Danas je prepodobna Marija Egipćanka: Bila je velika grešnica, a onda joj se desilo čudo koje je skroz promenilo

Marija Egipćanka (oko 344 – oko 421) bila je Aleksandrijka koja je nakon razuzdanog života postala hrišćanska svetiteljka.

Rođena oko 344. godine negde u Egiptu, sa dvanaest godina napustila je roditeljski dom i otišla u Aleksandriju, gde je vodila vrlo razuzdan život. Iako je često nazivaju prostitutkom, sama Marija je tvrdila da nije uzimala novac za svoje usluge, već da je bila vođena „neugasivom strašću i nekontrolisanom željom“.

Nakon sedamnaest godina takvog načina života, odlučila je da krene u Jerusalim, ne iz vere, već u potrazi za novim ljubavnicima među hodočasnicima, čak je put plaćala sopstvenim telom. Stigavši u Jerusalim, nastavila je sa razvratnim ponašanjem.

Za vreme praznika Vozdviženja časnog krsta, kada su vernici ulazili u crkvu, pokušala je da uđe, ali ju je nevidljiva sila svaki put odbacivala. Mislila je da je samo gužva sprečava da uđe, pa je pokušavala da se progura s narodom, ali svaki put kada bi dotakla prag hrama, bila bi odbačena nazad. Kada je shvatila da ne može da uđe, zaplakala je i iskreno se pokajala. U dvorištu crkve ugledala je ikonu (ili kip) Bogorodice i, prestravljena, počela da joj se moli za oproštaj, obećavši da će ostaviti grešni život. Kada je potom ponovo pokušala da uđe u crkvu, bez problema je kročila unutra. Nakon što je celivala časni krst, vratila se ikoni da zahvali i tada čula glas koji joj je poručio: „Ako pređeš Jordan, naći ćeš mir.“

Poslušavši taj glas, odmah se uputila ka manastiru svetog Jovana kraj Jordana, gde se pričestila. Sutradan je prešla reku i povukla se u pustinju, gde je ostatak života provela u pokajanju i molitvi. Sa sobom je ponela samo tri vekne hleba, a kasnije se hranila biljkama koje je nalazila u pustinji. U samoći i borbi sa iskušenjima, provela je 47 godina.

Oko godinu dana pre smrti, Marija je srela monaha Zosimu Palestinskog, koji se povukao u pustinju radi posta. Kada ju je slučajno ugledao, bila je naga, izmučena i jedva prepoznatljiva kao ljudsko biće. Uplašila se, ali ga je odmah oslovila po imenu i zamolila ga da joj baci ogrtač kako bi se pokrila i ispričala mu svoj život. Tokom molitve Zosima je video kako lebdi iznad zemlje. Pre rastanka, zamolila ga je da joj naredne godine donese pričešće na obalu Jordana na Veliki četvrtak.

prijateljboziji.com

Kada je naredne godine došao s pričešćem, video je kako prelazi reku hodajući po vodi. Nakon što ju je pričestio, zamolila ga je da sledećeg Uskrsa dođe na mesto njihovog prvog susreta. Kada je Zosima naredne godine, posle 20 dana hoda, stigao na dogovoreno mesto, pronašao je njeno telo i poruku napisanu u pesku: „Pogrebi, oče Zosime, telo ponizne Marije, predaj prah prahu. Preminula sam 1. aprila, iste noći kada sam primila svete tajne.“ Tako je saznao da je Marija umrla odmah nakon pričešća, na mestu koje je bilo udaljeno dvadesetodnevnim hodom od njegovog manastira, a da joj telo nije istrulilo. Uz pomoć lava koji se tu zatekao, Zosima je sahranio njeno telo.

Po povratku u manastir, Zosima je ispričao bratiji sve što je doživeo i što mu je Marija ispričala. Njeno žitije prenošeno je usmenim putem dok ga nije zapisao patrijarh Sofronije Jerusalimski (634–644).

Što se tiče godine njene smrti, izvori se ne slažu – Katolička enciklopedija navodi 421. godinu, dok Ohridski prolog pominje 530. godinu. Inače, Veliki četvrtak je 1. aprila padao samo nekoliko puta u tom periodu – 443, 454, 527, 538. i 549. godine.

Pravoslavna crkva slavi svetu Mariju Egipćanku 1. aprila, a posebno se pominje i pete nedelje Časnog posta. U Katoličkoj crkvi njen spomen se obeležava 3. aprila. U Crkvi Svetog groba u Jerusalimu postoji kapela posvećena ovoj svetiteljki.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi