Osamdeset godina od smrti Jovana Dučića: Priče o aferama i vanbračnoj deci su ga pratile do kraja života
Sahranjen je na dan kada je izašla njegova poslednja zbirka pesama „Lirika“
Jovan Dučić je bio srpski pesnik, književnik, pravnik, prvi ambasador u istoriji jugoslovenske diplomatije i akademik. Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih pesnika.
Oko datuma Dučićevog rođenja postoje sporovi, ali Srpska akademija nauka i umetnosti navodi da je to 17. februar 1871. godine, međutim, prema poslednjim otkrivenim podacima iz Protokola pravoslavne škole u Trebinju, navodi se da je Dučić rođen 27. juna 1873. godine u Hrupjelu kod Trebinja.
prelepapoezija.com
Reči istoričara umetnosti Milana Kašanina u najkraćem mogu opisati ceo Dučićev život:
- Nije se mogao pametnije utrošiti jedan život, ni bolje iskoristiti jedan talenat. Ništa nije propustio, niti upropastio. Sa onim što je nosio u sebi, više se nije moglo dati nego što je on dao.
Pročitajte još:
Savršena poezija
Dučić je pisao pesme, prozna dela, literarne eseje i studije o piscima, te pesnička pisma, pa je s pravom uvršten među najznačajnije predstavnike srpskog modernizma.
Poezija Jovana Dučića predstavljala je ogromnu novinu i napredak u razvoju srpske i jugoslovenske pesničke reči.
prelepapoezija.com
Mnogi književni kritičari i istoričari slažu se u tome da je forma kojom je Dučić pisao bila skoro savršena, i da se u njegovim pesmama skladno prepliću melodije, boje i ukusi.
Osnovni ton cele poezije Jovana Dučića ima u sebi nečeg maglovitog, mutnog, dalekog.
Ljubav koju on peva ista je ona koju je de Lamartin pevao, koja se zbiva neznano gde, neznano kad, negde daleko, u plavoj zemlji snova. Ima u njegovom stvaralaštvu nečeg fluidnog, talasavog, one karakteristične neodređenosti najnovije moderne poezije, nešto što podseća na Berlenove „Romanse bez reči“.
Njegove omiljene reči, one koje se stalno ponavljaju su: mutan, mračan, bled, siv, sumoran, pust, mrtav, šum, tama, osama. U muzici i asocijaciji ovih reči nalazi se veći deo Dučićevih pesama.
Nikada se nije ženio
Priče o brojnim ljubavnim aferama, burnom načinu života i vanbračnoj deci su ga pratile u stopu.
Nikada se nije ženio, a u njegovom srcu posebno mesto je ostavila Magdalena Nikolić, sa kojom je bio veren.
Izložba “Jovan Dučić: Traganje za novim” Tanjug/Sava Radovanović
U jesen 1893. godine, na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ u Bijeljini, mladi i ambiciozni učitelj Jovan Dučić susreće Magdalenu Nikolić koja samo što je završila Trgovačku školu.
S njom se tajno verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar od 1895. do 1899. godine.
Jedan deo te korespondencije je sačuvan, kao i pismo koje je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za njegove „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesorka u penziji, čuva u ličnom vlasništvu prepisku između Dučića i Magdalene.
Ona navodi da je Dučić kratko stanovao u kući Magdalene Nikolić, koja je živela sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem, Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „
Izložba "Jovan Dučić: Traganje za novim" Tanjug/Sava Radovanović
- Kao kakva romaneskna heroina, živela je od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela - zaključuje profesorka Lukić.
Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje i danas stoje na njenom grobu na bijeljinskom groblju:
"Maga Nikolić-Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“.
Ljubavna avantura u Bernu
Upravo su žene bila najveća inspiracija Jovana Dučića. I upravo se danas najviše njegova poezija čita među ženama.
Hroničari života srpskog pesnika su zabeležili i ljubavnu avanturu u Bernu sa mladom Švajcarkinjom, gospođicom Fogel, koja se porodila 1925. godine.
Izložba “Jovan Dučić: Traganje za novim” Tanjug/Sava Radovanović
Njena majka, gospođa Fogel se pismom obratila ministarstvu, navodeći da je sa poverenjem primala u kuću Dučića koji je tada već prešao pedesetu, da je Dučić zaveo njenu devetnaestogodišnju ćerku Antonaetu i da on mora da prizna dete i obezbedi mu izdržavanje.
Dučić nikada nije priznao dete sa gospođicom Fogel.
Malo je poznato i da je Dučić preoteo verenicu svom prijatelju Aleksi Šantiću. Ipak, nakon odlaska u diplomatiju prekinuo je svaki kontakt sa tom devojkom, izgubio je i nju i prijatelja.
Umro je na Blagovesti, 7. aprila 1943. godine, a sahranjen je na dan kada je izašla njegova poslednja zbirka pesama „Lirika“, 9. aprila 1943. u Geri. Kasnije je prenet kod manastira Sv. Save u Libertvilu.
Izložba “Jovan Dučić: Traganje za novim” Tanjug/Sava Radovanović
U jesen 2000. godine njegovi posmrtni ostaci, uz sve državne počasti, prenete su u rodno Trebinje.
Dučićeva dela ušla su u školske čitanke i lektire na skoro celom prostoru bivše Jugoslavije, a u njegovom rodnom Trebinju se svake godine organizuje manifestacija „Dučićeve večeri“ tokom koje se dodeljuje pesnička nagrada "Jovan Dučić".
Mnoge ulice, škole, biblioteke i druge institucije nose ime slavnog srpskog pisca.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari