Internet nasilje o kome se retko govori: Devojčice prvi put same otišle u bioskop i to objavile na mreži, kada su izašle sačekao ih pedofil!

Kada dete ima problem na internetu, roditelji su tek na petom mestu onih kojima se obrati, izjavila je koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu Emina Beković i naglasila da se deca prvo obrate nastavnicima.

- Mi smo bukvalno poslednji koji saznamo za njihov problem. Razlozi su osećaj krivice, onda stid i sram kao i zabluda da mogu sami da izađu iz tog začaranog kruga. Ali, jedan od razloga jeste i njihov strah od zabrane interneta - objasnila je Bekovićeva.

Ona je dodala da deca često smatraju da roditelji ne znaju dovoljno o društvenim mrežama na kojima se ona nalaze, zbog čega takođe izbegavaju razgovor jer ne veruju da im mogu pomoći.

Bekovićeva je pokazala i skraćenice koje koriste pedofili prilikom razgovora sa decom, naglasivši da većina roditelja ne bi razumela o čemu se radi kada bi to videli u nekoj prepisci.

- Recimo da vidite ovaj broj 8 da li bi pomislili da se radi o ovako nečemu (skraćenica za oralni seks). I zato je edukacija veoma bitna jer je preduslov da mi smanjimo rizik kada su u pitanju opasnosti - objasnila je ona.

24sedam/R.M.

Rekla je da je bilo puno slučajeva da bake i deke dece šalju materijal ali ne mogu da znaju o čemu se radi jer je komunikacija na engleskom.

- A onda se ispostavi da je neko bio član sekte, da je nagovarao devojčicu na samopovređivanje. Jako puno slučajeva imamo kada je dopisivanje na stranom jeziku i skraćenicama - rekla je ona.

Bekovićeva je naglasila da se prema podacima Interpola u svakom trenutku na internetu nalazi oko 750.000 predatora koji se nalaze tamo gde su deca, a to su društvene mreže, blogovi i slično.

Sajber jazbine

Bekovićeva je rekla i da postoje tzv. sajber jazbine gde pedofili ili snimaju eksplicitne snimke sa decom, ili ih zloupotrebljavaju kako bi saznali informacije o drugoj deci.

- Poslednja sajber jazbina kod nas bila je u Bačkom Petrovom selu pre 7-8 godina gde je jedan bračni par iz Austrije iznajmio kuću. Tu je dovodio devojčice od oko 14 godina i snimao ih dok izvode striptiz, uz obećanje da će im biti blurovano lice i da će snimci biti distribuirani preko dark-veba u inostranstvo. Te devojčice su podvodili za 500 do 1.000 dinara. Policija je sve otkrila i procesuirani su, ali se u istrazi pokazalo da su tu decu podvodili čak rodbina, komšije i tako dalje - objasnila je ona.

Društvene mreže

Prema sadašnjim zakonima, kompanije koje su vlasnici društvenih mreža imaju pravilo da deca ispod 13 godina ne mogu da otvore profil zbog čega onda najmlađi lažiraju godine.

24sedam/R.M.

- U našoj zemlji ima dece od 7-8 godina koja imaju profile na društvenim mrežama i roditeljima je to ok. To pokazuje samo da nisu svesni šta se dešava i uvek imaju izgovor da i druga deca imaju profile - rekla je ona.

Kao jedan od drastičnih primera, Bekoviće je navela da je postojao sajt Omegle na kome je postojalo upozorenje da nije za mlađe od 18 godina, ali i da je velika verovatnoća da će vas na njemu kontaktirati pedofil.

- A prema našim istraživanjima čak 80 odsto naše dece je bilo na tom sajtu, dok kada smo pitali njihove roditelje oni nisu ni znali o čemu se radi - kaže ona.

Iako su deca preko ovog sajta mogla da vide sa kime pričaju, Bekovićeva je objasnila da pedofilske organizacije umeju da iznajme neku prostoriju i unajme decu za određenu sumu kako bi tražili svoje vršnjake i izvlačili informacije o njima.

- Mnogo seksualnih zlostavljanja je krenulo sa ovog sajta gde su ti pedofili znali gde radite, kada idete na posao, u kojoj prodavnici kupujete... bilo koju svakodnevnu rutinu su znali do tančina jer deca u nesvesnoj komunikaciji sa vršnjakom to pričaju. To je jedan proces izvlačenja informacija koji traje i po dva-tri meseca - objasnila je ona.

Ne objavljujte gde ste

Koordinatorka je naglasila da je najvažnije da nikada na internetu ne odajete lokacije, bilo da se radi o školi, poslu, mestu stanovanja... 

- To je nešto što je jako opasno. To su situacije kada, recimo, idete na letovanje i onda svakodnevno kačite fotografije. I nesvesno dajete informacije lopovima da mogu da krenu u pljačku - rekla je ona.

24sedam/R.M.

Navela je drastičan slučaj dve devojčice od po 11 godina koje su prvi put samostalno krenule u bioskop, a onda odlučile da to objave na mrežama.

- One su se fotografisale i objavljivale to na Instagram profilu koji je bio otvorenog tipa, ostavljajući lokaciju. Više su to radile, nego što su gledale film. Uz postove tipa "prvi put same u bioskopu". Njih pedofil nije morao da uhodi, samo ih je sačekao ispred - ispričala je ona ovu šokantnu priču.

Roditelji da imaju šifre dece na mrežama

Bekovićeva je naglasila da šifre nikako ne treba deliti sa drugima.

- Pogotovo to deci treba reći jer su oni skloni da šifre daju svojim drugarima. Ali svedoci smo šta se desi kada se posvađaju. Onda se te šifre zloupotrebljavaju, dolazi i do fizičkih povreda zato što neko ima šifru svog druga pa sa njegovog profila šalje njegovim onlajn prijateljima ružne reči i vređa ih. I onda tog dečka, ni krivog ni dužnog, sačekaju ispred škole i prebiju. Zato roditelji moraju imati šifre društvenih mreža svoje dece. Jer kada jedno dete nestane, prvo policija što traži su šifre njegovih društvenih mreža jer tu postoje podaci koji mogu biti bitni. Policija može da "provali" šifru, ali to je proces - objasnila je ona.

Koordinatorka je naglasila da je potrebno i zaštiti dečije profile tako da samo njihovi prijatelji sa društvenih mreža mogu da ih vide. Dodala je da se često dešava da fotke deteta završe na nekom porno sajtu, a da roditelj to i ne zna!

Ako "okačite" tuđe dete pored svog, to je krivično delo!

Bekovićeva naglašava da smo već imali slučajeve da su mladi ljudi izvršili samoubistvo jer nisu mogli da izdrže vređanje koje su doživljavali na društvenim mrežama.

Savetuje da se ne prihvataju zahtevi za prijateljstvo od osoba koje ne poznajemo, iako se deca takmiče ko će da ih ima više.

Što se tiče zloupotreba na netu, najčešća je zloupotreba fotografija.

- Treba napomenuti da ako postavite fotografiju vašeg deteta na profil, a pored je neki njegov drug ili drugarica, vi ste odmah u riziku da budete procesuirani za krivično delo neovlašćeno postavljanje fotografija ukoliko niste dobili saglasnost od roditelja te druge dece! - napomenula je ona.

Društvene mreže prodavale fotke korisnika

Dodala je i da kada pravimo profil da sve što se objavi na društvenoj mreži nije naše vlasništvo već te društvene mreže, pa tako i fotografija.

- Imali smo slučaj u Smederevu gde je devojčica od 11 godina bila s roditeljima na moru, a onda se slikala na plaži u kupaćem kostimu. Objavljivala je te fotografije na svom FB profilu koji je bio otvoren za javnost, i jedna firma koja se bavi prodajom kupaćih kostima je videla tu njenu fotografiju. Niti je pitala njene roditelje, niti ih obavestila. Oni su samo kupili tu fotografiju od Fejsbuka za 5 dolara i devojčica je osvanula na bilbordu! - ispričala je Bekovićeva.

Ona je izjavila da je postojao i slučaj majke koja ima devojčicu sa Daunovim sindromom čije je fotke objavljivala na FB profilu.

Profimedia

- Jedna privatna laboratorijska kuća je iskoristila te fotografije i otkupila ih od Fejsbuka, kako bi napravila reklamu sa slikom te devojčice i napisala:"Evo šta može da vam se desi ako na uradite dabl test - ispričala je ona. Inače, ovaj test se radi trudnicama da bi se utvrdilo da li će potomak imati Daunov sindrom.

Iako je ova žena tužila Fejsbuk i dobila neku novčanu nadoknadu, šteta je već bila napravljena.

Svaka fotka zauvek ostaje na internetu

Bekovićeva naglašava da svaka fotografija koja se objavi na internetu zauvek tu i ostaje.

- To se zove digitalna senka i prati vas čitav život. Dakle, na vašem profilu možete je obrisati i ona tu neće biti više. Ali to ne znači da ste je obrisali sa interneta jer ne znate ko ju je preuzeo, fotošopirao i tako dalje - objasnila je ona.

Ispričala je za slučaj devojke od 25 godina koja je uklonila neke fotke sa svog profila na kojoj je bila alkoholisana sa 16 godina. Iako je te fotke obrisala još tada, nakon desetak godina otišla je na konkurs za posao i kada je prošla nekoliko krugova poslodavac je odlučio da je "izgugla". I tada je naleteo na te fotografije, nakon čega je ispala sa konkursa.

Ucena fotografijama 

Sve je više vršnjačkog nasilja čiji su instrument predmet fotografije. Koordinatorka kaže da to mogu biti čak, fotke deteta kada je bilo malo pa, recimo, piški u nošu ili je golo na plaži.

- Kada dete poraste i ima 11-12 godina ta fotografija postane instrument njegovih vršnjaka da ga maltretiraju i prozivaju. Mi roditelji ne razmišljamo o tome da nesvesno detetu činimo "medveđu uslugu" - kaže ona.

Veoma je prisutan i takozvani "seksting", gde parovi razmenjuju eksplicitne fotografije između sebe ili ih prave zajedno. Takve fotke mogu da budu zloupotrebljene iz osvete, ali kada dvoje odraslih ljudi razmenjuju takav materijal to onda nije krivično delo.

- Krivično delo bi bilo kada bi se delio taj sadržaj. Ako bi se radilo o maloletnim osobama to bi bila distribucija dečije pornografije. Ali imamo slučajeve gde imamo deljenje ovih fotografija između dece koja nemaju 14 godina. Oni nisu krivično odgovorni i tu nastaje problem. Imali smo devojčicu od 12 godina a on je bio osmi razred. Bili su u nekoj ljubavnoj vezi, razmenjivali eksplicitne fotografije a kada su raskinuli on ju je mesecima ucenjivao da neće podeliti te fotografije svima iz odeljenja i roditeljima ako mu ona bude svakog ponedeljka u školu bude donosila 1.000 dinara! - ispričala je ona.

Bekovićeva je naglasila i slučaj dečaka koji je imao nepunih 14 godina i, takođe, ucenjivao devojčicu od 12 ali tražeći joj seks u zamenu da ne objavi njene eksplicitne fotografije.

- Ona od tog pritiska i trauma kroz koje prolazi, misleći da će on prekinuti sa tim ucenjivanjem, odlazi sa njim u jedan podrum gde su imali seksualni odnos. To su situacije u kojima dete ima traumu za čitav život - rekla je ona.

Internet nasilje gore nego batine

Bekovićeva kaže da sada tuče u školi više nisu popularne, već se deca kriju iza profila na mrežama i maltretiraju drugu decu misleći da mogu da se sakriju na taj način.

- Kada se to prijavi nama, naravno da policija može da otkrije sa kog je uređaja krenulo to uznemiravanje. Imali smo nekoliko slučajeva u srednjim školama gde su oduzeti mobilni telefoni, odneti na veštačenje da bi se utvrdilo sa kog telefona je otišao taj snimak... i kada uporedimo tradicionalno nasilje, odnosno fizičko, sa digitalnim - ovo drugo je mnogo opasnije. Jer kada se sa nekim potučete u realnom svetu on mora da bude prisutan. I kada taj neko nekoga tuče, on može da vidi kako se njegov drug ili drugarica oseća, da mu je teško. Pa će imati kočnicu i reći dosta je, dovoljno sam ga izmaltretirao. Kada se to dešava putem interneta, taj ne vidi reakciju maltretiranog i onda nema kočnicu. To može da traje i po 24 sata - priča ona.

Profimedia

- Da bi ditigalno nasilje prestalo, moramo da ohrabrimo decu da kažu šta ih muči. I to nije zadatak samo roditelja, nego i prosvetnih radnika... - naglasila je Bekovićeva.

Ispričala je da postoje i "izazovi" na internetu koji su opasni po život poput gutanja cimeta, pretrčavanja auto-puta ili rađenja sklekova na pešačkom prelazu dok traje zeleno svetlo. Takođe, postoji i izazov davljenja gde se iskušava ko može duže da se davi kaišem oko vrata, zbog čega je jedan dečak u Vojvodini izgubio život.

Nažalost, ovo nije bio jedini slučaj da su deca u Srbiji stradala zbog takozvanih "izazova" na društvenim mrežama.

Bekovićeva je zaključila da je na kraju najveća odgovornost roditelja, ako su već dozvolili da deca imaju pristup internetu.

- Ako smo im dozvolili da sa 10-11 godina imaju internet, ako smo im kupili telefon, sutra ako se nešto desi ne može da bude niko drugi kriv osim nas. A nismo ih dovoljno obučili i spremili za ovaj svet. Učili smo decu kako da prelaze ulicu, pa im objasnili kakvi vozači postoje. I da nije poenta da ukinemo saobraćaj jer se dešavaju saobraćajne nesreće. Već obrnuto, a to je da naučimo našu decu kako da budu bezbedna u digitalnom svetu. Jer se nikada nećemo vratiti na staro i ovo samo može da ide sve dalje i dalje. I samim tim koliko god da ima dobrobiti, biće duplo više zloupotreba. Zato mi, pre svega, treba da znamo sve o tome - zaključila je Bekovićeva.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi