Imate li "simptome proleća"? Hvataju svakog drugog čoveka! Počne sa umorom, pa padne imunitet, a onda podivljaju bakterije i virusi

Kako se temperatura vazduha povećava, a priroda prelazi iz zimske tišine u prolećno buđenje, mnogi od nas doživljavaju zanimljive sezonske promene. S početkom proleća, koje nam ove godine dolazi u sredu 20. marta u 4.06, kako je najavilo Astronomsko društvo "Ruđer Bošković", dolazi ne samo do produžetka dnevnog svetla već i do različitih fizioloških i emocionalnih adaptacija među ljudima.

Prolećni umor - više od prolaznog osećaja

Jedna od zanimljivosti koje proleće sa sobom donosi jeste pojava prolećnog umora, koji je za mnoge pravi fenomen. Suprotno od "prolećne groznice", gde se oseća povećanje energije zbog širenja krvnih sudova i bolje cirkulacije krvi do površine kože za efikasno hlađenje, prolećni umor manifestuje se kroz osećaj malaksalosti i manjka energije. Ova promena može biti rezultat prilagođavanja organizma na brze promene temperature i svetlosti koje proleće donosi.

Proleće kroz prizmu prirode i tradicija

Pomeranje sata: Dnevno računanje vremena, praksa koja seže do Bendžamina Frenklina 1784. godine, nastavlja se i danas, pomeranjem sata za jedan čas unapred, zakazanim za nedelju 31. marta 2024. godine. Ova promena simbolizuje prilagođavanje na duže dnevno svetlo koje proleće nosi sa sobom.

Pexels

 

Prvi prolećni cvetovi: Prvi cvetovi proleća, kao što su visibabe, narcisi, maslačci, ljiljani, tulipani, irisi i jorgovani, donose boje i živost u pejzaž, najavljujući toplije dane koji dolaze.

Pevanje ptica i buđenje životinja: Proleće je period kada mlade ptice uče da pevaju pesme svoje vrste, a životinje kao što su veverice, ježevi, medvedi i šišmiši završavaju svoj zimski san. Ovo je vreme kada se priroda budi, donoseći sa sobom povratak lastavica, leptira koji sakupljaju nektar i pčela koje izlaze iz zimskog sna.

Proleće kao vreme obnove

Dolazak proleća predstavlja ne samo promenu godišnjih doba, već i priliku za novi početak, za revitalizaciju kako prirode, tako i nas samih. Dok uživamo u sve dužim danima i toplijem vremenu, proleće nam pruža priliku da se oslobodimo prolećnog umora i u potpunosti iskoristimo sve što ovo buđenje donosi. To je sezona koja inspiriše na promenu, pokretanje novih aktivnosti i uživanje u lepotama koje se ponovo rađaju oko nas.

Slabi koncentraciju i imunitet, smanjuje radnu sposobnost

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, prolećni umor zahvata gotovo svakog drugog čoveka. Osim što slabi koncentraciju i smanjuje radnu sposobnost, prolećni umor oslabljuje imunitet, tako da postajemo podložni bakterijama i virusima. Prema rečima lekara, prolećni umor nije medicinski značajan, ali može da oteža svakodnevni život. Kako bismo izbegli zdravstvene tegobe, lekari savetuju veći unos vitamina i postepeno povećanje fizičkih aktivnosti.

Osećaj slabosti u proleće posledica je manjka vitamina C, a na njegov nastanak utiču i promenljive vremenske prilike kojima se telo teško prilagođava. Meteoropate su posebno osetljive - tokom prolećnih meseci, pojačavaju se tenzijske glavobolje i migrene, probavni problemi i bolovi izazvani čirom  na želucu. Česti su depresija, živčanost i problemi s koncentracijom.

Pixabay

Kako navode, proleće ume da bude neprijatno godišnje doba za ljude koji pate od gastritisa ili upale sluzokože želuca, jer dolazi do povećanog lučenja kiseline koja nadražuje zidove želuca, pa se javljaju neprijatne tegobe poput mučnine i bola. Ovo nije prolazan zdravstveni problem i potrebno je da se leči kako ne bi prerastao u mnogo ozbiljnija oboljenja organa za varenje.

S prvim znacima proleća i bujanjem vegetacije ogroman broj ljudi širom sveta suočava se sa simptomima alergije. Najčešće su to uporna kijavica, svrab u nosu i obilna sekrecija, glavobolja, kašalj, suzenje očiju, teško disanje sa sviranjem i škripanjem u grudima, lako zamaranje, kao i osećaj potpune slomljenosti.

Lekari Gradskog zavoda daju i sledeće savete:

1. Što više se krećite na svežem vazduhu

2. Izlažite se suncu kad god je to moguće

3. Jedite laganu hranu

4. Ne zaboravite da uzimate po 400 g voća i povrća dnevno

5. Pijte od dva do tri litra tečnosti dnevno

6. Smanjite cigarete i alkohol

7. Izbegavajte stres

8. Rekreirajte se

9. Posvetite se hobiju i druženju sa prijateljima

10. Odmarajte se dovoljno i spavajte najmanje osam sati

Osobama koje nemaju veće probleme sa zdravljem preporučuje se što više fizičke aktivnosti, dok se srčanim bolesnicima savetuje da miruju dok vremenska promena ne prođe.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi