Srpsko ime je predstavila svetu, ali joj Srbi odnos prema rakiji nisu oprostili: Ko je bila Elodi Loton Mijatović?

Kada je Elodi Loton Mijatović, britanska spisateljica i humanitarka, stigla u Srbiju, verovala je da će doneti duh modernizacije i prosvetiteljstva.

Njena misija bila je da osnaži žene i podstakne njihovo obrazovanje, ali to je bio izazov veći nego što je očekivala. 

Iako je bila pionirka u mnogim oblastima, njeni progresivni ideali naišli su na neodobravanje u tada konzervativnom društvu, koje nije bilo spremno za promene koje je želela da donese.

Začetnica feminizma u Srbiji – i skandal sa rakijom

Osnivajući beogradsko Udruženje žena, Elodi se uključila u društveni rad kroz Dobrotvorne Zadruge i Savez Srpkinja, gde je aktivno učestvovala u organizovanju obrazovnih i kulturnih aktivnosti za žene. Njeni tekstovi objavljivani su u magazinu „Ženski svet“, jednom od najvažnijih glasila ženskog pokreta u Srbiji. Međutim, njeni pokušaji reforme nisu uvek bili uspešni.

Najveći skandal izazvala je tokom jednog predavanja kada je pozvala žene da prospu rakiju, nazivajući je „otrovom bračnog života“. Ova izjava, iako motivisana idejom o poboljšanju porodičnih odnosa, naišla je na žestok otpor prisutnih. Rakija, duboko ukorenjena u tradiciji Balkana, smatrana je svetinjom, a Elodina kritika bila je shvaćena kao napad na samu srž kulture. Predavanje je prekinuto, a povici „Napolje iz Srbije!“ odzvanjali su salom. Postojala je opasnost da bude napadnuta od strane okupljenih, ali je uspela da izbegne veće neprijatnosti.

Wikipedia

 

Ovaj incident je trajno obeležio njenu misiju u Srbiji, a njeno ime ostalo je u senci, skoro zaboravljeno, uprkos doprinosima koje je dala društvenom i kulturnom životu.

Od Londona do Beograda – Život pun borbi i ljubavi

Rođena 1825. godine u Londonu, Elodi Loton je bila žena daleko ispred svog vremena. Završila je studije filozofije, što je za jednu ženu tog perioda bilo izuzetno retko. Svoju mladost provela je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je učestvovala u radu abolicionističkog pokreta koji se zalagao za ukidanje ropstva. Bila je i plodan autor, objavljujući pesme, romane i priče već u to vreme.

Wikipedia

 

Kasnije se preselila u Lajpcig, gde je upoznala Čedomilja Mijatovića, srpskog političara i diplomatu, za koga se udala 1864. godine. Elodi je bila starija od Čedomilja čak 17 godina, ali su uprkos tome živeli u harmoničnom braku, delom u Beogradu, a delom u Londonu.

Prevodi i prva istorija Srbije na engleskom jeziku

Po dolasku u Srbiju, Elodi je brzo savladala srpski jezik. Njen prvi značajan prevod bila je knjiga Florens Najtingel „O nezi bolesnika“. Zatim je prevela dela Fulertona i Čarlsa Dikensa. Kao autorka, ušla je u istoriju 1872. godine, kada je u Londonu objavila knjigu „Istorija moderne Srbije“ – prvu takvu publikaciju na engleskom jeziku.

Wikipedia

 

Pored toga, značajan deo svog rada posvetila je prevođenju srpskih narodnih pesama, naročito onih iz kosovskog ciklusa, koje je pokušala da uobliči u nacionalnu baladu. Početkom 20. veka bila je prva osoba koja je u Njujorku prevela deset srpskih narodnih bajki na engleski jezik, približivši tako delove srpske kulture međunarodnoj publici.

Miraz za budućnost – Kuća u Beogradu

Elodi je od svog miraza kupila kuću sa prostranom baštom na prestižnoj adresi u Knez Miloša 3. Ova kuća i danas postoji, čuvajući uspomenu na jednu nesvakidašnju ženu koja je pokušala da promeni Srbiju, ali se suočila sa nerazumevanjem i otporom.

Njena priča je i danas retko spominjana, a njen doprinos često zanemaren. Elodi Loton Mijatović je, uprkos nesuglasicama i teškoćama, ostavila dubok trag u kulturnom i društvenom životu Srbije.

Bonus video 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi