Genijalni doktor Milan Jovanović: Kako je Batut dobio nadimak i postao "patrijarh zdravstvene kulture"
Milan Jovanović odbio je da bude lekar i profesor medicine u inostranstvu kako bi se vratio u Srbiju
Pre tačno 84 godine preminuo je naš istaknuti naučnik i lekar Milan Jovanović Batut.
Jovanović je imao četiri počasna doktorata, napisao je desetine knjiga i govorio nekoliko jezika.
Znanje je sticao po svetskim univerzitetima, a zaslužan je za osnivanje beogradskog Medicinskog fakulteta.
Koliko je bio veliki naučnik, govori to što su mu Česi, koji su ga smatrali "patrijarhom zdravstvene kulture", nudili da osnuje katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu.
Ali on je to odbio da bi postao profesor na Katedri higijene i sudske medicine na Velikoj školi u Beogradu, a kasnije i rektor Velike škole.
Pročitajte još:
Inače, rođen je 10. oktobra 1847. godine u Sremskoj Mitrovici, a da bi imao novca za studije medicine u Beču, radio je nekoliko godina.
Nadimak Batut dobio je nakon povratka sa stručnog usavršavanja 1885. godine jer su sem njega postojala još dva lekara sa istim imenom i prezimenom.
Oni su se sastali, pa je dr Jovanović iz banatskog sela Jarkovca prozvao sebe Morski (kao brodski lekar) ili Bombajac (po Indiji), drugi je uzeo srednje slovo A (po imenu oca), a treći po prezimenu bivšeg očevog trgovačkog saradnika - Batut.
Antonio Ahel/ATA Images
Jovanović je bio poznat i po tome što je prikupljao narodnu medicinsku terminologiju, a spisi su mu bili napisani jednostavnim i lako razumljivim jezikom.
Družio se ljudima kao što su bili Jovan Cvijić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović, Laza Kostić, Uroš Predić, Jovan Jovanović Zmaj, Sima Matavulj, Laza Paču...
Sem niza domaćih odlikovanja, bio je i nosilac francuskog oficirskog krsta Legije časti i češkog Ordena belog lava.
Među brojnim diplomama našla su se i četiri počasna doktorata medicine beogradskog (1926), bečkog (1927), zagrebačkog (1931) i praškog (1938) univerziteta.
Zanimljivo je da je bio asistent poznatom Luju Pasteru, a kako bi objasnio veliku ljubav prema Srbiji, citirao je ovog naučnika: "Tačno je da je nauka internacionalna, ali svaki naučnik mora biti nacionalista, tj. čovek koga u naučnom radu zagreva ljubav prema narodu iz koga je ponikao."
Takođe je zanimljivo da su mu Česi 17. juna 1938. dodelili počasni doktorat, i to u Beogradu, a za tu priliku donete su sa Karlovog univerziteta insignije (rektorska znamenja). Zbog njega su u Beograd iz Praga došli rektor, dekan Medicinskog fakulteta, šef rektorske kancelarije i promotor.
Antonio Ahel/ATA Images
Ovo je bio presedan koji se nije desio u 600 godina staroj tradiciji Praškog univerziteta, a samo je govorilo o tome koliko je Jovanović bio poštovan.
Inače, njegova supruga je od studentskih dana bila Nemica Barbara Beti Jaisl. Nažalost, nisu imali dece, što je Jovanovića tištilo čitav život, ali i inspirisalo da najveći deo svog rada posveti zdravlju dece i porodice.
On je preminuo u svojoj kući u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu, 11. septembra 1940, a 93 godine je doživeo jer je vodio uredan život i brinuo o zdravlju. Ulica na Zvezdari u Beogradu nosi njegovo ime, kao i čuveni Institut za javno zdravlje.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari