Srpski startapi u zamci poklonjenog novca

Srpski IKT iz godine u godinu izvoz obara rekorde u izvozu proizvoda i usluga ali ono na čemu bi on trebalo da bazira svoju budućnost, tehnološki startapi, su u goroj situaciji nego što su bili dosad, moglo bi se zaključiti iz novog istraživanja Inicijative Digitalna Srbija (DSI).

U danas objavljenom istraživanju Startap skener 2025, petoj po redu godišnjoj analizi razvoja srpskog startap ekosistema, promenjena je metodologija više ka vizuri iz koje startape gledaju oni koji bi trebalo da u njih ulažu svoj novac i perspektiva je odmah postala mnogo turobnija nego što se dosad smatralo.

– Startap Skener ove godine ukazuje na tri velika izazova domaćeg ekosistema. Broj startapa opao je za 20%, a razlog za to nije samo spoljašnji kontekst, već i promena fokusa unutar samog ekosistema – sve je manje startapa sa globalnim ambicijama, a sve više onih usmerenih na lokalno i regionalno tržište – ukazuje Tanja Kuzman, generalna direktorka DSI.

Podaci prikupljeni u 2024. godini ukazuju na smanjenje broja startapa u ekosistemu i izazove u prelasku u kasnije faze razvoja. Skoro polovina startapa (45%) još uvek nema mesečne ponavljajuće prihode (MRR), što je tipično za startape u ranoj fazi. Od 29% njih koji beleže mesečni rast MRR do 10%, čak polovina postoji duže od tri godine i nije izašla na strano tržište.

Kod ovih startapa izostanak rasta ukazuje da oni, praktično, „ispadaju“ iz te kategorije i prelazak u kategoriju inovativnih malih i srednjih preduzeća.

Promo: Inicijativa Digitalna Srbija/Branislav Nenin

 

Startapi koji beleže rast od preko 20% su najuspešniji u privlačenju investicija i širenju timova, ali oni čine 5,1% startapa koji su učestvovali u istraživanju.

Šta je problem?

Ovi podaci, sami po sebi, ne bi morali da budu loši, da nisu samo neminovna posledica sistemski loše postavke. Naime, istraživanje je pokazalo da na srpskom startap tržištu ima premalo i vizije i ambicije. Startapi koji razvijaju proizvode za svet a ne za „lokal“, imaju znatno veće šanse za brz rast i privlačenje investicija. Međutim, ovde je broj startapa koji u startu imaju takvu viziju premali.

A onda se na to nadovezuje i zadovoljavanje malim, koje se ogleda u prevelikom oslanjanju na poklonjen (a ne investiran ili „zarađen“) novac. Iz DSI upozoravaju da uzimanje grantova u ranim fazama razvoja usporava napredak i da statistika pokazuje da startapi koji podignu grant i ne posluju van Srbije ili regiona najčešće u kasnijim fazama razvoja imaju poteškoće u privlačenju eksternih investicija.

Sa lažnim osećajem sigurnosti granta, bez stvarnog tržišnog pritiska, a uz rešenja koja ostaju ograničena na lokalne/regionalne potrebe, beleži se niska stopu rasta.

I oni startapi koji stignu do rane (seed ) faze često imaju problem da postignu visoke stope rasta na mesečnom nivou, što potvrđuje i podatak da mali broj njih prelazi u seriju A, a još manji u seriju B, upravo zbog toga što neispunjavaju kriterijum u vezi sa rastom MRR-a (ponavljajućih prihoda) koji investitori očekuju.

– Promena koja je neophodna u ekosistemu tiče se kreiranja globalne ambicije među osnivačima, novih finansijskih instrumenata za rane faze razvoja koje će osigurati postojanje tržišnog pritiska i nastajanja novih znanja i iskustva koje će u naš ekosistem doneti eksperti koji su već prošli put ka globalnom uspehu. Ako želimo da naš ekosistem pređe u narednu fazu razvoja, moramo da podržimo startape koji razmišljaju globalno i koji se nalaze u kasnijim fazama razvoja, kao i da im obezbedimo znanje, mreže i partnere koji će ih povesti korak dalje – kaže Kuzman.

Kamen spoticanja: A ko će to i kome da proda?

Donedavno u Srbiji su osnivači startapa su uglavnom bili inženjeri, programeri ili stručnjaci iz tehnoloških oblasti, jer takvi su im i sami proizvodi. Međutim, pokazalo se da potrebno da neko tu uslugu ili proizvod i proda kupcu (a pre toga u periodu razvoja i investitoru), i srećom trend je promenjen.

Ali, pokazuju rezultati istraživanja iako skoro dve trećine (62,6%) startapa ima u svom osnivačkom timu ne-tehničke osnivače (non-tech) koji dolaze iz oblasti poput marketinga, finansija, društvenih nauka ili kreativnih industrija, i dalje veliki procenat njih nema nikoga u timu sa „nervom“ trgovca.

A koliko je neophodno podseća Tadej Kurepa, izjava programski direktor projekta „Preduzmi ideju“ u okviru DSI.

– Nije dovoljno da čovek zadužen za prodaju bude četvrti ili peti zaposlen u startapu. Sam osnivač startapa mora da bude prvi trgovac u timu, jer on mora na prvom mestu da ubedi još nekog da uđe u tim i žrtvuje se za neku (ludu) ideju, potom da ubedi investitore da ulože u razvoj tog startapa, a na kraju, eventualno, i da proda ceo biznis. Tome moramo da, u startap zajednici i na kursevima, učimo sve one koji žele ovime da se bave – rekao nam je Kurepa.

Jer problem je ovde fundamentalan, i ukazuje na potencijalno (čak verovatno) gubljenje vremena i novaca.

– Ceo budžet možemo da potrošimo na osmišljavanje i pravljenje proizvoda, a da prethodno nismo imali eksternu validaciju toga da li je to uošte nekom potrebno da bi se isplatilo, jer se ništa nije uložilo u marketing i prodaju – upozorio je potencijalne startap preduzetnike Vuk Lau iz Silicon Gardens Fund-a na prošloj SPLET Tech konferenciji.

Od zapošljavanja ostali samo planovi

Na krizu među srpskim startapima ukazuje i podatak o zapošljavanju. U Srbiji je tokom 2024. godine, prema podacima sa HelloWorld.rs, nastavljen trend smanjenja zapošljavanja u IT sektoru — za četvrtinu manje novozaposlenih u odnosu na prethodnu godinu.

Ovaj pad se nadovezuje na smanjenje broja oglasa u IT sektoru tokom 2023. godine, kada je u prvih šest meseci zabeležen pad od 49% u odnosu na isti period 2022. godine.

Od ukupno 198 anketiranih startapa, polovina (50%) tokom 2024. godine nije zaposlila ni jednog novog člana tima.

Oni startapi koji su zapošljavali u 2024. su zaposlili ukupno 385 ljudi, odnosno prosečno 3,89 novozaposlenih po startapu, a planirali su prethodne godine duplo više od toga.

Drugu godinu zaredom planovi su se izjalovili i to u gotovo istom procentu. Valjda neće tako biti i u 2025. godini, za koju je planirano da se ekipe prošire sa ukupno 806 novih članova timova.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi