Klimatski alarm! Rekordi padaju, a vrućina raste: Evropa već preživela pakao, a Srbiju tek očekuje!

Evropa se zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta na svetu, a posledice klimatskih promena postaju sve vidljivije – od razornih oluja i ekstremnih toplotnih talasa do rekordnih temperatura i sve češćih suša.

Izveštaj Kopernikove službe za klimatske promene i Svetske meteorološke organizacije za 2024. godinu otkriva zabrinjavajuće podatke, dok Republički hidrometeorološki zavod Srbije najavljuje dugo i vrelo leto koje je pred nama.

Toplotni talasi, tropske noći i požari

Prema zvaničnim podacima, prošla godina bila je najtoplija do sada zabeležena u Evropi. U centralnim, istočnim i jugoistočnim delovima kontinenta temperature su rušile sve prethodne rekorde. Letnji toplotni talasi trajali su duže nego ikada pre – jugoistočna Evropa doživela je čak 13 uzastopnih dana ekstremne vrućine, što je najduži toplotni talas u istoriji tog regiona.

U istom periodu zabeležene su i 23 tropske noći – kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni – kao i 66 dana s "teškim termičkim stresom", što ukazuje na opasne uslove za zdravlje ljudi. Istovremeno, broj dana sa mrazom značajno se smanjio – samo 31 odsto teritorije imalo je najmanje 90 dana ispod nule, dok je raniji prosek bio 50 odsto.

Profimedia

 

Oluje, poplave i rekordne padavine

Osim toplotnih talasa, Evropa je suočena i s ekstremnim padavinama. Prošle godine poplave su pogodile više od 413.000 ljudi širom kontinenta. Najdrastičniji primer zabeležen je u Španiji, gde su tokom jednog nevremena u Valensiji i okolini oboreni svi nacionalni rekordi za količinu kiše – za samo 24 sata palo je čak 771,8 milimetara kiše, što je drugi najviši nivo ikada zabeležen u toj zemlji.

Naučnici upozoravaju da je ovakva količina padavina direktno povezana s klimatskim promenama, jer se toplija atmosfera i more ponašaju kao gorivo koje povećava intenzitet oluja.

Lednici se tope, požari besne

Gubici leda na evropskim glečerima prošle godine bili su među najtežima do sada. Skandinavija je izgubila prosečno 1,8 metara ledene mase, dok je arktički arhipelag Svalbard zabeležio gubitak od 2,7 metara – što je najviše u istoriji tog regiona.

Profimedia

 

Požari su zahvatili ogromne površine, naročito u Portugalu, gde je u samo jednoj sedmici izgorelo oko 110.000 hektara zemlje, a više od 42.000 ljudi bilo je direktno pogođeno. Ove brojke dodatno potvrđuju da se Evropa suočava s ozbiljnim klimatskim krizama.

Novi pokretač ekstremnih vremenskih pojava

Prošle godine zabeležena je najviša površinska temperatura mora u evropskoj regiji – čak 0,7 stepeni iznad proseka, a u Mediteranu čak 1,2 stepena više. Toplija mora znače više isparenja i energije u atmosferi, što direktno pojačava snagu oluja i drugih vremenskih nepogoda.

Upozorenje iz naučnog sveta

Izveštaj koji su izradile renomirane klimatske institucije uz učešće oko 100 naučnika jasno ukazuje da su klimatske promene u Evropi brže i razornije nego na bilo kom drugom delu sveta. Naučnici upozoravaju da borba protiv klimatskih promena mora postati prioritet i da je smanjenje emisije ugljen-dioksida ključni zadatak današnjice.

Ipak, postoji i tračak nade – zabeležen je napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije. U 2024. godini proizvodnja struje iz obnovljivih izvora dostigla je rekordnih 45 odsto u Evropi, nadmašivši prethodnih 43 odsto iz 2023.

Prvi toplotni talasi već u julu

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Srbiju ove godine očekuje natprosečno toplo leto, s prvim toplotnim talasima već tokom jula. Nakon kišovitog maja, jun, jul i avgust doneće više toplote, a manje padavina nego što je uobičajeno.

Profimedia

 

U junu se predviđa da će prosečne temperature, i minimalne i maksimalne, biti iznad višegodišnjeg proseka. U Beogradu, srednja maksimalna temperatura dostići će 27,7 stepeni. Padavine će biti u granicama proseka, ali s tendencijom opadanja.

Jul: Suša i vrućina na vrhuncu

Jul će doneti prve toplotne udare. U Beogradu se očekuje prosečna maksimalna temperatura od oko 30,3 stepena, dok će minimalna biti oko 18,9 stepeni. Sušni uslovi i visoke temperature dominiraće tokom celog meseca, sa padavinama znatno ispod proseka.

Avgust neće doneti olakšanje

Ni avgust neće doneti osveženje – naprotiv, biće jednako topao. Očekuju se dodatni toplotni talasi, uz još manju količinu padavina. U Beogradu i okolini, prosečna maksimalna temperatura biće oko 30,2 stepena, a minimalna neće padati ispod 18 stepeni.

Profimedia

 

Prilagoditi se ili snositi posledice

Stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene realnost koja se više ne može ignorisati. Potrebne su hitne i odlučne mere – kako u borbi protiv emisija štetnih gasova, tako i u prilagođavanju svakodnevnog života novim vremenskim uslovima.

Dok Evropa beleži rekordne temperature i sve ekstremnije klimatske događaje, zemlje poput Srbije moraju se pripremiti na realnost u kojoj će leta biti sve toplija, sušnija i opasnija – kako za prirodu, tako i za ljudsko zdravlje.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi