Opasnost u noći pomeranja sata! Specijalista Vešović upozorava na porast povreda ali i saobraćajnih nesreća

Ranije studije pokazale su da pomeranje kazaljki na časovniku za sat unapred, ali i unazad stvara određene zdravstvene tegobe kod ljudi, izjavio je danas specijalista medicine rada Dušan Vešović.

Vešović je za Tanjug rekao da sat vremena kraće sna deluje na unutrašnji časovnik čoveka, koji se stručno naziva cirkadijalnim ritmom.

Ukazao je da organizam čoveka ima određene obrasce po kojima se ponaša, zbog kojih dolazi do izvesnog šoka kada se cirkadijalni ritam poremeti.

"A u cirkadijalnom ritmu učestvuju neuroendokrini mehanizmi, mozak, brojni hormoni, dolazi do poremećaja srčanog rada, visine krvnog pritiska, poremećaja sna. Sve to kad se desi, automatski dolazi do jednog disbalansa, do ispadanja iz harmonije, što možemo da osetimo na različite načine", istakao je Vešović.

Naveo je da u toku procesa prilagođavanja može da se dogodi da čovek dobije određene zdravstvene tegobe, odnosno da će više tegoba biti prisutno kod osoba koje imaju neke hronične bolesti nego kod onih koji su zdravi.

Promene koje utiču na zdravlje mogu da budu i uzrok raznih povreda, pa je zato odlučeno da se kazaljke na satu pomere tokom vikenda, između subote na nedelju, kako bi se organizam bar u nekoj meri prilagodio sledećem prvom radnom danu, a to je ponedeljak, istakao je Vešović.

"Studije su pokazale i da pored toga što imamo pad koncentracije, pažnje, mišljenja, kreativnosti, pa samim tim i radnog učinka, može doći i do povreda na radu, do stvaranja određenih grešaka koje mogu nekoga skupo da koštaju. Čak se dešava da se i broj saobraćajnih udesa povećava u tom periodu", rekao je Vešović.

Profimedia

 

Njegov savet je da bi trebalo da se ode 15 minuta ranije na spavanje kako bi se nadomestio gubitak sna od jednog sata, nakon što se kazaljke na časovniku pomere u noći od subote na nedelju.

Za lakše privikavanje na pomeranje sata, savetuje Vešović, trebalo bi šetati i boraviti u prirodi.

"Evo sad je i čist vazduh u Beogradu, tako da možemo da iskoristimo priliku da budemo napolju. Jer to sve dobro deluje na naš nervni sistem od kojeg sve kreće. Kada smo dobri tu, biće i ovo sve ostalo funkcionalno", naveo je Vešović.

Takođe, ukazao je na to da prisustvo sunčeve svetlosti ujutru dovodi do određenih hormonalnih promena u našem organizmu.

Kada je reč o takozvanom "prolećnom umoru", Vešović kaže da on nastaje kao posledica jednog dužeg vremenskog perioda bez dovoljno fizičke aktivnosti i bez dovoljno sunca.

Naveo je da kada krene toplije vreme često dolazi do problema sa niskim pritiskom i da je tada potrebno povećati unos vode.

"Kada kažem povećajte unos tečnosti, ono što je preporuka za minimalni dnevni unos vode je 30 ml po kilogramu telesne mase. Vi sada izračunajte koliko je to za vas. To je za održavanje života, za onaj bazalni metabolizam. Ako još idete u teretanu, ako idete na plivanje, ako idete u saunu, onda treba da povećavate količinu vode koju uzimate tog dana, ali ovo je minimalna količina", rekao je Vešović.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi