Legenda o Simonidi: Vizantijska princeza koja je promenila Srbiju

Simonida Nemanjić  oko 1294 – posle 1336, rođena kao Simonida Paleologina bila je vizantijska princeza i kraljica Srbije kao peta žena srpskog kralja Stefana Milutina (vladao od 1282. do 1321). Bila je ćerka cara Andronika II Paleologa (vladao od 1282. do 1328) i Irine od Monferata. U srednjovekovnoj Srbiji Simonida je najpoznatija kao pokroviteljka umetnosti, muzike i književnosti.

Život

Simonida je rođena u Konstantinopolju oko 1294. godine. Godine 1298, kao rezultat vizantijskog poraza, car Andronik II obećao je brak srpskom vladaru Milutinu. Prvobitno je Andronik II nameravao da oženi svoju sestru Eudokiju, udovicu cara Trabzona, ali nakon što je ona odbila, predložena je Simonida. Crkveni krugovi u Konstantinopolju su se protivili ovom braku, ali je car bio odlučan da sprovede dogovor, pa je krajem 1298. godine poslao svog poverenog ministra Teodora Metohita u Srbiju da vodi pregovore. Sa svoje strane, Milutin je takođe bio voljan da prihvati, pa je čak razveo svoju treću ženu, Anu Terter, ćerku bugarskog cara Georgija Tertera. Simonida je imala pet godina, dok je Milutin imao skoro 50, bio je tri puta oženjen i imao odraslu decu. Venčanje je obavljeno u Solunu na proleće 1299, a par je krenuo za Srbiju u aprilu. Kao svadbeni dar, Vizantinci su priznali srpsku vlast severno od linije Ohrid—Prilep—Štip.

Prema nekim vizantijskim izvorima, Milutin nije čekao da Simonida postane zrela pre nego što je konzumirao brak, čime je oštetio njenu matericu i sprečio je da ikada ima decu. Kada se to saznalo, carica Irina, koja je bila druga žena Andronika II i koja je nameravala da iskoristi srpski brak za unapređenje sopstvenog potomstva, ponudila je Milutinu da usvoji jednog od njenih sinova kao naslednika.

Wikipedia

Simonida je pokazivala veliko interesovanje za teologiju još u mladosti i želela je da postane monahinja. Nakon smrti svoje majke Irine 1317. godine, Simonida je prisustvovala njenoj sahrani u Konstantinopolju i odlučila da se ne vrati u Srbiju nakon skoro decenije i po rasprave. Kada su Milutinovi ljudi došli po nju, došla je u monaškoj odori. Bili su šokirani, ali je njen polubrat Konstantin Paleolog skinuo njenu monašku odoru i naložio joj da obuče građansku haljinu. Zatim ju je poslao u Srbiju sa Milutinovim ljudima, iako je ona bila nevoljna da ode. Nakon što je Milutin zapretio ratom, Simonida se vratila kod njega. Imala je 22 godine. Kada se Milutin razboleo, bila je uz njega sve vreme, na iznenađenje ostatka dvora. Milutin je umro 19. oktobra 1321. godine, a već 29. oktobra, Simonida se vratila u Konstantinopolj, gde je ušla u manastir Svetog Andreja u Kriseju kao monahinja.

O njenom kasnijem životu postoji vrlo malo informacija. Poznato je da je naručila pogrebnu pesmu za sahranu svog oca. Simonida je poslednji put pomenuta u istorijskim dokumentima 1336. godine kao učesnica na saboru civilnih i crkvenih dostojanstvenika koji su sudili zaverenicima protiv vlasti. Umrla je nekog vremena nakon 1345. godine.

Nasleđe

Njena lepota je bila nadaleko poznata, a u srpskoj tradiciji bila je poznata kao figura čistote i lepote. Freska sa njenim likom u manastiru Gračanica smatra se jednom od najvrednijih fresaka u srpskoj umetnosti.

Profimedia

Donela je veliki pratnju sa sobom u Srbiju, i sa njenim dolaskom, Srbija je primila masivan priliv vizantijske kulture. Vizantijski stil dvorskih ceremonijala i odeće su usvojeni, pojavile su se vizantijske funkcionalne i počasne titule, dvorske kancelarije su preimenovane, a vizantijske administrativne, fiskalne i pravne institucije su kopirane. Vizantizacija je dodatno proširena zahvaljujući novoosvojenim, gusto naseljenim grčkim govornim područjima, u kojima je Milutin zadržao sve bivše vizantijske političke, socijalne i kulturne aktivnosti.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi