"Otrovni albumi" sa fotografijama slavnih ličnosti: Misterija silueta natopljenih arsenikom (FOTO)
Slike su nastale pre otkrića fotografije
Nacionalna galerija portreta Smitsonijan je pre oko dve decenije otkupila album iz 19. veka u kom se nalazilo oko 2.000 papirnih siluetnih portreta.
Ovo portrete siluete, koji su nastali pre otkrića fotografije, uradio je čuveni putujući umetnik Vilijam Baše.
U albumu su se nalazili portreti Džordža Vašingtona i Tomasa Džefersona, ali i običnih ljudi.
Neočekivano otkriće
Zatim je usledilo dugotrajno istraživanje, koje je dodatno usporilo neočekivano otkriće - konzervatori su 2008. utvrdili da su stranice albuma i povez kontaminirani arsenikom, jakim otrovom čija su smrtonosna svojstva otkrivena tek pošto se godinama koristio u različite svrhe u domaćinstvu.
Pročitajte još:
To je značilo da se albumom ne može rukovati bez adekvatne zaštite, ali nakon što su digitalizovali njegove strane i objavili ga na svom sajtu.
Naučnici su korak po korak, uspeli da otkriju identitet iza mnogih silueta.
- Nadamo se da će muzeji koji imaju neidentifikovane siluete, možda moći da ih razotkriju gledanjem ovog albuma - kaže Robin Asleson, kustoskinja printova i crteža Smitsonijan muzeja.
Baše je od 1802. do 1813. putovao od grada do grada duž istočne obale Sjedinjenih Američkih Država nudeći jeftin i savremen način portretisanja koje je naplaćivao 25 centi (oko pet današnjih dolara).
Umetnici nudili svoje usluge od vrata do vrata
On je na posletku otvorio radnju u Nju Orleansu, a zatim otišao na Kubu, gde je svoje usluge nudio od vrata do vrata.
- Samo kratko se zadržavao u svakom gradu. Stalno se selio. U to vreme umetnici su morali da idu među ljude,baš kao što su glumci išli na putujuće predstave. Kada ih vide svi u gradu, ne žele da ih gledaju ponovo - objasnila je Asleson za CNN.
Profimedia
Da bi "pogodio" lik svojih klijenata, Baše je koristio fizionotras, poluatomatski uređaj koji je pomagao umetnicima da verno replikuju portret osobe na papiru.
On je čak osmislio novu verziju aparata, koja je pratila senku osobe koja pozira, čime se izbegavao kontakt uređaja sa licem u eri u kojoj su ljudi već postali svesni načina prenošenja različitih bolesti.
Asleson i prethodni kustosi mogli su da identifikuju mnoge ljude koji su pozirali Bašeu, jer je u početku uredno vodio evidenciju i kopije portreta slagao pod rednim brojevima, uz koje je u indeksu upisivao imena.
Profimedia
Zahvaljujući digitalizaciji, ona imena koja je zabeležio, upoređena su sa bazom podataka Ancestry, na kojoj se mogu naći informacije o građanima SAD i od pre nekoliko vekova.
Nije poznato zašto su stranice albuma kontaminirane arsenikom, ali Asleson kaže da je taj otrov u to vreme bio "deo svakodnevnog života".
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari