Otkrivamo kako su se mačevali srpski hajduci: "Srpski mač" bio popularan i u Evropi, a evo kako je on izgledao (FOTO/VIDEO)

Vitezovi i njihove borbe vekovima su bili inspiracija mnogim umetnicima, ali i narodu koji je ispredao najfantastičnije priče o njihovoj hrabrosti i umeću ratovanja. Njihova ratna oprema menjala se vremenom, ali ono bez čega se nikako nisu mogli zamisliti, jeste mač.

Ali i mačevi su doživljavali razne transformacije tokom vekova, naročito u Evropi. Pa su tako od dvoručnih, vremenom postajali jednoručni. Od onih koji seku, tranformisali su se u one za ubadanje... Od onih za koje ste morali da imate velike mišiće, nastajali su oni koje je moglo i dete da podigne... 

A kako se mač menjao može se videti ovih dana u Etnografskom muzeju, na izložbi "Mač", gde je izloženo preko 50 mačeva i njihovih replika kroz vekove. Od antičke Grčke preko srednjeg veka i renesanse, do novog veka.

Ljubitelji mača mogu videti kako se razvijao mač kroz vekove, a sve zahvaljujući ovoj kolekciji Aleksandra Stankovića, jednog od najvećih poznavalaca mačevanja u Srbiji i učitelja ove veštine.

Kustos zbirke Oružja i oprema ratnika Etnografskog muzeja Ivan Maksimović kaže za 24sedam da su različite kulture kroz vekove razvijale mačeve na različite načine i prema svojim potrebama.

24sedam/Ivan Mitić

- Ovde su prikazani evropski mačevi i njegove tranformacije. A to su bili tehnološki proboji, novi metali koji su se kovali, zatim odgovori na nove vrste oklopa tj. zaštita koje su razvijale... Ali i društvene promene poput razvoja građanske klase u Zapadnoj Evropi - objasnio je Maksimović.

Razvoj mača zaobišao Srbiju

I dok se u Zapadnoj Evropi mač menjao vremenom, taj razvoj je zaobišao Srbiju koja je bila tada pod Turcima.

- Na izložbi imamo prikazano i ono što se dešavalo u Srbiji za vreme Osmanskog carstva, kada je taj razvoj na Zapadu, zaobišao Srbiju a jedna totalno drugačija vrsta mačevanja ovde bila zastupljena od 15. pa do 19. veka - objasnio je on.

24sedam/Ivan Mitić

Turske tehnike mačevanja su, uglavnom, bile vojničke i odnosile na borbu u masi.

- Naši mačevaoci u osmansko doba su bili hajduci, koji su se borili jedan na jedan i vežbali tu tehniku koju karakteriše jedna dinamična borba puna eskivaža i brzih pokreta za izbegavanje udaraca. Kasnije, sa oslobađanjem od Turaka se razvijaju građanske škole mačevanja ali one imaju jedan odbrambeni karakter. Za razliku od Zapada gde su imale civilni karakter. Ovde se i dalje osećala opasnost od Osmanskog carstva, pa su te građanske škole mačevanje bile škole obuke građanstva za borbu u slučaju rata - objasnio je on i dodao da je to bila jedna vrsta korisnog znanja.

24sedam/Ivan Mitić

Što se tiče mačeva osmanskog carsta, koje smo i mi koristili, to nisu mačevi u klasičnom smislu već sablje i jatagani. 

- Sablje su u Evropu i prodrle preko Turaka i Mađara, tako da su postale sastavni deo konjičke opreme. Ali mačevi na Zapadu od renesanse pa do 18. veka su se sve više usmeravali ka tehnici boda za razliku od sablji koje su oružje za sečenje. A jatagani su, sa druge strane, mogli da se karakterišu kao dugi nož ali se i sa njima mačevalo - objasnio je Maksimović.

24sedam/Ivan Mitić

U Srbiji su mačevi počeli da se prave već sa razvojem srednjevekovne srpske države.

- Od 13. veka pa nadalje kreće malo učestalija upotreba mača u vojsci u Srbiji. Ti mačevi su, uglavnom, bili dobavljani iz inostranstva. Venecija i Dubrovnik su bili važni izvori vojne opreme, da bi kasnije i domaći kovači počeli da izrađuju mačeve - rekao je on.

Srpski mač

Tako se u 15. veku pojavljuje specifičan mač koji je nazvan "srpski" odnosno "slovenski".

- On je korišćen i u Zapadnoj Evropi, a najstariji primerci su bili pronađeni na teritoriji Srbije. On je imao specifičan oblik nakrsnice u obliku latiničnog slova S i oblik jabuke. Samo sečivo nije bilo drugačije u odnosu na druge mačeve tog doba - objasnio je on.

 

 

Ipak, mačeve nije mogao svako da ima jer je njihova cena bila visoka.

- Mačevi su spadali u deo skupocene opreme koji nije mogao da priušti svako. Mačevi koji su nađeni u arheološkim nalazima iz srednjeg veka ili bronzanog doba su iz grobova velikaša - kaže on i dodaje da na ovim prostorima postojalo i verovanje da je pokojniku svašta potrebno na svetu pa tako i mač.

Mač u Srbiji prestaje da se koristi u vojne svrhe već početkom 20. veka.

- Apsolutno je više ceremonijalni predmet nego što je oružje. I pošto je njegova najmasovnija primena bila u vojnom smislu, tada i njegova primena zamire. Danas se mačevanje praktikuje kao sport i praktikuje se učenje istorijskog mačevanja u školama mačevanja - objasnio je naš sagovornik.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi