Crkva, hrast i jedan kamen kao podsetnici na hrabrost srpskog naroda: Obišli smo Takovo, mesto gde je doneta sudbonosna odluka (FOTO)

Između brežuljaka Šumadije leži jedno istorijsko mesto, mesto gde je Miloš Obrenović 1815. godine započeo borbu za slobodu srpskog naroda.

I danas je Takovo podsetnik na herojsku prošlost koju čuvaju crkva, hrast, spomen-park i jedan kamen koji, poput onog iz pesme Đure Jakšića, "o vekovečnosti priča dalekoj".

Baš na tom kamenu stajao je Miloš Obrenović kada je izrekao čuvene reči: "Evo mene, eto vama rata sa Turcima!", čime je započet Drugi srpski ustanak.

24sedam/Milica Mališ

Da li je to samo mit ili je ovaj kamen zaista svedok istorijskog trenutka? Svakako, Crkva Svetog Đorđa je mesto okupljanja i konačne odluke da se stane tiranstvu za vrat, kako je rekao jedan drugi veliki srpski pesnik.

24sedam/Milica Mališ

Obišli smo crkvu brvnaru, jednu od retkih koje su očuvane. Rekoše nam meštani - ključ ćete naći iznad vrata. 

Nema bojazni da će neko zloupotrebiti ovo poverenje, pa je tako jedan stari, veliki ključ čekao na svom mestu.

24sedam/Milica Mališ

Ulaskom u crkvu, oseti se mir, baš kao kada se uđe u neku velelepnu građevinu. Nekoliko ikona, oltar i drveni zidovi odišu istorijom i zaista bude ponos.

Brojanice i sveće uzimaju se uz dobrovoljni prilog, i ovde sve funkcioniše "na reč i na savest". Upalili smo sveće ispred crkve, a potom se uputili do čuvenog Takovskog grma.

24sedam/Milica Mališ

 

Grm kao simbol slobode i dinastije Obrenovića

Prema narodnom predanju, pod krošnjama skromnog hrasta, Miloš je položio zavet pred narodom i Bogom da će se boriti za slobodu Srbije.

24sedam/Milica Mališ

Iako originalni Takovski grm danas više ne postoji, njegovi ostaci su sačuvani i izloženi u okviru spomen-kompleksa. 

Na njegovom mestu raste mlado drvo, potomak starog hrasta, ali i simbol potomaka velikih junaka koji su se borili za slobodu.

Prema predanju, Takovski grm je počeo da se suši svaki put kada bi neko od članova dinastije Obrenovića preminuo ili bio tragično uklonjen s vlasti.

Kada je Miloš Obrenović umro 1860. godine, narod je primetio da je grm izgubio prvi veliki deo krošnje – kao da je drvo zažalilo za vođom koji ga je proslavio.

24sedam/Milica Mališ

Kada je knez Mihailo Obrenović ubijen na Košutnjaku 1868. godine, drugi deo grma se osušio. Ova smrt je odjeknula celom Srbijom, a narod je verovao da čak i priroda tuguje za knezom reformatorom.

I kada je kralj Aleksandar Obrenović, poslednji vladar iz te dinastije, ubijen zajedno sa kraljicom Dragom 1903. godine tokom Majskog prevrata, preostali deo Takovskog grma je potpuno presušio.

Narod je ovu pojavu doživeo kao simbolični znak da je s dinastijom koja je obnovila srpsku državnost nestalo i sveto drvo koje je bilo njen nemi svedok i čuvar.

Muzej u Takovu i jedna vredna slika

U okviru spomen-kompleksa u Takovu nalazi se i Muzej Drugog srpskog ustanka koji je smešten u neposrednoj blizini Crkve Svetog Đorđa i Takovskog grma.

Muzejska postavka donosi bogat prikaz života srpskog naroda s početka 19. veka, sa posebnim akcentom na događaje iz 1815. godine. Iako nije veliki, zbirka je neprocenjiva - autentični jatagani, puške, sablje i kubure, nošnje, dokumenta i prepiske koje svedoče o ustanku i logistici.

U Muzeju se čuva i jedna od tri originala slike "Takovski ustanak" koje je naslikao Paja Jovanović.

Saznali smo da postoje tri verzije ove čuvene slike. Jedna je u Narodnom muzeju u Beogradu, druga u privatnoj kolekciji, a treću smo videli upravo ovde.

Zadržali smo se najduže ispred ove slike, a ljubazni kustos objasnio nam je simboliku određenih motiva.

24sedam/Milica Mališ

Naime, slepa devojka simbolizuje patnju, žrtvu i nesvesnost naroda tokom borbe za slobodu. Ona predstavlja tešku sudbinu Srba pod osmanskom vlašću, ali i ideju da su mnogi učesnici ustanka bili slepi za posledice svojih akcija jer su delovali instinktivno.

Slepa devojka zajedno s detetom na nadgrobnom spomeniku čini dijalog između tragedije i nade: dok dete simbolizuje obnovu i perspektivu, slepa devojka podseća na cenu koja se plaća za tu budućnost — gubitke, bol i nesavesnost istorijskog trenutka.

Jovanović ovim alegorijama ističe kompleksnost ustaničkog pokreta: herojstvo i patnju, kolektivnu žrtvu i težnju ka oslobođenju.

Borba protiv Turaka bila je borba za potomke, za slobodu svih nas, i počela je upravo ovde. Zbog toga je Takovo važno mesto koje ne smete propustiti, jer nije u pitanju turistički izlet već duhovno  putovanje i lekcija iz istorije.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi