Danas je praznik Svete Varvare: Verovanja, priče i simboli koji i danas žive u narodu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen Svetoj velikomućenici Varvari, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u hrišćanskom svetu.

Ova svetiteljka simbol je hrabrosti, vere i ženske snage, a njen kult duboko je ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji.

Ko je bila Sveta velikomućenica Varvara?

Sveta Varvara živela je u 3. veku, u vreme progona hrišćana pod rimskim carem Maksiminom. Rođena je u bogatoj neznabožačkoj porodici u Nikomidiji (današnja Turska). Njen otac, bogati neznabožac Dioskor, bio je izuzetno strog i ljubomoran prema ćerki, pa ju je držao zatvorenu u kuli kako bi je zaštitio od spoljnog sveta.

Međutim, upravo u toj izolaciji, Varvara je otkrila hrišćansku veru, krstila se i posvetila svoj život Bogu. Kada je njen otac saznao da se preobratila u hrišćanstvo, prijavio ju je vlastima. Nakon surovih mučenja, koja su joj naneli rimski vojnici, otac ju je lično pogubio odsecanjem glave. Legenda kaže da je odmah nakon tog čina grom udario Dioskora i usmrtio ga, što se u pravoslavlju tumači kao božija kazna.

Zašto je Sveta Varvara značajna za pravoslavne vernike?

Sveta Varvara se smatra zaštitnicom žena, devojčica, rudara, artiljeraca i onih koji rade s eksplozivnim materijalima. U narodu se veruje da štiti kuću od iznenadnih nesreća, posebno udara groma i vatre. Zato se u mnogim domaćinstvima na dan Svetoj Varvari priređuju posebni obredi.

Printscreen/Youtube

 

Narodni običaji i verovanja

Sveta Varvara je u srpskoj narodnoj tradiciji posebno značajan praznik, oko kojeg su se ispredali brojni običaji i verovanja. Jedan od najpoznatijih običaja vezan je za kuvanje žita, koje se naziva "varica". Veče uoči Varvarinog dana žito se kuva u loncu i ostavlja pored vatre da "uvri". Ujutru se posmatra sa koje je strane žito navrilo, jer se veruje da sa te strane u polju treba sejati pšenicu ako se želi dobar rod. Vareno žito se potom jede u kući, njime se posipa mesto odakle se uzima voda za piće, a meša se i sa solju i daje stoci.

Ovaj običaj nosi simboliku plodnosti i dobrobiti, jer se verovalo da će na taj način cela godina biti berićetna i uspešna. Interesantno je da se prilikom pripreme varice u nekim krajevima, poput Boke, deca okupljaju i pevaju tradicionalnu pesmu:

"Vari, vari, varice,
Da se radu jarice,
I bele jagnjice,
I decici i junici."

Zanimljiv je i nastavak ovog obreda koji prati sledeće dane. Dok se varica hladi, u narodu se peva:

"Varvarica vari,

A Savica hladi,
Nikolica kusa."

Ovaj običaj simbolično povezuje praznike Svete Varvare (4. decembar po starom, odnosno 17. decembar po novom kalendaru), Svetog Save Osvećenog (5. decembar) i Svetog Nikole (6. decembar), čime se ukazuje na kontinuirano slavljenje svetitelja kroz nekoliko dana.

U narodnoj tradiciji Srba, godina je počinjala 1. septembra, nakon što se ubere letina. Zbog toga je Varvarin dan bio prvi u godini kada su započinjana "vračanja" – razni magijski i simbolični rituali kojima se prizivala sreća, plodnost i blagostanje. Smatralo se da su magijski obredi, amajlije i rituali na ovaj dan naročito delotvorni.

Kult Svete Varvare bio je posebno jak na južnom Jadranu, što je vidljivo iz toponima i imena koja su se vezivala za ovu svetiteljku. Mnoge crkve, izvori, brda i sela nose njeno ime. Tako, na primer, postoje ostrvo Sutvara i crkva Svete Varvare na Lumbardi, Varino brdo u Konavlima sa crkvicom Svete Varvare, Sutvara u Grblju kod Budve sa crkvom Svete Varvare, kao i crkva Svete Varvare u Mornju, koja je nekada bila pravoslavna, a danas je katolička i posvećena Svetom Trifunu. Pored ove crkve nalazi se i izvor Sutvara, koji nosi naziv po svetiteljki.

Običaji vezani za Svetu Varvaru žive i danas u nekim krajevima, a rituali sa varicom i simbolika sejanja pšenice i dalje imaju posebno mesto u srpskoj narodnoj tradiciji.

Simbolika Svete Varvare u ikonografiji

Na ikonama, Sveta Varvara se često prikazuje sa mačem (simbol mučeništva) i čašom, koja simbolizuje svetu tajnu pričešća. Pored nje se često nalazi kula s tri prozora, što ukazuje na njeno verovanje u Svetu Trojicu. Njena ikona se često postavlja na istaknutim mestima u kućama, kako bi štitila porodicu od nesreća.

Praznik posvećen Svetoj velikomućenici Varvari jedan je od značajnijih dana u pravoslavnom kalendaru. Njena priča o veri, hrabrosti i odanosti Bogu inspiracija je za mnoge hrišćane, a verovanja i običaji vezani za ovaj praznik i dalje su prisutni u srpskoj tradiciji. Danas se vernici mole Svetoj Varvari za zaštitu od munja, vatre i nesreća, uz poruku da vera i ljubav prema Bogu pobeđuju sve prepreke.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi