Mala Dunja je dobila hipotermiju, a evo koliko je ovo stanje opasno i kako se leči!

Mala Dunja iz Uba pronađena je zahvaljujući timu Gorske službe spasavanja i njihovom psu tragaču, u šumi udaljenoj oko dva kilometra od njenog doma. Bila je pri svesti i mogla je da komunicira, ali je prevezena u bolnicu zbog znakova hipotermije, opasnog stanja izazvanog padom telesne temperature. Deca su posebno ranjiva na ovakva stanja zbog manje sposobnosti zadržavanja toplote. Hipotermija je najčešća tokom zime, ali se može javiti i u proleće ili leto pod određenim okolnostima.

Prosečna telesna temperatura iznosi 37°C, dok hipotermija nastupa kada temperatura padne ispod 35°C. U izuzetno teškim slučajevima, telesna temperatura može dostići kritično niskih 27°C ili manje, što predstavlja ozbiljnu pretnju po život.

Kako telo gubi toplotu

Najveći deo toplote telo gubi preko kože, a taj proces se ubrzava pod uticajem vetra i vlage. Ako osoba upadne u hladnu vodu, gubitak toplote se odvija još brže. Hipotalamus, deo mozga koji upravlja telesnom temperaturom, pokušava da spreči dalje hlađenje pokretanjem drhtanja, koje stvara toplotu kroz rad mišića. Takođe, krvni sudovi se sužavaju kako bi smanjili gubitak toplote.

Uloga vitalnih organa u zagrevanju tela

Srce i jetra su glavni proizvođači toplote u organizmu. Međutim, kako telesna temperatura pada, njihova aktivnost opada, što dovodi do usporavanja disanja, rada srca i funkcija mozga. Ovo može uzrokovati konfuziju, pospanost i nesposobnost osobe da prepozna opasnost ili potraži pomoć.

Glavni simptomi hipotermije

Najčešći znaci hipotermije uključuju:

- Drhtanje koje nestaje u težim slučajevima (što je loš znak)

- Usporen i plitak dah
- Zbunjenost i otežano pamćenje
- Ekstremni umor i pospanost
- Nejasan govor i nesigurni pokreti
- Slab i usporen puls

Kod teških oblika hipotermije, osoba može izgubiti svest i izgledati kao da nema znake života.

Znaci hipotermije kod beba

Kod novorođenčadi, simptomi uključuju hladnu i crvenkastu kožu, kao i izraženu malaksalost. Zbog ograničenih mehanizama za očuvanje toplote, bebe su posebno osetljive na hipotermiju.

Profimedia

 

Šta izaziva hipotermiju?

Glavni razlog za nastanak hipotermije je izlaganje hladnoći bez odgovarajuće zaštite. Planinari na ekstremnim visinama, kao što je Mont Everest, koriste specijalizovanu opremu da bi izbegli pothlađivanje. Međutim, hipotermija se može javiti i u znatno blažim uslovima, u zavisnosti od godina, telesne mase, procenta masnog tkiva, opšteg zdravlja i dužine izloženosti hladnoći.

Medicinska stanja koja povećavaju rizik

Pojedine bolesti, poput dijabetesa i poremećaja rada štitne žlezde, mogu doprineti nastanku hipotermije. Takođe, neki lekovi, kao i konzumacija alkohola ili droge, mogu ometati sposobnost tela da zadrži toplotu.

Rizične grupe za hipotermiju

Hipotermija može pogoditi svakoga, ali su neke grupe u većem riziku:

- Stariji ljudi, novorođenčad i mala deca bez adekvatnog grejanja i zaštite
- Osobe sa mentalnim oboljenjima ili poremećajima svesti
- Ljudi koji provode duže vreme napolju, posebno bez odgovarajuće odeće
- Oni pod uticajem alkohola ili droga, jer to smanjuje sposobnost tela da reaguje na hladnoću.

Kako se postavlja dijagnoza?

Prepoznavanje simptoma je ključno za pravovremenu dijagnozu hipotermije. U zdravstvenim ustanovama koriste se specijalni termometri koji mogu meriti veoma niske temperature. Kategorije hipotermije su blaga sa temperaturama od 32–35 stepeni, umerena 27–32 i teška ispod 27 stepeni Celzijusa.

Prvi koraci u pružanju pomoći

Ako medicinska pomoć nije odmah dostupna, važno je preduzeti sledeće mere:

- Uklonite svu mokru odeću i obucite toplu, suvu odeću.
- Zaštitite osobu od vetra i dodatnog hlađenja koristeći ćebad ili drugu toplu tkaninu.
- Pokušajte da zagrejete torzo pre nego ekstremitete, kako biste sprečili naglo širenje hladne krvi ka srcu.
- Koristite tople napitke, ali nikako alkohol ili kofein jer oni pospešuju gubitak toplote.

Profimedia

 

Šta raditi u hitnim situacijama?

Ako osoba ne pokazuje znakove disanja ili pulsa, odmah pozovite hitnu pomoć i započnite kardiopulmonalnu reanimaciju (CPR). Pre nego što počnete sa CPR-om, proveravajte puls najmanje jedan minut, jer može biti izuzetno spor. Nastavite sa reanimacijom sve dok ne stigne stručna pomoć ili dok se ne povrate osnovne funkcije.

Razumevanje uzroka, simptoma i prve pomoći kod hipotermije može biti presudno za spašavanje života. Pravovremena reakcija može značajno povećati šanse za preživljavanje, posebno kod najosetljivijih grupa kao što su deca i stariji ljudi.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi