Boban imao reumatsku bolest, a izgubio je vid: Imao sam sve i nestalo je preko noći! Bog mi je uzeo vid, ali dao sreću da pomažem drugima!

Boban Veličković imao je 41 godinu kada je izgubio vid zbog loše procene lekara i pogrešnog lečenja. Međutim, to ga nije zaustavilo da nastavi svoj uspešan život.

Danas on pomaže drugima i kaže da je puno izgubio, ali je dobio jednu bitnu stvar u životu.

- Prošlo je 17 godina otkako sam izgubio vid. Prvi simptomi su se pojavili 2000. godine. Prvo se pojavilo crvenilo na vratu, koje imam i danas, i krvave oči. Pojavile su se afte u ustima i to zbog Behčetove bolesti, koja je reumatološka - počinje priču Boban.

Krvave oči su, takođe, bile posledica bolesti koju je imao ali pošto nisu na vreme tretirane njegova bolest je promenila nekoliko stadijuma da bi na kraju dobio terapiju kapima sa korikosteroidima, a koje povećavaju očni pritisak.

- Te kapi zovu "tihi ubica očnog živca". Očni pritisak napada očni živac, ali vi nemate nikakve simptome. Vi njega morate da kontrolišete redovno. Nekada je praćen a nekada nije. A do moje osnovne dijagnoze Behčetove bolesti smo došli metodom eliminacije raznih drugih bolesti. Ali kada god odete na neki pregled rezultati su za 15-20 dana i tako posle godinu dana smo došli do toga da imam reumatološku bolest. Ali meni su već bile krvave oči i primljen sam na očnu kliniku u Pasterovoj. Tamo su tretirali posledicu, ali niko nije lečio moju osnovnu bolest. A da je reumatolog to pratio, ne bih imao problema sa očima. Ali ja sam sve vreme lečio oči, vreme je prolazilo, primio sam preko 100 injekcija, bio sam sav otekao od kortikosterioda. I onda 2006. počinje rapidno da opada vid - priča naš sagovornik.

Godinu dana da prihvati gubitak vida

A sa gubitkom vida polako raste stres jer ne možete to da prihvatite, ali vas odbacuje i društvo.

- Boje se da ih ne zovete da vas voze na pregled ili da vam ne treba neka pomoć... i ljudi polako prestaju da vam se javljaju, a shvatate da ostajete sami. Jedini ljudi koji u takvim trenucima ostaju sa vama su porodica. Onda morate i da se obratite psihologu, to su dugotrajne terapije... - priča Boban.

24sedam/Radovan Marković

A suočavanje sa gubitkom vida nije ni malo lako, posebno jer počinjete da shvatate neke činjenice o kojima ranije niste razmišljali. 

- Ja nisam znao, na primer, da slep čovek ne može da pojede kašiku supe! Ja sam seo da ručam i nisam mogao da pronađem usta! To mi je bilo nenormalno... Onda rušite sve pred sobom, ne možete da se istuširate, pola tube paste za zube vam ode u lavabo a ne na četkicu... i onda naučite da živite kao drugačiji čovek - kaže on.

Sa gubitkom vida idu i psihološki problemi poput blage depresije i anksioznosti. Veličković dodaje da je njemu čitavih godinu dana trebalo da se pomiri sa činjenicom da više neće videti.

- Na jednom razgovoru sa psihoterapeutom sam prelomio kada me je pitala: "Ko si ti? Da li si ti neki drugi čovek ili osoba koja će nastaviti da živi malo drugačijim načinom života? I to je odgovor koji morate da odgovorite kada se susretnete sa novom situacijom. Ja sam Boban Veličković i dalje! Samo sam nekada video, ali sam ostao isti čovek sa istim potrebama. I samo morate da prilagodite način života. Treba neki period da se prilagodite na ovaj način življenja, ali prvo treba da prihvatite da ste slepa osoba. To se jako teško prihvata - kaže on.

Profimedia

 

Veličković je i predsednik Udruženja pacijenata “ Gledаmo srcem“, a kako bi objasnio koliko je teško prihvatiti da ste izgubili vid kaže da ima gomilu članova udruženja kojima je mesecima teško da prihvate beli štap jer misle da će ih svi na ulici gledati zbog toga. 

Međutim, naglašava da to nije istina jer ljudi imaju svoje probleme i život i ne obraćaju puno pažnju ako vide nekoga ko je slabovid ili slep na ulici.

Lični primer najvažniji

Ali i sam je prvih godinu dana, pre nego je prihvatio gubitak vida, prestao da se brije i vodi računa o oblačenju jer mu je, kako kaže, bilo svejedno.

- Pa šta da li imam belu ili plavu košulju kada je ne vidim? Ali moramo da razumemo da ako ja ne vidim, vide drugi ljudi oko mene! Pa ne mogu da dođem sa košuljom koja ima fleku od paradajza. Jer ljudi oko mene to vide - objasnio je on.

- Sve što radim u svom udruženju pokazujem na ličnom primeru. Ako ja mogu da se obrijem, da se lepo obučem, da se oženim... možete i vi! I ima nekoliko parova koji su zasnovali porodice, što je za mene veliki uspeh. Čekajte, ja ne znam kako izgledaju moja žena i ćerka. I živim sa tim 15 godina! Pa zašto vi to ne možete da uradite? Na ličnom primeru morate da to pokažete i da oni mogu da kažu: "Da, evo postoji takav čovek" - objašnjava Veličković.

Izgubio vid, ali dobio nešto drugo

Iako zvuči apsurdno, ali u neku ruku gubitkom vida on je stekao percepciju sveta koju nikada neće iskusiti oni koji imaju vid. Iako kaže da nije srećan što ne vidi, ali da je srećan iz jednog drugog razloga.

24sedam/Radovan Marković

- Postoji termin mentalna mapa. Vi u nekom prostoru možete da kažete da je nešto braon broje, da ima 10 stolova i sve možete da popišete. A ja mogu da zamislim da ima 300 kvadrata, da je u ljubičastom, da gleda na reku... Dok sam video, hteo sam da imam dobru kuću, posao, auto, garderobu... Ja sam sve to postigao, živeo sam "beogradski san" a onda je neko "ugasio svetlo" i više ništa tu ne vidiš! Sve za šta si se borio i zalagao sada postoji u imaginarnom svetu. Mislim, postoji i u fizičkom ali to meni ništa ne znači. Šta sad meni znači da li je auto crveni, plavi ili zeleni? I onda shvatite da je najveći dar, i Bogu hvala za to, što mi dao tu sreću da mogu da pomažem drugim ljudima. Bog mi je uzeo vid, ali mi je dao sreću da mogu da pomažem drugim ljudima. Izuzetno sam srećan zbog toga - kaže naš sagovornik.

A jedna od stvari koja je deo te pomoći jeste i prvi inkluzivni park za osobe sa invaliditetom, koji će uskoro otvoriti na Zvezdari.

- I masa drugih stvari poput aplikacija, animacija... sve što treba za slepe, sve ću deliti besplatno! Najveći mi je problem da te ljude zaposlim i u mi odlazi najviše vremena - dodaje on.

Na kraju razgovora, Veličković je sumirao svoj život ali i planove.

- Kada se okrenem iza sebe, imao sam sve što sam hteo i to sam izgubio preko noći. Onda sam krenuo u neki novi život. Osnovao udruženje i okružio se najkvalitetnijim, najobrazovanijim, najplemenitijim i najboljim slepim ljudima u Beogradu. Nema nas puno, oko 30 do 50. Mladost nosi brzinu i energiju, a ja koristim svoje znanje i iskustvo i njihovu energiju, da možemo zajedno da uradimo nešto i doprinesemo da slepi i slabovidi žive bolje i otklonimo bilo kakav njihov problem. Sebe vidim kao nekog novog lidera u svetu slepih koji će da uradi sve što je u njegovoj moći da tim slepim i slabovidim ljudima bude lakše, da žive normalan život kakav živim i ja - rekao je naš sagovornik.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi