Nenet je najstariji stanovnik najstarijeg zoo-vrta na svetu: Neobičan film o neodoljivoj zarobljenoj zvezdi pred domaćom publikom (FOTO)

U sredu, 18. septembra, u 20 časova, u okviru 20. festivala „7 veličanstvenih“ na programu je specijalno veče posvećeno proslavljenom francuskom dokumentaristi Nikoli Filiberu, koji je već dva puta bio gost festivala. U Maloj sali Mts dvorane biće održana projekcija njegovog ostvarenja „Nenet“, koje je 2011. godine prikazano tokom sedmog izdanja festivala.

Promo/Ema Bednarž

Dvostruko uhvaćena - kamerom i kavezom

Film Nikolasa Filibera, jednog od najznačajnijih autora modernog dokumentarnog filma, prikazan je na Berlinskom festivalu kao osoben, majstorski napravljen kreativni dokumentarac. Nenet je šarmantna orangutanka, neobično i neodoljivo biće, najstariji stanovnik najstarijeg zoo-vrta na svetu, smeštenog u pariskoj botaničkoj bašti. Čitavog svog dugog života u zarobljeništvu ona je izložena pogledima i obasipana komentarima i komplimentima radoznalih i oduševljenih posmatrača. Za većinu je to samo zabavni trenutak uspostavljanja kontakta s čudesnim prisustvom egzotične prirode.

Promo/Festival Sedam veličanstvenih

Nikola Filiber svoj film ne usmerava na te kratke, bleštave trenutke, već na trajno, nepromenjeno stanje zarobljene zvezde. Ovog puta, mi se ne odvajamo od Nenet i neposredno doživljavamo neprolaznost zarobljenosti. Nenet je dvostruko uhvaćena -kavezom i kamerom. Radikalno fokusiran na očaravajuću glavnu zvezdu, ovaj dokumentarac je za samog autora metafora voajerske prirode filma.

Promo/Festival Sedam veličanstvenih

- Ne volim da kažem publici šta da misli, volim samo da otkrivam šta je preda mnom - kaže Filiber. Majstorijom vrhunskog sineaste "Nenet" postaje ogledalo u kome se svi ogledamo kao posmatrači.

Impresivna karijera

Nikola Filiber rođen je 1951. u Nansiju, u Francuskoj, a odrastao je u alpskom selu u okolini Grenobla. Otac mu je bio profesor filozofije, ali i veliki filmski entuzijasta. Zahvaljujući tome Nikola je interesovanje za fim razvijao još od detinjstva.

Profimedia

Dokumentarne filmove počinje da režira 1978. Od 1985. do 1988. napravio je više televizijskih filmova na temu sporta i planinarenja. Od 1990. do danas režirao je osam izuzetno uspešnih dugometražnih dokumentarnih filmova i svi su prikazivani u bioskopima. Nakon osvajanja nagrade "Luj Delik" u Kanu 2002, njegovo remek-delo „Biti i imati“ („Etre et avoir”) ostvarilo je ogroman uspeh u više od četrdeset zemalja sveta. Tokom godina imao je bezbroj retrospektiva i počasnih projekcija širom sveta, uključujući Britanski filmski institut (London) i Muzej moderne umetnosti (Njujork).

Dobitnik je Zlatnog medveda na festivalu u Berlinu 2023. za film “Na Admanatu”.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi