Film "Emilija Perez" oduševljava sve, ali kopa po živim ranama Meksika: Možda će osvojiti Oskara ali i prezir žrtava (FOTO/VIDEO)

Nakon dodele Zlatnog globusa, filmu "Emilija Perez" predviđaju mnogo Oskara. Francuski režiser Žak Odijar stvorio je mjuzikl "Emilija Perez" sa suptilnim pesmama i umetničkim plesom.

Promo/MCF

Film s velikim emocijama. Holivud je oduševljen. Film ima 13 nominacija za prestižnu nagradu Oskar. Pre toga je film dobio četiri Zlatna globusa Holivudskog udruženja stranih novinara.

Film o Meksiku nije sniman u Meksiku i sa glumcima iz Meksika

Podsetimo, radnju filma čini priča o meksičkom narko-bosu koji želi da započne novi život kao žena. Da li film ignoriše stvarnost u Meksiku?

Ozloglašeni narko-bos podvrgne se operaciji da bi počeo nov život kao žena, ali se posle operacije vrati u staro okruženje da bi opet okupio porodicu.

Promo/MCF

Ali u Meksiku film "Emilija Perez" ne nailazi na takve reakcije. Niti je film sniman na originalnim lokacijama u Meksiku, niti su angažovani meksički glumci.

Film je snimljen u jednom studiju kod Pariza. Pred kamerama su, sa izuzetkom Adrijane Paz, uglavnom glumci koji nisu iz Meksika: Špankinja Karla Sofija Gaskon pojavljuje se kao narko-bos, a u ostalim važnim ulogama su američke glumice Zoe Saldana i Selena Gomez.

Film pun stereotipa

Meksička novinarka Sesilija Gonzalez smatra da je film pun stereotipa i svedoči o "nepoznavanju Meksika i manjku poštovanja prema toj zemlji".

Na platformi Iks napisala je da "Emilija Perez" koristi "jednu od najgorih humanitarnih kriza sveta" – masovno nestajanje ljudi u Meksiku.

Promo/MCF

Meksički kamerman Rodrigo Prieto, koji radi u Holivudu, rekao je da film deluje „neautentično“ – ako se zanemari Adrijana Paz.

Ona je u filmu glumila udovicu žrtve kartela i bila je prisutna na konferenciji za medije na kojoj se čula oštra kritika filma. Adrijana Paz reagovala je neočekivano. Otkrila je kroz suze da je pre 15 godina i sama bila žrtva otmice. Onda je doživela slom pred kamerama.

Meksiko decenijama doživljava niz stravičnih zločina. U ratu narko-bosova i njihovih kartela svakodnevno nestaju ljudi, otimaju ih i vrše se pogubljenja.

Do avgusta 2024. je Nacionalni registar iščezlih i nestalih osoba (RNPDNO) zabeležio 116.386 imena nestalih. Do danas je osuđeno 40 počinilaca otmica.

Trgovina narkoticima, korupcija, nasilje...

- Često su državni organi umešani u otmice. Veoma mali broj je rasvetljen - kaže za Dojče vele (Deutsche Welle) Fransoaz Grev, koja radi za Nemačku koordinaciju ljudskih prava, mrežu organizacija za zaštitu ljudskih prava i crkvenih humanitarnih organizacija.

Nestajanje ljudi bez traga je uticalo i na meksičku književnost.

Promo/MCF

Novinar Antonio Ortunjo je u svojoj knjizi "Nestali", koja je prevedena i na nemački 2019, ispričao priču o luksuznoj vili koju gradi mafijaški preduzetnik.

Ortunjo je rođen 1976. i tom knjigom je razgolitio svoj rodni grad Gvadalaharu, koja je postala simbol svega što je u Meksiku krenulo po zlu: trgovina narkoticima, korupcija, privredni kriminal, nasilje. Gvadalahara je sedište moćnog narko-kartela.

Sa poznatim romanom "2666" o seriji ubistava žena u Meksiku, čileanski pisac Roberto Bolanjo podsetio je svetsku javnost na masovno umiranje u Meksiku.

Promo/MCF

Film "Bez posebnih znakova" (Sin señas particulares), koji je u Nemačkoj prikazan kao „Šta se dogodilo u autobusu 670“, snimljen je 2020.

Režiserka Fernanda Valadez ispričala je priču o tome kako jedna majka u Meksiku očajnički traži nestalog sina.

Frivolno dovođenje u zabludu

Sada je film "Emilija Perez" dotakao istu temu. Meksički pisac Horhe Volpi nazvao je film "frivolnim dovođenjem u zabludu".

On je postavio pitanje:

- Svirepi šef kartela, koji na savesti ima na stotine ubistava, preobrazi se u osećajnu ženu koja se posvećuje najslabijima? - Volpi je na platformi Iks film nazvao neoprostivim „narativnim žongliranjem".

Profimedia

Dodao je da će "Emilija Perez" možda dobiti nagrade, "ali i prezir žrtava".

O svemu se izjasnio i režiser Žak Odijar u intervjuu za nemački dnevni list "Tagescajtung".

Film sličan operi

- Pričam o socijalnoj i političkoj stvarnosti, ali nikada nisam hteo da snimim dokumentarni film o Meksiku ili o promeni pola neke osobe. Koristim prenaglašenu formu, artificijelnost mjuzikla i melodrame, kako bih emocionalno ispričao svoju priču.

I zaista, film "Emilija Perez" je u strukturi i dejstvu sličan operi. Uvek kada priča postaje emotivna, počinje muzika, akteri počinju da pevaju ili igraju.

- Ovde su pesme integralni deo radnje, a ne samo usputni ukras.

Odijar je radnju svog mjuzikla smestio u Meksiko i samo se sporadično dotakao problema nestanka ljudi. Jedna scena prikazuje žene nestalih i ubijenih muškaraca koje pevaju pesmu "Para". Režiser kaže da u Meksiku zaista postoji hor udovica žrtava kartela.

Smem li kao heteroseksualni Francuz da se bavim promenom pola

Režiser se dotakao i kritika na film.

- Pravo pitanje je da li je legitimno da govorim o određenim temama. Smem li kao beli, heteroseksualni Francuz u svojim sedamdesetim, da se pozabavim promenom pola? Ili bolom porodica žrtava kartela? Pa, mislim da smem. Živim u ovom svetu, čitam i primećujem, razmišljam. I zašto to ne bih smeo da formulišem i izrazim, svejedno da li govorom, pesmom, čak igrom?"

Upravo velika pažnja koju je izazvao film jeste problematična za Fransoaz Grev.

Promo/MCF

Prema njoj, "krajnje je upitno" predstavljanje narko-bosa kao aktiviste za zaštitu ljudskih prava. Ona ipak dodaje da je, uprkos svim kritikama, na snazi umetnička sloboda.

- On može da snimi film kakav hoće - kaže ona i dodaje da ne treba da se smetne sa uma koliko je ta tema bolna i goruća u Meksiku, te da svako ko se prihvati takve teme mora do izvesne mere preuzeti odgovornost za to koji narativi se stvaraju i na kakav odjek nailaze.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi