uz poboljšanje ovih uslova milioni dečjih života bi mogli biti spaseni u narednih deset godina.

Svetska zdravstvena organizacija ističe vitalnu ulogu roditelja, ali i pedijatara, u ranom otkrivanju raka u detinjstvu. Prepoznajući rane znakove i simptome određenih karcinoma i pravilnim reagovanjem može se spasiti život detetu. Za razliku od raka kod odraslih, osnovni faktori koji doprinose nastanku raka kod dece su slabo shvaćeni, a samo mali deo karcinoma u detinjstvu se može sprečiti. Zato je i neophodno da se bolest otkrije na vreme i primeni adekvatna terapija, što je izazov za sve, posebno manje razvijene zemlje. 

Profimedia

 

U regionu istočnog Mediterana, leukemija je poslednjih godina najčešći rak među decom i adolescentima, a neobjašnjiva visoka temperatura je najčešći znak leukemije. To je takođe čest znak limfoma, napominju iz Svetske zdravstvene organizacije.

Retinoblastom, tumor oka, je još jedan uobičajeni rak kod dece. Veoma je važno pronaći ovaj tumor u ranim fazama kako bi se sprečilo slepilo. Povećanje očiju je najčešći znak. Tumori mozga su takođe prilično česti kod dece. Znaci i simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju glavobolje, kašnjenje u razvoju i povećanje obima glave kod novorođenčadi.

Bol je jedan od najčešćih simptoma u pedijatriji i najčešće prvi simptom bolesti kod većine solidnih tumora. Prelomi kostiju su takođe čest simptom, zatim gubitak telesne težine, čemu prethodi gubitak apetita, povišena telesna temperatura. 

Kako bismo što više dečijih života spasili te im omogućili zdrav život, potrebno je da se svi uključe i učestvuju u borbi protiv raka u detinjstvu.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi