Upozorenje vladike Nikolaja za večnost: Zaorite humus hrišćanske tradicije da u olujnim vremenima sačuvate identitet i državu

Učesnici konferencije "Sveti vladika Nikolaj i naše vreme", ocenili su danas da su u sadašnje vreme puno izazova svakom pojedincu, državi i društvu više nego ikada potrebne bezvremene mudrosti i poruke "najvećeg Srbina posle Svetog Save".

Ministar u Vladi Srbije zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović, koji je otvorio konferenciju, istakao je da je sveti vladika Nikolaj svojim uticajem na pravoslavnu misao daleko nadilazio granice Srbije, kao i da je njegov život bio nadahnut dubokom verom u vaskrslog Spasitelja i Pobeditelja smrti, Gospoda Isusa Hrista.

"Iako je Sveti Vladika Nikolaj Velimirović opisujući duhovno i političko stanje u državi i svetu ukazivao na ondašnje 'znakove vremena' i prilike koje su u mnogome određivale njegove savete upućene kako Crkvi tako i državnom rukovodstvu i običnom narodu, dubina uvida u karakter tog stanja i njegov vremenski dugoročan uticaj učinili su njegovu društvenu misao vanvremenski aktuelnom", rekao je Popović.

Prema njegovim rečima vladika Nikolaj je, razumevajući realnosti savremenog sveta moći i imperijalnih težnji velikih sila u kojem vrebaju ogromne opasnosti za male nacije kao što je Srpska, svoj nesumnjivi svetski autoritet stavio u funkciju borbe za srpsku stvar i srpsku istinu u mnogim zapadnim prestonicama, neumorno se borio za našu Srbiju.

"Umesto okretanja svetu koji je razorio sve tradicije koje su ga nekada činile velikim, a pre svega Hrišćanstvo kao temelj te veličine, Vladika savetuje Srbe da zaoru ponovo humus svoje bogate hrišćanske tradicije na kojoj je srpska nacija nastala, kako bi u tim olujnim i nemirnim vremenima sačuvali identitet, državu i istorijsku misiju", rekao je Popović.

Wikipedia

 

Vladika Dositej naglasio je da se Nikolaj brinuo da srpski duhovni temelji budu čvrsti i da duhovne granice i međe srpskog naroda budu sigurne. 

"U vremenu u kojem živimo punom izazova i iskušenja kako za pojedinca, tako i za celokupno društvo i državu, danas, možda više nego ikada, Srbi imaju potrebu da čuju glas Vladike Nikolaja, da zastanu i da poslušaju njegov mudar savet", kazao je vladika Dositej i dodao da je kao i svaki iskreni hrišćanin, Vladika Nikolaj bio iskreni rodoljub. 

Istakao je da zato i ne treba da nas čudi što su dve velike teme koje su zaokupile njegove misli bile Svetosavlje i Kosovski zavet i podsetio da su Savindan i Vidovdan za svetog vladiku Nikolaja bila dva večna praznika srpska.

Vladika Nikolaj, prema rečima episkopa Dositeja, kao istinski učitelj i prosvetitelj svog naroda, nije idealizovao srpski narod niti se ustezao da ga opomene, kritikuje ili da izobliči pojave koje nedolikuju hrišćanskom narodu. 

"Znajući cenu koju su generacije Srba platile da bi potomci živeli u slobodi i imali svoju državu, vladika podiže glas protiv pojave u kojoj prepoznaje potkopavanja samih temelja države, a to je krađa. I danas bi trebalo da se podsetimo vladikinih reči i da ih usvojimo - ne kradi državu, jer je skupo plaćena - životima tvoje braće izginule u ratovima braneći državu", naveo je vladika Dositej.

"U našem srpskom rodu, u burnom i krvavom 20. veku, posebno je zasijao sveti Vladika Nikolaj, Ohridski i Žički u čijoj ličnosti su se spojili bogoslov, filosof, besednik, pesnik, podvižnik, molitvenik i prorok", rekao je episkop Dositej podsećajući da su svi svetitelji Božji uvek savremeni bez obzira kada su živeli i da su njihovi sudovi i pouke aktuelne za svako vreme i pokoljenje hrišćana.

Episkop valjevski Isihije ocenio je da je skup bio dobra prilika da se svi sete dela i učenja svetog vladike Nikolaja i da ga činimo prisutnim u našim životima, jer vladika Nikolaj je, kako je istakao, postavio bezmernu i vanvremensku mudrost koju nudi našem srpskom rodu, ali i svakome koga interesuje, "koji hoće da sledi reči Božje". 

"Zato vladika Nikolaj živi u nama i on je aktuelan i danas i aktuelan će biti u svim vremenima i sam naslov skupa o vladici Nikolaju u ovom vremenu nas poziva da oživljavamo njegovu reč i da je primenjujemo u savremenom životu", kazao je episkop valjevski Isihije.

Po završetku studija  u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi, zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu.

Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem  da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar.  Između dva rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život.     

Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji.

Sa patrijarhom Gavrilom bio je u logoru Dahau, kao dva jedina visoka crkvena zvaničnika u Evropi.

Prilikom dolaska u SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava - što je pokazatalj njegovog neverovatnog ugleda. Nije se nikada više vratio u Srbiju.  Umro je 1956. u ruskom manastiru u Pensilvaniji (SAD).

Mošti su mu iz Libertvila prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Napisao je brojna dela među kojima su  "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija c rkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jez eru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Žetve Gospodnje", "Jedini Čovekoljubac". 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi