Da li je biti rođen u ljudskom obličju blagoslov ili patnja? Odgovor daju tri umetnika na zajedničkoj izložbi "Oblik čoveka" (FOTO)

U SKC Novi Sad prethodnog vikenda otvorena je grupna izložba “Oblik čoveka”, na kojoj su svoje radove predstavili trojica autora - Antanasije Punoševac, Nenad Gajić i Žarko Bašeski. Iako pripadaju različitim umetničkim generacijama, njihovi radovi se konceptualno međusobno nadovezuju i prožimaju smeštajući u fokus svog stvaralaštva - čoveka.

Promo/SKC Novi Sad

Izložbu čine slike Antanasija Punoševca, minijaturne skulpture Nenada Gajića i skulpture profesora Žarka Bašeskog.

Pitanje koje izložba postavlja je - šta je to što nas definiše kao čoveka i u kojoj meri tu čovečnost posedujemo emotivno, čulno i intuitivno, izuzimajući oblik koji nam je datost. Da li je biti rođen u ljudskom obličju blagoslov ili patnja, u stalnoj težnji ka savršenstvu i prevazilaženju tek postignutog?

Promo/SKC Novi Sad

- Umetnici su kroz čitavu istoriju umetnosti, razotkrivali čoveka, bilo to portretom koji je nosio sve karakterne i psihološke crte portretisanog, bilo putenošću u predstavama ženskog tela i rumenih obrisa aktova ili atletskih tela antičkih bogova. Tako je čovek jedno nepresušno polje istraživanja i ispiracije vekovima - istakla je kustoskinja izložbe, Ana Kršljanin i dodala:

Promo/SKC Novi Sad

"New age" stvaraoci

- Ova tri autora su naši savremenici, "new age" stvaraoci koji su svesni svih lažnih realnosti koje je napredak tehnologije iznedrio, kao i posledica koje su se nužno pojavile usled preplavljenosti medijskim sadržajima najrazličitijih karakrtera, kao što su potpuna distrakcija, praznina i more usamljenosti u ovoj realnosti.

Ljudsko biće, telesnost, taktilnost, krhkost i drama postojanja, empatija prema dugom stvorenju, prevazilaženje sopstva samo su neka od pitanja kojima se umetnici bave.

Promo/SKC Novi Sad

Somnolencija

Sva tri umetnika bave se različitim stanjima kod čoveka, tako se Punoševac bavi somnolencijom - patološkim stanjem svesti koje se ispoljava konstantnom pospanošću, u širem kontekstu letargičnim prepuštanjem i hibernisanju od realnosti. Njegovi protagonisti su atrofirani kako fizički tako i duhovno, oni su izolovani i otuđeni, metaforične olupine ljudskosti i čovečnosti, ne predstavljaju konkretnu osobu već se u svojoj bezličnosti i inertnosti približavaju anonimnom i univerzalnom, bez ikakvih osobenosti i indivdualnih specifičnosti.

Promo/SKC Novi Sad

Uspavane minijaturne skulpture

Gajić predstavlja uspavane minijaturne skulpture u koje je ugrađen mikro mehanizam koji im je udahnuo život i beskonačno, spokojno, ujednačeno disanje kakvo pruža miran san. Autor se poigrava granicom iluzije i realnosti, živog i neživog, snova i jave. Gajić je upravo do buđenja empatije i želje za kreacijom nečega što će večno živeti, došao putem tehnologije i medijskog sadržaja koji ga je isprovocirao na stvaralaštvo tople humanosti koje proizvodi empatiju iako nije deo stvarne stvarnosti.

Promo/SKC Novi Sad

Gigantske skulpture

Za razliku od Gajića, makedonski profesor Žarko Bašeski predstavlja gigantsku, monumentalnu skulpturu. Umetnik u centar svog univerzuma smešta čoveka predstavljajući njegovu telesnost, fizičku i mentalnu borbu u bitasanju i samoprevazilaženju. Predstavljene skulpture otelovljuju odabrane osobine, “Malodušnost” i “Gracioznost”.

Promo/SKC Novi Sad

Povratak čoveka na stazu kojoj pripada

Kustoskinja primećuje da osim ljudskog bića i kompleksnosti koju izučavanje i interesovanje za isto nosi, kroz brojne naučne i umetničke slojeve, poput bića anatomski-medicinski razgolićenog, sa stanovišta antropologije, psihologije, sociologije, filozofije i drugih nauka, njihov pristup je hiperrealan jer u svakom od ovih autora leži istraživač i naučnik koji teži da udahne život čoveku koji je slika, gigantska ili pak minijaturna skulptura, predstavljajući najsitniju poru, trepavicu ili pregib kože.

Promo/SKC Novi Sad

Težnja trojice umetnika je da zajedničkim snagama vrate čoveka na stazu kojoj pripada, da ga probude iz izolacije i kucnu o ekrane i svetleće reklame koje su ih distraktovale od stvarnog, da ukažu na začarani krug inertnosti koji ubija individuu, njenu kreativnost i sposobnost samoizražavanja.

Izložba “Oblik čoveka” traje sve do 27.decembra 2024. godine.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi