Ubijeno 300 žena, a 500 dece su ostali siročad: Ima li kraja nasilju nad ženama?

U Srbiji je u poslednjih 20 godina stradalo više od 300 žena zbog ubistva u porodici, a 500 dece je ostalo bez majki kao posledica ovih tragičnih događaja, podaci su udruženja "Fenomena" povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

U ovom udruženju tvrde da je oko dva miliona žena iskusilo fizičke, seksualne ili psihičke oblike nasilja nakon svoje 15. godine života.

Dragana Veljović iz udruženja "Fenomena" za 24sedam kaže da je prošle godine u Srbiji policija registrovala skoro 30.000 slučajeva nasilja u porodici.

- Od tog broja, svega šezdesetak odsto žena dobilo je privremenu zaštitu koja je nedovoljna zato što, nakon isteka, žrtve ponovo dolaze u opasnost. Svega 2.337 krivičnih presuda je doneto prema krivičnom delu nasilja u porodici, od čega je za samo 669 određena zatvorska kazna. Ukupan procenat osuđenih nasilnika u odnosu na prijavljene slučajeve iznosi alarmantno niskih dva odsto - upozorava naša sagovornica.

Ona dodaje da je nakon uvođenja policijskog časa u martu prošle godine broj prijava za nasilje drastično opao kao posledica šoka zbog novonastalih okolnosti. 

- Međutim, već u aprilu je novo stanje dojadilo ženama koje trpe maltretiranje svojih partnera, što je rezultiralo ekstremnim porastom broja prijava. Broj prijava tog meseca bio je daleko iznad tadašnjeg proseka. Podatak koji je itekako vredan pomena jeste da je znatno skočio broj žena koje su prijavile psihičko nasilje u odnosu na fizičko - izjavila je Veljovićeva.

- Važno je da se napomene da je psihološki vid nasilja najmanje primetan. Kod nas je učestala pojava da partner vređa svoju suprugu svakodnevno, a da ona ne reaguje na verbalno zlostavljanje. To je sastavni deo patrijarhalnog sistema na koji su naviknute zbog čega je ustaljena praksa da ne reaguju na to. Međutim, policijski čas doveo je do toga da su one bile primorane da sa njima provode vreme i po nekoliko dana bez mogućnosti prekida, tako da nisu mogle da predahnu od konstantnog verbalnog nasilja. Kada su želele da prijave nasilje, pitale su da li su omalovažavanje pred zajedničkom decom i pretnje izbacivanjem na ulicu uopšte vidovi nasilja. Naravno, neupitno je da jesu - pojasnila je Veljović.

Pixabay

Naša sagovornica je ukazala na dve vrste negativnog ponašanja u partnerskim odnosima koje su nastale zbog straha od pandemije.

- Kod pojedinih žena čiji su partneri izlazili po kafanama, utakmicama i drugim masovnim okupljanjima, ne poštujući mere prevencije od kovida-19, postojao je strah za sopstveno zdravlje, kao i svoje dece. Sa druge strane, partneri koji su se bojali zaraze vodili su se očekivanjem da je zadatak žene da odlazi u nabavku namirnica i na taj način izbegavali da napuste svoj dom - objasnila je novonastale šablone ponašanja.

Opisala je i jedan ekstremni slučaj nasilja koji se dogodio u doba policijskog časa u kojem je jedna žena izbačena iz kuće.

- Jedna žena bila je u obavezi da ode na događaj na kojem je bilo mnogo ljudi. Nedugo nakon toga se prehladila. Uprkos negativnom nalazu na PCR testu, suprug je i dalje bio ubeđen da ona ima kovid zbog čega ju je izbacio iz stana. Naravno, ona je tada ujedno bila uskraćena za kontakt i komunikaciju sa decom. Najbizarniji deo ove priče jeste taj da je suprug mislio da će dvadesetak dana nakon što ju je izbacio iz kuće ona jednostavno da se vrati i da nastavi da živi tu kao da se ništa nije dogodilo - završila je Veljović.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi