Svakog dana izgubimo 130 ljudi, a spasio bi ih jedan pregled godišnje!

Od posledica kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji svakoga dana život izgubi 132 ljudi, a jedan od uzroka, koji bi mogao biti sprečen u više od 80 odsto slučajeva, prvenstvenstveno boljom kontrolom i pravoremenim lečenjem, je visok nivo "lošeg" holesterola.

Tim povodom, edukativna tribina pod nazivom "LDL holesterol - vest koju ne smemo ignorisati" danas će biti održana u Beogradu u organizaciji Udruženja građana za borbu protiv srčanog udara "Moja druga šansa".

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u Srbiji i svetu - postojeći podaci govore da više od 56 hiljada ljudi premine od posledica ovih oboljenja na godišnjem nivou.

"Osobe koje su duži vremenski period izložene povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja infarkta miokarda i šloga", rekao je za Tanjug prof. dr Petar Otašević, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

On je naglasio da je statistika neumoljiva i da od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji svakoga dana život izgubi 132 ljudi. 

"Međutim, ohrabrujuće je to da je čak 80 odsto kardiovaskularnih događaja moglo da bude sprečeno, prvenstveno boljom kontrolom lošeg LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji najlakše može da se promeni",  istakao je prof. dr Otašević. 

Kliničke manifestacije aterosklerotskog procesa su brojne i, pre svega, zavise od stepena i brzine nastanka suženja, objasnio je dr Otašević i dodao da simptomi zavise od toga koji je krvni sud začepljen. 

Pixabay

Kada se ateroskleroza razvije u arterijama koje snabdevaju mozak - karotidnim arterijama, može doći do moždanog udara, a ukoliko zahvati arterije koje snabdevaju srce, koronarne arterije, može nastupiti srčani udar ili infarkt srca, rekao je prof. dr Otašević. 

"Kao kardiolog, svakodnevno viđam posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neprepoznat. Ovaj 'loš holesterol' glavni je uzrok ateroskleroze, procesa koji dovodi do suženja krvnih sudova i ozbiljnih komplikacija poput infarkta miokarda i šloga", naveo je prof. dr Otašević.
Problem je što povišene vrednosti najčešće ne daju simptome, pa holesterol često otkrivamo tek nakon što se dogodi prvi kardiovaskularni incident. Otašević ističe da je zato ključno da se redovno kontroliše nivo holesterola, posebno nakon 40. godine. 

"Međutim, jednako je važno da prilagodimo referentne vrednosti u laboratorijama. Za zdravu osobu, LDL holesterol do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali za nekoga ko je imao infarkt, stent ili bajpas, ciljna vrednost mora biti ispod 1,4 mmol/l. Pacijenti su često u zabludi jer laboratorijski nalazi pokazuju normalne vrednosti koje važe samo za zdravu populaciju", rekao je prof. dr Otašević. 

Danas postoje efikasne terapije, uključujući i lekove koji se primenjuju samo dva puta godišnje i snižavaju LDL holesterol za više od 50 odsto. Ishrana i fizička aktivnost pomažu, ali u većini slučajeva nisu dovoljne, ističe prof. dr Otašević. 

"Ako želimo da sprečimo kardiovaskularne događaje poput infarkta i moždanog udara, moramo povećati svest o značaju preventivnih pregleda, preciznijim referentnim vrednostima i pravovremenom uvođenju terapije", rekao je prof. dr Otašević. 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi