Žive i provode dane u stresu, svesni nisu šta rizikuju: Počne od bubrega, završi infarktom!

Rodoljub Ristić, specijalista interne medicine i kardiolog otkrio je na koje sve načine nerviranje i stres utiče na srce i na pritisak i koliko je u stvari loše što većina ljudi potiskuje sve i drži sve u sebi.

Postoje faktori rizika na koje možemo da utičemo i imamo one na koje ne možemo, ističe dr Ristić.

- Stres je jedan od veoma bitnih faktora u nastajanju. Ljudi koji žive i provode dane u stresu, koji imaju stres i na poslu i van njega nisu svesni u kakvom su riziku - kaže dr Ristić.

Stres izaziva odjednom niz poremećaja i endokrinoloških i metaboličkih.

- Dolazi do pojačanog lučenja hormona nadbubrežne žlezde, kateholamina. Oni ubrzavaju srčani rad, a to zahteva dobre i prohodne krvne sudove. Ukoliko postoje već prvi znaci ateroskleroze kod ljudi koji su u stresu, ako postoji suženje na krvnim sudovima, rizik da u tom trenutku, u tom periodu stresa koji traje, dobiju infarkt ili skok pritiska koji može da dovede do šloga je jako velik - kaže dr Ristić.

Kako ističe, izazivanje stresa je jedan vrlo značajan faktor u nastajanju kardiovaskularnih oboljenja.

- Ako živ čovek radi u uslovima koji stvaraju stres, on mora da učini sve što je moguće da ga izbegne. Mora biti svestan da će stres sigurno izazvati, ako duže traje, u jednom trenutku bol u grudima i stezanje - kaže Ristić za Prva TV.

Simptomi moždanog udara

Prema rečima kardiologa dr Alekse Pejovića moždani udar nastaje kada se ili začepi krvni sud koji dovodi kiseonik i nutrijente u mozak, ili s druge strane taj isti krvni sud pukne i dođe do izliva krvi u mozak.

Profimedia

Na sreću, simptome moždanog udara možemo prepoznati, ističe dr Pejović.

- Simptomi zavise od dela mozga koji ishranjuje taj krvni sud koji je pukao ili je začepljen - navodi dr Pejović i objašnjava da, iako simptomi mogu biti šaroliki, najčešći su slabost neke polovine tela, obično ruke i noge, problemi sa govorom, ispadi u vidnom polju, oduzetost ili slabost
nespretnost jedne polovine tela.

Karakteristično za simptome moždanog udara je što nastaju u trenutku ili kroz nekoliko minuta. Tada je neophodno odmah pozvati Hitnu pomoć, naglašava lekar.

- Pet minuta je period kada neuroni mogu da ostanu bez kiseonika i bez nutrijenata. Postoje metode kojima možemo da lečimo, tačnije da smanjimo štetu od moždanog udara. Ipak, neuroni umiru gotovo momentalno i neka šteta će nastati, ali mi se borimo za ostatak mozga i to u satima koji dolaze. Što pre se dođe do hitne službe, to je bolje. Začepljenje najčešće nastaje u karotidama - objašnjava dr Pejović.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi