Iguman manastira Nimnik otkriva: "Nikada se ne posti na vodi subotom i nedeljom; kažu da su moje molitve čudne jer sam ih približio ljudima"

Za njega kažu da nije običan iguman ni običan sveštenik, čak ni običan čovek. Molitve koje svakoga dana izgovara u manastiru Nimnik, kojim upravlja već punih osam godina,  možda će vam se učiniti čudnima - ali to nisu. On ih je približio nama, običnim ljudima, da ih što bolje razumemo. 

I dok se u mestu Kurjače bratstvo manastira Nimnik užurbano sprema za Božić, iguman Jelisej govori za 24sedam o tome kako izgledaju božićni praznici u njegovom manastiru i da li i koliko grešimo sa običajima. Uz to, sa nama je podelio i sve tajne posta, i tvrdi da čuda ne postoje, iako svi govore da je potrebno mnogo papira da se ispišu sva koja su se dogodila pod krovom ove svetinje.

„Čudo su ljudi, ne ja“

- Reč "čudo" ne postoji u hrišćanstvu. Javio mi se jedan mladi bračni par jer nisu mogli da imaju dece pet godina, a zdravi i pravi, što bi se reklo. Žena je posle moje molitve ostala u drugom stanju. To nije do mene. Nisam čudotvorac. To se samo izlio Božji blagoslov na njih.  Čudo su učinili oni, a ne ja. To je sve njihovo i Božje. Naše je da se molimo Bogu, i događaju se lepe stvari - rekao nam je skoro u dahu iguman na početku razgovora. 

Kapela i grob Svete Nikoline, koje narod oduvek zove Svetinja, danas se nalaze u krugu manastira, čija je ona zaštitnica. Tu dolaze ljudi iz raznih krajeva da, molitveno, ponekad i po čitavu noć, potraže Božju pomoć i izraze zahvalnost.

Kako izgleda proslava Božića u manastiru

- Naši božićni običaji su jako lepi. Mislim da su se u našim krajevima dosta, dosta održali, čak su neki i oživeli, oni koji su zamrli. Stanje je mnogo bolje nego pre 20 i 30 godina. Vratili smo se korenima i običajima, upražnjavamo ih mnogo više, i to je dobro. Pripremamo se za Božić kroz velike praznike - Detinjce, Materice i Oce. Badnji dan je jako bitan za nas u crkvi, ali i među narodom. Odlazimo ujutru da isečemo badnjak, a onda ga kitimo i okupljamo se oko trpeze ljubavi. Ceo dan se pripremamo za taj radosni praznik. Uveče obavimo zajedničku večeru i palimo badnjak, i sve prolazi u molitvi. Rano ujutru odlazimo da služimo liturgiju, čestitamo jedni drugima. Tu napravimo jednu trpezu ljubavi, gde malo uspemo i da se okrepimo. Podsetimo se onogo što se dogodilo pre dve hiljada godina u pećini gde se rodio Isus. Bude jako lepo - rekao nam je otac Jelisej.

Ustupljene fotografije

Ali kada smo kod molitve, upitali smo ga zbog čega vernici kažu da su njegove - posebne.

- Zato što smo ih prilagodili običnom narodu, jer šta nama znači da čitamo molitvu mehanički na staroslovenskom jeziku, koji često ni mi ne razumemo. Ono što praktikujem je da ljudi budu potpuno uključeni u nju. Pominju imena dragih osoba za koje se mole. To je zajednička molitva i to je veoma bitno. Ljudi moraju da razumeju šta mi izgovaramo. Čitam tačno 15 molitvi, i to ume da potraje 45 minuta. Da se razumemo, ne čitamo mi ništa drugačije nego što čitaju u ostalim svetinjama, ali smo ih prilagodili savremenom životu.

Pogrešno je subotom i nedeljom postiti na vodi

Na Božić se završava božićni post koji je trajao 40 dana. Mnogo se polemiše o tome ko, kada i na koji način treba da posti, a odgovor koji smo dobili nas je iznanadio.

Ustupljene fotografije

- Post je vrsta žalosti i jedna vrsta discipline. Bogu naš post nije potreban, to činimo isključivo za sebe. Osim što čistimo telo, to radimo i sa našom dušom. Pomažemo siromašnima. Kada dođeš u crkvu, ne možeš da pogrešiš. Pogrešno je samo kada u nju ne dolaziš. Hranom se suštinski ne treba opterećivati. Monaški kanon govori kada i ko treba da posti. Nije post za svakog čoveka isti. Drugačiji je za bolesnog čoveka, potpuno nešto drugo za trudnice i porodilje. Ako vam sveštenik kaže da morate sedam dana da postite na vodi - to je greška. Kanon kaže da ako se laik drzne da subotom i nedeljom posti na vodi,  treba mu zabraniti pričest, a ako je u pitanju svešteno lice - treba ga raščiniti.

Otac Jelisej kaže da njegova bratija posti na vodi od ponedeljka do petka, a subotom i nedeljom stave tek koju kapljicu ulja.

- Isti je post za sve, ali nije ista mera posta za sve. Crkva je tačno propisala. Tako čujem da pojedini sveštenici kažu da treba da postite sedam dana na vodi, i u subotu i nedelju. To je jako ozbiljna stvar i ne treba se igrati crkve. Srećom, naše sveštenstvo i episkopi su sve pismeniji, umeju da čitaju crkvene knjige i kanone. Upravo oni treba da isprave te greške koje se prave. Poenta posta je da osetimo radost, ne treba da nam bude muka.

 

Hrana kao lek, tu se post ne meša

Međutim, on ističe da je čovek biljojed i da se tokom posta može koristiti čak i surutka.

- Svi volimo da pojedemo nešto od mesa, ali u suštini čovek je biljojed. Imamo puno posne hrane koja je izuzetno zdrava, ali isto je i sa mrsnom. Uvek ističem da je kozije mleko jedna od najzdravijih namirnica. Ukoliko napravite kačamak sa kozjim sirom, učinićite mnogo dobra svojim crevima. Kuvana piletina ili riba su najzdraviji obroci. Imao sam čoveka koji je bolovao od jetre, pa je pio surutku i postio je. Ona u tom slučaju nije služila kao hrana, nego kao lek. 

U vreme kada su božićni i novogodišnji praznici, mnogi vrenici se prejedaju, posežu za jako kaloričnom i začinjenom hranom. Ipak, ovaj sveštenik kaže da se i dalje ugleda na svoju baku koja je doživela 100 godina.

Ustupljene fotografije

- Baka mi je rekla, kada sam je pitao u čemu je tajna njenog stogodišnjeg života, da nikada nije jela hranu koja je spremana nazor. Šta to znači? To znači na silu spremana hrana, a svedoci smo toga da je velika pomama za fast fudom i instant obrocima, pa odemo i najedemo se u "Mekdonaldsu". Sve sam vam onda rekao. 

Na zanimljiv način je uporedio automobil i naše telo kada pojedemo obrok koji je previše kaloričan.

- To vam je kao kada napravite auto koji ima malu kubikažu i malo konjske snage. Onda u to vozilo stavite 2.000 kubika i dve turbine, i onda je to tolika snaga da on sam sebe sagori, a posle 50.000 kilometara crkne. Tako vam je i sa našim telom. 

Savet kad se suočimo sa zlom

Ljudi su sve bolesniji i dešavaju se nesreće, a iguman Jelisej savetuje šta treba da radimo u ovim "zlim vremenima".

- Prvo morate da naučite da volite i da svakoga vidite kao delo Božje. U svemu treba da vidite neko dobro, i onda mu nećete želeti zlo ili da mu učinite nešto loše. Trebalo bi da imate strpljenja i ljubavi da svakoga saslušate i razumete, posavetujete kao čoveka, kao krunu Božjeg stvaranja.

A kada smo u iskušenju?

Ustupljene fotografije

- Treba uvek razgovarati sa ljudima. Nisu vredne ruke, nego mnoge ruke. Kada muku podelite sa što više ljudi, onda muka bude lakša. Budite strpljivi i staloženi i uvek čekajte da nešto prenoći. Sam Gospod kaže: "Onaj koji ide po danu, on vidi, a ko ide po mraku, on ne vidi ništa, sapliće se i može pasti."

Otac Jelisej potiče iz porodice Vujovića koja je poreklom iz Crne Gore, ali njegovo mesto rođenja je Dragačevo. Iguman je 12. član porodice koji se "odmetnuo" u sveštenike.

- To nam je u porodičnoj tradiciji. I to je počelo pre 70 godina. Neka deca su otišla u manastir zbog siromaštva, a neki zato što su to želeli. Prvi su to učinili babe i dede, od stričeva niko, ali evo, sada smo se brat i ja posvetili monaškom životu. Službovao sam u manstiru Svete Trojice u Ovčar Banji, a pre osam godina sam došao u Nimnik. 

Da li se mošti Svete Nikoline otvaraju i da li je istina da su i dalje tople

Kroz vrata manastra Nimnik prolazi na hiljade i hiljade vernika svake godine. Zbog blizine manastira Tumane, ali i zbog čuda koja se dešavaju nad moštima Svete Nikoline, Nimnik je sve posećeniji. Pošto smo čuli da se kovčeg sa njenim moštima otvara jednom godišnje i da joj je telo još uvek toplo, otac Jelisej dalje govori:

Ustupljene fotografije

- Kod nas se ne iznose mošti Svete Nikoline. Mati Igumanija je izvadila njene mošti pre 20 godina. Mi smo nedavno otvorili sanduk, da vidimo u kakvom su stanju mošti, i vratili smo je nazad. Ona još nije kanonizovana, i zbog toga smo odlučili da još neko vreme provede u kovčegu. Kada crkva odluči da je kanonizuje, dok se ne dogovore na nivou Sabora i SInoda da se njene mošti mogu celivati. To nam ne smeta da se svakoga dana molimo nad njom. Što se tiče toga da iz nje izbija toplota, rekao bih vam da je to više subjektivni osećaj svakog vernika koji priđe tom mestu gde Sveta Nikolina počiva.

Manastir čuva mošti i Svetog Nikolaj Sinaita, monaha koji je u 14. veku došao iz Sinaja, bežeći od progona. U novoobnovljenom manastiru živeo je Prepodobni Nikolaj Sinait, monah koji je u 14. veku došao u Srbiju sa Sinaja. Manastir je srušen i spaljen posle Prvog srpskog ustanka, a obnovio ga je knez Miloš Obrenović 1825. godine. U njemu je radila i prva škola u ovom kraju od 1851. do 1852. godine, a obnovljen je opet krajem 19. veka i iz tog doba je i ikonostas.

- Sinaiti su boravili u našem manastiru i on ih je okupljao ovde. Ipak, oni su odavde uspevali i da prebegnu i pobegnu od Turaka - kaže iguman Jelisej. 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi