Od "smederevca" do luka i slanine! Aleksandrini magneti vraćaju nas u detinjstvo: Neverovatne minijature sa motivima srpske tradicije (FOTO)

Aleksandra Petrović je naša umetnica koja trenutno živi u Čikagu, a njena umetnost veoma je specifična i teško da nekoga može da ostavi ravnodušnim.

Naročito generacije koje su odrastale u nekom drugom vremenu, gde su se za doručak umesto pahuljica jeli luk i slanina, kafa pila iz bakrenih džezvi i ukrašenih šoljica, a hrana pravila na čuvenom "smederevcu".

Aleksandra je uspela da prikupi sve te uspomene i pretoči ih u ukrasne magnete. Iako obično ukrasni magneti služe da nas podsete gde smo putovali, njeni su više tu da se prisetimo gde smo nekada bili i šta je obeležilo naše detinjstvo i mladost.

Ova mala remek-dela, kaže Aleksandra, nastala su spontano. Još kao dete volela je da crta i pravi nakit, a svoju ljubav nastavila je i kad je odrasla i dobila decu.

- Sa desetak godina sam sa mamom od glinamola pravila nakit koji smo poklanjali vaspitačicama za Dan žena. Kako sam odrastala, tu ljubav su potisnile druge obaveze. Kada sam postala majka dva dečaka, želela sam da vreme provedeno sa njima bude što interesantnije, pa sam tako organizovala kreativno vreme, gde smo pravili abažure od kanapa, crtali, šili, a kasnije, kada su krenuli u osnovnu školu, pravili i mini-scene, pekli ciglice i zidali zamkove. Kako su i oni rasli, tako je opet potisnuta ta ljubav prema umetnosti, i dugo godina je bila zapostavljena zbog drugih prioriteta, a  onda nam je život podario put koji nas je odveo preko okeana u Ameriku - počinje Aleksandra priču za 24sedam. 

U Americi je imala sve što joj je trebalo za dolazak, pa joj nije palo teško preseljenje. Sa suprugom ima firmu u kojoj je on direktor, pa tako ima i privilegiju kliznog radnog vremena.

- A previše slobodnog vremena sam popunila vrativši u svoj život kreativne aktivnosti.
Nakon par godina boravka u Americi kupili smo kuću koja je oronula od vremena. Ti oronuli zidovi su za mene bili prazna platna, pa sam tako rešila da se igram i samostalno je renoviram. Čak sam je ofarbala i pravila reljefe po zidovima od jeftinih materijala - priča Aleksandra. 

U tom pokušaju da od jeftinih materijala sredi kuću da "izgleda skupo", provodila je dosta vremena. A onda je odlučila da svoja iskustva podeli i na društvenim mrežama, stvorivši grupu kreativaca u kojoj su razmenjivali recepte za "uradi sam" materijale i pomagali jedni drugima da im radovi budu što kvalitetniji i estetski lepši. 

- U grupi smo zaista svi kao porodica i nesebično pomažemo jedni drugima, pa je tako jedna od članica počela da pravi mini-scene. Zahvaljujući njoj sam se upustila u avanturu da i ja izradim neku mini-scenu naše kulture i tradicije ishrane. Prvi rad mi je zapravo bio sećanje na vreme provedeno kod tetke na selu i taj odmor uz hranu na njivi i namirnice koje smo tada jeli. Pa su tako nastali i mini-slanina, sa mini-hlebom, i neizostavni mladi crni luk. Sve to smešteno na daščicu. Nisam znala šta ću sa tom minijaturom pa sam se setila da na poleđini zalepim magnet, i tako je nastao dekor za frižider. Drugari iz grupe su se oduševili i dali mi vetar u leđa svojim komentarima da nastavim dalje i da počnem da pravim magnetiće - objašnjava naša sagovornica.

Aleksandra Petrović

A onda je nastupio kovid, pa su neki članovi grupe odlučili čak i da naprave knjigu za buduće kreativce "Kreativni kuvar", koji je zapravo praktikum.

Kako nastaju magneti

- Izrada jednog rada je kompleksna i odvija se u fazama. S obzirom na to da je svaki pojedinačan rad kompletno ručno izrađen i da je reč o unikatima, bez obzira na to što mogu da liče jedan na drugi, ne postoje dva ista rada. Postolje za radove pravim od balza maketarskog drveta koje oblikujem u određenu formu. Samo izrada tog postolja za deliće može da traje danima. Ne zbog vremena provedenog u radu, nego zbog faza izrade. Kada je daščica gotova, ofarbana i lakirana, dodaju se ostali delići -  kaže ona. 

Svaki detalj na magnetu zahteva određene faze.

- Recimo, magnet sa seckanom slaninom. Slanina se pravi od polimerne gline iz više boja. Često nijanse koje su potrebne za izradu da slanina izgleda autentičnije moraju da se dobiju ručnim mešanjem boja. Zatim se stavlja u peć za glinu, peče se takođe iz faza, jer se u tim fazama nanose i tečne gline, da bi se dobila što autentičnija tekstura. Zatim se dorađuje bojama u prahu, opet zapeče i na kraju se lakira - objašnjava Aleksandra.

Ali to je samo deo posla koji je potreban da bi se dobilo ovo malo remek-delo.
 
- Seckani delovi slanine se slažu u plehani retro tanjirić, koji pravim od dvokomponentne epoksi gline radi čvrstine i dekorišem dekupaž tehnikom ili oslikavam rukom. Tanjirić je obima dva centimetra, pa često dok oslikavam moram da koristim i lupu, da bih što preciznije to uradila. Zatim se od gline prave ostali delići, kao što su mladi crni ili beli luk, tanjirić za sir, 
zatim i sam sir od polimerne gline, posuda za so, pribor za jelo. Sve je to poprilično sitno, a svaki detalj zahteva vreme provedeno u radu - objašnjava Aleksandra. 

Potrebni su dani

Na kraju, sve to treba zaštititi lakom i UV smolom iz više premaza i sušenjem između premaza.

-  Nisu u pitanju sati provedeni u radu nego dani, da bi konačan rezultat bio što autentičniji, da sve bude čvrsto i da magnet traje godinama. Čak i ako nekom padne sa frižidera, da preživi i sam pad - naglasila je Aleksandra.

Inače, naša sagovornica kaže da voli izazove, kao i svaki kreativan čovek, i da se takmiči sama sa sobom.

Aleksandra Petrović

- Sebi znam da postavim baš visoke standarde, koje sa poprilično muke i strpljena pokušam da realizujem. Dok veština ne postane rutina,  zahteva sate i sate rada i truda. Lično volim te izazove i uvek se radujem kada neko poželi da mu napravim peronalni magnet, sa ličnim sećanjima. Takvi magneti su uvek kompleksni za rad jer se trudim da, izuzev tehničkog dela, dodam kao začin emociju kroz detalje koji će oživeti uspomenu - priča Aleksandra.

Novac daje za materijal i u humanitarne svrhe

- Magnete prodajem i ako mi to nije bio naum, jedan deo novca koristim da uložim u materijal, a deo odlazi na donacije ljudima i životinjama. Tako da lično nemam zaradu od ovog rada. Ali sam u duši umetnik, a umetnike ne zanima novac preterano. Umetnicima je stvaralaštvo duševna hrana bez koje ne mogu - dodaje ona.

Naglašava da je do sada ostvarila svaku svoju kreativnu ideju, iako pri realiziciji zna da naiđe na prepreke za koje je potreban priličan napor da ih prebrodi. 

Aleksandra Petrović

- Nekada ne uspem iz prve, pa bacim rad i pokušavam ponovo dok ne uspem. Sebe smatram upornom osobom. Kada nešto osmislim, ne odustajem dok to ne realizujem. Granice u stvaralaštvu uvek postoje, neko je talentovan za jednu vrstu radova, neko za neku drugu vrstu radova, a svaki hobista ili kreativac mora da prvo istraži šta je ono što mu najviše odgovara da radi i u kom kreativnom radu je najveštiji. I tome se onda posveti. U početku sam bila svaštara, nema šta nisam isprobala od kreativnih radova, ali neke tehnike mi nisu odgovarale i nisam nalazila zadovoljstvo u izradi. Onog momenta kada osetite da vam taj rad pričinjava zadovoljstvo, i da svaki sekund u toku dana želite da to nešto radite, onda znate da ste pronašli svoj kreativni kutak unutar sebe u kome uživate pri stvaranju. Ma koliko taj proces rada bio kompleksan i težak. Da li ću i koliko dugo praviti ove mini-scene, ne znam, ali zasada me još uvek drži ljubav ka izradi. Kada mi postane naporno i više ne budem uživala u izradi magneta, naći ću neki novi kreativni  izazov - ispričala je naša sagovornica.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi