Rešena misterija datuma rođenja Ive Andrića: Ipak je prošla ponoć

Akademik Miro Vuksanović ocenio je juče kao veliki podvig objavljivanje Kritičkog izdanja dela Ive Andrića, i naglasio da je definitivan, zvaničan datum rođenja našeg nobelovca 10. oktobar 1892. godine.

Govoreći na Sajmu knjiga, na tribini "Vreme pamćenja: Kritičko izdanje, priređivački izazov (130 godina od rođenja Ive Andrića)", Vuksanović je rekao da u javnosti još uvek slove dva datuma rođenja velikog pisca.

Tribina o delima Ive Andrića, Sajam knjiga 2022. Tanjug/Vladimir Sporčić

- U krštenici piše 9. oktobar. Međutim, Andrićevi biografi su istraživali i utvrdili da je rođen u noći između 9. i 10. oktobra, ali da je prošla ponoć. Stigao je na ovaj svet 10. oktobra - naglasio je predsednik Upravnog odbora Andićeve zadužbine.

Podsetivši da piscu taj datum nije bio važan, Vuksanović je naglasio da jeste proučavaocima njegovog dela, i da Zadužbina smatra da je 10. oktobar zvaničan rođendan, kada se tradicionalno dodeljuje književna Andrićeva nagrada.

Miro Vuksanović Tanjug/Vladimir Sporčić

Primetivši da su u svetu retka kritička izdanja, Vuksanović je dosadašnjih 17 knjiga kritičkog izdanja Andrićevih dela, objavljenih od 2017. godine do danas, nazvao velikim podvigom, ocenivši da objavljivanje takvih izdanja ne bi imalo smisla da Andrić nije ''živ pisac'' i klasik".

Prema njegovim rečima, Andrićeva bibliografija obuhvata više od 20.000 zapisa, a za samo poslednjih 10 godina bilo je 372 izdanja na srpskom i 129 na stranim jezicima, dok je o Andriću objavljeno 115 knjiga i zbornika.

- Taj obim i odjek govori koliko je Andrić aktuelan - ističe Vuksanović.

Wikimedia/ Stevan Kragujević

Rukovodilac projekta „Kritička izdanja dela Ive Andrića“ Zorica Nestorović je najavila da se projekat nastavlja i da su u štampi dve knjige Andrićevih eseja, naglasivši da "ovim kritičkim izdanjem pisac dobija posebno utemeljenje u svojoj kulturi i njime se uspostavlja osnovni tekst svakog njegovog dela".

Prema njenim rečima, kritičkim izdanjem se uspostavlja i "hronologija stvaranja, do oblika koji se može smatrati izrazom njegove poslednje stvaralačke volje".

Profimedia

Nestorovićeva je dodala da je "pažljiv minuciozan rad" sklapanje ugovora pogotovo sa stranim izdavačima, gde se vodi računa o svakom detalju od predgovora i teksta na koricama, do toga kako je napisana Andrićeva biografija.

Prema njenim rečima, u inostranstvu se dešava da Andrića hoće da stave u razne ideološke okvire, a Zadužbina insistira da se poštuje njegova volja i pripadnost srpskoj književnosti. Nestorovićeva je podvukla da je "Andrić klasik srpske književnosti", čija dela danas daju odgovore na pitanja savremenog čoveka.

Ivo Andrić i Milica Babić Wikimedia/Stevan Kragujević

- Ključno je da sve kulture imaju jednog ili dva autora za koje se može reći da su klasici, ili klasici za pojedini period. Da bude klasik meritorno je da pisac ima poetsku moć na kojoj se utemeljuje kultura kojoj pripada - istakla je Zorica Nestorović.

Upravnica Andrićeve zadužbine Maja Radonić je naglasila da od 2017. godine dobijamo "kanonski pročišćeni osnovni tekst" Andrićevih dela, koji ide izdavačima i to je "jedini autorizovani tekst koji se objavljuje i prevodi širom sveta".

Radonićeva je rekla da interesovanje za Andrića ne jenjava, što pokazuje Sajam knjiga, gde su "njegova dela uvek u vrhu prodaje, a posle njega ide Jovan Dučić".

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi