Moj život sa Milenom Pavlović Barili: Miodrag Kovačević za 24sedam otkriva neverovatne tajne o slavnoj umetnici (FOTO/VIDEO)

U suncem okupanom Požarevcu, u nekadašnjem domu Milene Pavlović Barilli, multimedijalni umetnik i umetnički istraživač Miodrag Kovačević ugostio je ekipu 24sedam. Kroz današnju Galeriju nas je sproveo s dosta pažnje, kao što već čitavih 15 godina istražuje lik i delo slavne umetnice, „sklapa kockice", te ostvaruje i neke od svojih najluđih snova, što nas je takođe i te kako zaintrigiralo.

Miodrag Kovačević, 24sedam/Nenad Vujanović

Kako je umetnost postala, a kako i dalje ostala tvoj put?

- Verujem da se rađamo sa predodređenjem našeg životnog poziva koji onda, kroz različite životne okolnosti, s vremenom otkrivamo. Vrlo rano sam osetio da je umetnost nešto čime bih voleo da se bavim. Već u četvrtoj ili petoj godini moja najbliža okolina otkrila je moj dar za pevanje. Takođe, izuzetno sam voleo da imitiram i da glumim i tada sam već osetio da tim talentima vrlo lako i spontano umem da animiram ljude oko sebe i da pridobijem njihovu pažnju i vreme da odgledaju i saslušaju „moj mali umetnički program".

- Vrlo rano sam počeo skoro svakodnevno da crtam, najviše ljude i životinje. U nedostatku igračaka na našem tržištu, iz crtanih serija koje sam voleo, ja sam te svoje omiljene likove crtao, a onda ih isekao i koristio bih ih umesto pravih igračaka. Voleo sam da crtam i žene u različitim odevnim kombinacijama koje sam sam smišljao, što me je verovatno dovelo do toga da sam kreiram svoje kostime.

Miodrag Kovačević, 24sedam/Nenad Vujanović

- U prvom razredu osnovne škole, čim sam naučio da pišem, počeo sam da pišem poeziju i otad nisam stao. Već sa devet godina sam imao nastup na najvećoj sceni u mom rodnom Požarevcu, gde sam bio solista dečijeg hora muzičke škole. Od tada su se moji nastupi pevanja, glume i recitovanja u kontinuitetu nastavili kroz celo školovanje, što me je radovalo i ispunjavalo više od svake petice, s obzirom na to da sam uvek bio odlikaš.

- Moram da pomenem jednu anegdotu, naime, u trećem razredu osnovne dobili smo zadatak da po grupama obradimo nekoliko basni i to prezentujemo. Meni je pala na pamet ideja da te basne spojim u jedan tekst i da ga adaptiram u mali dramski tekst i od toga sa svojom grupom napravim lutkarsku predstavu. Tako je i bilo. Sami smo pravili lutke od plišanih igračaka i materijala koje smo imali u kući. Lutkarska predstava se zvala „Šumske zavrzlame” i pored samog teksta, odabrao sam i odgovarajuće pesmice o životinjama koje smo pevali da bi predstava bila zanimljivija. Bio je to veliki uspeh, posle premijere u odeljenju, predstavu je gledala cela škola. Sa 14 godina napisao sam jedan ozbiljniji dramski tekst koji se bavio problemima tinejdžera, a u 15. i dramski tekst o životu Svetog Save koji je trebalo da bude izveden na Savindan, tu sam se već prvi put okušao u režiji. Od tada me dramski tekst izuzetno zanima kao književna forma.

Miodrag Kovačević, 24sedam/Nenad Vujanović

- U Požarevačkoj gimnaziji sam bio jedan od nosilaca tada bogatog kulturnog života škole, s obzirom na to da sam bio član svih umetničkih sekcija. Paralelno sa kulturnim manifestacijama u školi, 1992. godine, sa svojih 12, postajem član Omladinske scene za decu gradskog amaterskog pozorišta „Milivoje Živanović”, i tu sam ostao sve do četvrtog razreda gimnazije. Tu sam mnogo naučio o pozorištu, glumi, pravilnom govoru, scenskom nastupu, stekao sam neke prijatelje sa kojima se i sad družim. Svih tih godina spremao sam se za studije glume, ali neizvesna situacija u zemlji i bombardovanje koje je prekinulo moju maturantsku godinu, prvi put me je pokolebalo u nameri da se kroz Akademiju bavim umetnošću i odlučujem se za studije stranih jezika, koje sam takođe voleo. Međutim, sve vreme studija bavio sam se aktivno muzikom u okviru svog akustičarskog dua „theINVISIBLES", pisao poeziju, bavio se kantautorstvom. U tom smislu, umetnički kontinuitet je uvek postojao sve do danas, kada već imam i status samostalnog umetnika.

Prvi susret sa Milenom

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

Samostalan si umetnik, kako je do toga došlo?

- Nije to bio promišljeni plan. Jednostavno, oduvek sam bio veliki individualista, tako da je to bio prirodan sled. Takođe, moje autentično bavljenje Milenom Barili kroz prizmu multimedijalne umetnosti nije moglo da me svrsta ni u jednu umetničku grupu ili ustanovu, a možda je i moglo, ali često nije bilo mnogo razumevanja prema onome što radim od strane kulturnih ustanova, pa ni želje koja dolazi iz neznanja i nezainteresovanosti ili nekih drugih razloga, eventualnih nemogućnosti, da me neka od tih ustanova „prigrli".

Da li se sećaš svog prvog susreta sa Milenom i šta je presudilo da baš ona postane tvoja, najpre, neizmerna inspiracija, pa i muza za, potom, različite projekte s njom „u glavnoj ulozi"?

- Prvi susret sa Milenom Pavlović - Barili desio se kada sam imao 10 godina i kada je u moje ruke dospela obnovljena Protićeva biografija o Mileni. Slike i poezija koje su u njoj u meni su izazvale neki neobjašnjivo uzbudljiv osećaj pripadanja njima. Siguran sam da je tada u meni počela tiho i suptilno da se rađa ideja da bih jednom mogao da krenem na magično putovanje života sa Milenom kao vodiljom i čuvarkom, njenim stazama i gradovima.

Miodrag Kovačević, 24sedam/Nenad Vujanović

- Ideja je mnogo godina kasnije prerasla u duboko ukorenjenu potrebu u mojoj duši da otkrivam Milenin svet kroz multimedijalnu umetnost i istraživački rad. Kako su godine prolazile, sve češće sam dolazio na neki način u susret sa Milenom. Mislim da je ključno bilo to kada sam prvi put došao ovde, u galeriju, sa svojih 12 godina. Doživeo sam veliku fascinaciju, jedan preokret u sebi, jer sam shvatio da se, u stvari, sve ono što vidim na mnogim njenim slikama poklapa sa estetikom mojih snova i to me je duboko dirnulo, počelo da stvara jednu duboku, unutrašnju, intimnu potrebu da otkrivam dalje Milenin svet.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Potom sam u 14. godini došao do njene cele zbirke poezije koju sam onda povremeno kasnije u različitim uzrastima iščitavao, svaki put pronalazeći još jedan izgubljeni delić svoje suštine. Godine 2008. kupio sam sav štampani materijal koji je postojao o Mileni i počeo ozbiljno da analiziram i promišljam. Godinu dana kasnije, na dan Mileninog stotog rođendana, 5. novembra, uradio sam prvi video-rad koji se zove „Mienina melanholija", a koji dan kasnije otvorio sam specijalizovani blog posvećen Mileni i mom otkrivanju njene zaostavštine. U maju 2010. već sam snimio prvi razgovor za dokumentarno-igrani film „Milena” autorke Čarne Radoičić, u oktobru snimio svoju prvu autorsku pesmu na Mileninu poeziju pod nazivom „Sagorećemo mesec” koja je naslovna numera pomenutog filma o njoj, a u novembru je usledilo drugo snimanje razgovora za film, da bih tu godinu završio snimanjem spota za naslovnu numeru tog ostvarenja.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- U međuvremenu, u junu iste godine, izveo sam prvi serijal performanasa posvećenih Mileni Barilli u italijanskim gradovima Vičenci, Parmi (gradu Barilijevih), Veneciji, Veroni i Firenci. To su bili moji počeci ozbiljne posvećenosti umetničkom istraživanju tako velike i značajne teme kao što je Milena Pavlović Barili.

Gde si najdalje otišao zbog Milene?

- Najdalje sam otišao u najdublje delove svoje suštine kao umetnika i čoveka, u kompleksno sopstvo, postepeno saznavajući o sebi mnogo važnih i značajnih stvari koje mi je omogućilo fizičko-duhovno putovanje sa Milenom po, pre svega, njenoj Evropi. U tom, geografskom smislu, to je svakako bila južna Švedska, gde sam 2012. godine izveo serijal skandinavskih performanasa posvećenih Mileni, koji zauzimaju posebno mesto u mom stvaralaštvu. To je bilo otkrivanje njenog severnog koda, a najjužnije sam najdalje otišao u njen Rim, posetivši i njen grob. Serijal rimskih performanasa posvećenih Mileni iz 2015. je svakako najznačajniji za razumevanje njenog suštinskog koda dvojnosti i za duboko samopronicanje i nove samospoznaje mog umetničkog bića.

Milena je mesec koji me noću grli

Šta te je najviše kod nje iznenadilo?

- Snaga njene poezije koju je pisala na italijanskom, srpskom, španskom i francuskom. To je poezija koja istovremeno odiše i univerzalnim porukama, ali i simbolima njenog intimnog sveta. To je poezija koja je svojom vanvremenskom dimenzijom i dvojnošću istovremenog pripadanja i nepripadanja ovom svetu u meni pokrenula želju da je odenem u najlepšu muziku koju umem da stvorim i da je pevam celom svetu. To je poezija koja je zauvek promenila neke energetske niti i tokove moje duše.

Da li si imao trenutke poistovećivanja, upoznajući njen svet?

„Milenine ruke", u Galeriji Milene Pavlović Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Svako ko dobrovoljno polazi na put istraživanja nečijeg životnog puta, zaostavštine, posebno kada je reč o onima koji su ostavili značajan trag u jednoj posebnoj kulturi ili na nivou celog sveta, čini to jer je doživeo veliku fascinaciju, momenat poistovećivanja ili oba. Ne bih rekao da je u mom slučaju reč o klasičnom poistovećivanju, iako sam pronašao i uvideo određene sličnosti. Ipak, one nisu dovoljne da bih ih nazvao poistovećivanjem. Kao što sam ranije pomenuo, kod mene je u prvom susretu sa Mileninim svetom odjeknula konkretna fascinacija, a s vremenom, kako sam više saznavao o njoj, a posebno kada sam otpočeo ozbiljno umetničko istraživanje, u Mileninom svetu sam pronalazio različite male utehe za neke moje male tuge i čežnje, a s druge strane i veliki podstrek da stvaram umetnost inspirisanu njom ili u jednoj vrsti metafizičke komunikacije sa njom.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Iako postoje neke tačke poklapanja naših stvaralačkih i životnih puteva, ne bih se usudio da to nazovem poistovećivanjem, jer Milena je neizmerivo velika celina, čitav mesec koji me prekriva i grli dok noću stvaram ili maštam. Ipak, istina je da su skoro svi ostali koji su se iole bavili Milenom imali potrebu da izgrade osećaj poistovećivanja sa nekim njenim delom. Doživljavam je kao konkretan i jasan snop svetlosti univerzuma koji me vodi na put stvaranja umetnosti i samootkrivanja dok pratim tragove kojima je ona išla.

Uvrede i poniženja

Postoji li nešto zbog čega si se kolebao - da li da nastaviš dalje ili čak i odustaneš od svog svakako velikog rada vezanog za Milenu?

- Iako jesam doživeo neke neprijatnosti, nipodaštavanja mog rada na ovu temu, čak i prezrenje, uvrede i poniženja i, svakako, izostanak bilo kakve finansijske podrške nadležnih institucija, što mi je stvaralo velike frustracije, nikada nisam razmišljao da prestanem da otkrivam Milenin svet i da afirmišem njeno novo trajanje. Naprotiv, sve te različite vrste bespotrebne zlobe i nepravde i mnogih prepreka uvek su mi davale snagu da se još snažnije i odlučnije posvetim daljem radu na temu Milene Barilli. U svemu tome leži jedna velika zavist malog, nesposobnog čoveka i njegov strah da ću svojom stručnošću eksperta, jedinog u zemlji i van nje, zauzeti neko mesto negde tamo.

Miodrag Kovačević, 24sedam/Nenad Vujanović

- Zato takvim ljudima poručujem da me ne mogu slomiti, jer iza mene su dela i vrlo vidljiv i opipljiv petnaestogodišnji, kontinuirani rad.

Koliko je istraživanje unosan posao?

- Umetničko istraživanje nije unosan posao i teško je da će ikada biti. Najteže je samostalno istraživanje kada apriori nemate nikakva novčana sredstva za to, osim ličnih, eventualne pomoći prijatelja, kolega, porodice. Imate mogućnost da konkurišete istraživačkim projektom na neke konkurse, ali taj novac nikada nije dovoljan da pokrije sve troškove, čak i kada ste kao umetnički istraživač zaposleni u nekoj kulturnoj instituciji, ta plata nikada nije dovoljno velika da obezbedi nesmetani tok istraživanja i svu slobodu eventualnih putovanja koju ozbiljna istraživanja obično zahtevaju. Nažalost, istina je da ima vrlo malo pravih i ozbiljnih istraživača u javnim kulturnim institucijama. Tako je kod nas. Možda je u razvijenijim zemljama situacija za istraživače bolja.

Priča bez kraja

Milenina haljina, 24sedam/Nenad Vujanović

Da li misliš da tvoja „priča" sa Milenom ima kraj?

- Nema. To je njena najveća lepota, jer kad mene ne bude na ovom svetu, verujem da će priča ostati da se prenosi i tako da živi. Ova moja priča ima i nezvaničan naziv - Milenino novo trajanje. Možda će nekome ovo zvučati pretenciozno, ali nakon petnaest godina doslednog rada, stvaranja, traganja, istraživanja, iskrene posvećenosti, sa pogledom u budućnost i u kontinuitet nastavka priče i pričanja o Mileninom novom trajanju, zaista verujem da je ovo zalog za večnost. Ne zbog mene i moje umetnosti, već pre svega zbog veličine i neizmernog bogatstva i vrednosti zaostavštine Milene Pavlović Barilli.

Imaš li favorita među performansima?

- Posle desetina izvedenih performanasa posvećenih Mileni, ali i onih koji su tretirali neke druge teme, zaista je teško izdvojiti samo jedan. Što se tiče performanasa koje sam izvodio u Evropi, a najviše u gradovima u kojima je Milena boravila, svakako su mi najupečatljiviji performansi u Rimu (2015) - koji sam završio na njenom grobu, što je bilo dotad nešto nedoživljeno u meni i duboko potresno, ali snažno simbolično, i u Parizu (2019), možda zato što su to gradovi u kojima je najviše živela i stvarala i gradila uspešnu umetničku karijeru u periodu od 1931. do 1939, kada je zauvek otišla u Njujork.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Što se tiče omiljenih performanasa u Srbiji, izdvojio bih multimedijalni performans na Bitef zoni 2021. godine u kome sam se bavio pitanjem dihotomije Mileninog meseca koji čine Arlekin i Pjero, snažno prisutni u njenom stvaralaštvu kao alter ego umetnice i šta oni postaju u kontekstu 21. veka, zatim performans povodom Mileninog 113. rođendana koji je bio svojevrsni manifest protiv zaborava njene zaostavštine, održan u Ostavinskoj 2022. godine, zatim performans „Milenina muzička kutija” koji sam izveo u Domu Jevrema Grujića u Beogradu i u Savremenoj galeriji Subotice 2019, u kome sam izvodio muziku Mileninog vremena na jezicima koje je govorila i autorsku muziku na njenu poeziju uz pocrtavanje njene estetike kroz moj kostim, aksesoare i video-rad i, na kraju, moj prvi performans u Galeriji Milene Pavlović Barilli u Požarevcu 2018. godine kada sam premijerno predstavio jedno njeno remek-delo koje sam otkrio i dobio iz Amerike, „Portret Barbare Melor” iz 1942. godine. Većina performanasa koje sam izveo mogu se pogledati na mom Jutjub kanalu.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

Predstava „San o Mileni" nedavno je doživela svoje pedeseto igranje u Beogradu. Koji ti je najupečatljiviji deo tog „putovanja" i veruješ li da će ta predstava doživeti i stoto?

- Mislim da mi je vrlo teško da izdvojim jedan deo. Pre svega, zahvaljujući toj predstavi napisao sam i uredio opsežan tekst koji nosi naziv „Milena - putovanje kroz sećanja”. To je poetsko-dokumentarni biografski roman koji, pored mojih domišljanja i razmišljanja o Mileni i mojih poetskih crtica, sadrži svu dotad pronađenu i dostupnu prepisku Milene sa roditeljima, zatim članje iz novina i časopisa tog vremena koji govore o Mileni i, naravno, njene poezije. Predstava je i rađena po motivima ovog teksta.

- Potom, izdvojio bih sam proces rađanja predstave koji je bio fascinantan, jedan emotivni rolerkoster u kome sam zaista uživao i puno naučio od mojih kolega, rediteljke Jelene Bogavac i glumaca Tijane Višković, Aleksandre Veljković, Jovana Zdravkovića i Marka Panajotovića. Imao sam zadovoljstvo da steknem uvid u jedan novi pogled što se tiće dizajna zvuka i video-rada, kojima se i ja bavim u svojoj multimedijalnoj umetnosti, koji je u predstavi izveo Igor Marković. I na kraju, bilo mi je izuzetno zanimljivo i vrlo korisno, kao nekome ko sam kreira sve svoje kostime za performanse i nastupe, kako neke Milenine simbole u kostim unosi Aleksandar Kovačević.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Mogu samo reći da sam ih sve jako zavoleo, a da me je sam rad na predstavi „San o Mileni", čiji sam koautor, autor i izvođač muzike na njenu poeziju i pomalo glumac, ponovo vratio pozorištu posle skoro dvadeset godina. S obzirom na visok kvalitet predstave, njen inovativni duh i komunikativnost i bravure svih njenih kreatora, verujem da će ona imati još mnogo uspešnih igranja.

Nepoznat detalj o slavnoj umetnici

Možeš li da izdvojiš jedan detalj o umetnici koji bi voleo da svi znaju, a da to najčešće nije slučaj?

- Izdvojio bih jedno moje veoma značajno otkriće o kome sam pisao u svojoj knjizi „Otkrivanje Milene - Novi fragmenti o Mileni Pavlović Barilli”, koja predstavlja još jedno svedočanstvo o njenom velikom umetničkom uspehu u Sjedinjenim Državama, pre svega na njujorškoj umetničkoj sceni, jer je živela u Njujorku poslednjih šest godina života (1939-1945).

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Naime, reč je o tome da je Milena već nakon četiri godine rada na tom podneblju uspela da uđe u tada vrlo značajnu enciklopediju umetnosti koju je priredio čuveni enciklopedista Albert I. Vir 1943. godine. Enciklopedija je obuhvatala sve najvažnije i najveće umetnike iz svetske istorije umetnosti, kao i one najznačajnije umetnike iz sveta filma, pozorišta, zabave, dakle, iz kreativnih industrija tog vremena. Takvu pažnju i čast nije zadobio nijedan umetnik sa naših prostora iz njenog vremena, pa i ranije.

Umetnički si istraživač, ali i filolog. Koliko to „ide" jedno s drugim i kako je jedno drugo „pobedilo"?

- Umetničko istraživanje skoro da nije moguće bez uplitanja filologije ili oslanjanje na neka filološka znanja ili kategorije, jer u opštem i širem smislu filologija se bavi kulturom i kulturnom istorijom jednog podneblja na kome se govori određeni jezik i gde se razvija specifična književnost na datom jeziku. S obzirom na to da veliki deo mog istraživanja Mileninog sveta uključuje određene kulturno-istorijske kontekste zemalja u kojima je boravila, a tretira i njeno poetsko književno delo koje je pisala na više jezika, filologija je u tom smislu vrlo važna naučna podrška koja pomaže u razjašnjavanju Mileninog dela i života u kontekstu jedne turbulentne, umetnički vrlo polodonosne epohe.

- Takođe, ja sam prevodim njenu poeziju sa italijanskog, španskog i francuskog i koristim isključivo sopstvene prevode i prepeve njene poezije u svom umetničkom istraživanju. Tako da je filologija izuzetno prisutna u mom otkrivanju Milene.

Miodrag Kovačević, 24sedam/Nenad Vujanović

- Međutim, ako me konkretno pitate za moju zvaničnu fakultetsku struku koja nosi naziv „diplomirani filolog japanskog jezika i književnosti” i zašto je nad tim zvanjem preovaldala umetnost, osnovni i prvi razlog je taj što sam se oduvek bavio umetnošću, a drugi što sam se distancirao od japanskog jezika, Japana i Japanaca jer sam na fakultetu doživeo veliko razočarenje. Naime, iako sam osnovne studije završio kao najbolji student generacije čitavog Filološkog fakulteta u Beogradu, ne samo studijske grupe za japanski jezik i sa svim desetkama na magistarskim studijama, to nije bilo dovoljno onima koji su odlučivali o mom zaposlenju iz nekih, a najviše političkih razloga. Nisam želeo da budem član nijedne stranke, a danas smatram da pravi umetnik ne treba biti stranački, ideološki i religijski previše obuzet i opterećen, jer to utiče na sužavanje polja njegovog umetničkog delovanja i zatvara mu mnoge prostore metafizike iz koje se ideja o umetnosti spušta na stvaraoca.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

Ko je na tebe od saradnika ostavio najjači utisak za sve vreme tvog angažovanja?

- Svi saradnici tokom skoro 30 godina muzičkog, a 15 godina multimedijalnog stvaralaštva (uglavnom posvećenom Mileni) su ostavili neki važan trag u meni i doprineli mojoj umetnosti u kvalitativnom smislu i na tome sam im svima zaista zahvalan. Ipak, ako bih morao da izdvojim nekoga, to bi bila tri saradnika. Pre svih, pomenuo bih Kostandina Dimitrijevića sa kojim sam na muzičkom planu vrlo plodno sarađivao od 1996. pa do skoro do kraja 2022. godine, dakle, punih 26 godina, kada je saradnja, kao i veliko prijateljstvo, na moju veliku žalost, završeno. Svakako, kruna našeg zajedničkog rada bila je međunarodna muzička nagrada u Italiji, 2016. godine, za najbolje internacionalno izvođenje muzike jednog od najvećih italijanskih kantautora, Luiđija Tenka.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Zatim, izdvojio bih divno dvogodišnje iskustvo (2017-2019) saradnje sa multimedijalnom umetnicom iz Meksika, Normom Fereirom, kako na muzičkom planu, tako i na polju multimedijalnog performansa. Pored zajedničkih nastupa sa mojim tadašnjim akustičarskim sastavom „theINVISIBLES", gde smo u okviru bogatog raznolikog repertoara izvodili i meksičke pesme, uglavnom tradicionalne, uključio sam Normu u svoj projekat o Mileni, te smo izveli dva performansa, jedan uživo i jedan studijski, koji su se pre svega ticali tretiranja Milenine poezije koju je pisala na španskom.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Takođe, umetnica koja sa kojom i dalje povremeno sarađujem, počevši od 2015. godine, na polju performansa i od koje sam mnogo naučio, čije me stvaralaštvo fascinira, raduje i dodiruje najdublje delove moje suštine, jeste Danijela Vučković, čija multimedijalnost u stvaralaštvu i izvođaštvu prevazilazi granice ovog prostora. Ono što bih u vezi sa njom posebno izdvojio je to da je naša najveća buto diva. Buto je specifična vrsta plesa i pogleda na ples, telo, pokret i misao, potekla iz posleratnog Japana 20. veka. Svaki naš zajednički performans za mene je neprevaziđeni praznik umetnosti.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- I na kraju, nikako ne bih mogao da izostavim Čarnu Radoičić, autorku prvog i jedinog dokumentarno-igranog filma o Mileni Barilli, pod nazivom „Milena”, koja je, na samom početku mog bavljenja Milenom prepoznala veliku posvećenost i jedinstveni kreativni pristup temi i pružila mi veliku čast i zadovoljstvo pozvavši me da budem sagovornik u njenom filmu, a onda i autor naslovne numere za film, pesme „Sagorećemo mesec”, prve koju je iko napravio na Mileninu poeziju i javno predstavio. Uvek ću joj biti neizmerno zahvalan na toj prilici, jer mi je svojim činom dala snažan vetar u leđa i neoborivu motivaciju da nastavim da idem Mileninim stazama.

Borba sa depresijom i anksioznošću

Kakav je Miodrag Kovačević, narodski rečeno, kad je u civilu?

- Pre svega, neko ko izuzetno voli ljude, obožava da provodi vreme sa decom u igri i kreativnom učenju, voli da sklapa prijateljstva, voli druženje uz dobru muziku, lepe i neobične razgovore i uz malo boemštine, neko ko ne voli duge dane samoće. Volim odanost u međuljudskim odnosima i, naravno, iskrenost i ljubav, dela i reči. Putovanja me čine izuzetno srećnim i nadahnutim, obogaćuju moj duh i daju mi osećaj svekolike slobode, koju ovde uglavnom ne osećam, nažalost. Volim da se vraćam na neka mesta više puta ako su me prvi put fascinirala i potpuno prigrlila u sebe.

- I uz sve to umetnost je uvek tu. Ne možeš odvojiti umetnost od privatnog života umetnika. Jednostavno, umetnost je takav poziv, ne samo posao, ne karijera, već životni poziv, poziv od Boga, izvora, univerzuma, kako ko već želi taj beskraj da nazove. Volim da saslušam druge i imam taj dar. Prijatelji i poznanici prepoznaju u meni nekoga kome se mogu poveriti i zatražiti savet, zato mi se stalno obraćaju. Ipak, treba biti pažljiv u davanju saveta, jer nekoga možemo i povrediti. Zato ja uvek kažem da ne volim da dajem savete već svoje mišljenje i to posle dobrog promišljanja i sagledavanje situacije o kojoj se govori. Jer ko smo mi da druge savetujemo. Svi smo samo ljudi, a ljudi su i divni i krhki i slabi i umeju da pogreše, umeju da oproste.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Veselog sam duha, duhovit i neko ko u društvu uvek ume da napravni zabavnu atmosferu, ali sam i s druge strane neko ko se celog života bori sa depresijom i anksioznošću. Želim to da pomenem, jer je mentalno zdravlje presudno za naše normalno življenje, međutim, ovaj svet je surov i ima malo razumevanja za nas koji imamo probleme sa mentalnim zdravljem. Nekada ne žele ni da slušaju o tome ili te diskriminišu ili uvrede čuvenom rečenicom: „Ma, nije ti ništa, proći će”, a ne znaju našu borbu. Borbu za život. Zato je važno da što više nas govori o tome. I Milena je imala iste probleme, bila je i depresivna i anksiozna, a kako da istinski umetnik to i ne bude svojom tananom dušom na ovom svetu bez empatije?

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

Dok stvaraš, koliko se oslanjaš na instinkt?

- Svakako! Mišljenja sam da prava umetnost ne može da se rodi ako ne pratim unutrašnji glas svoje intuicije, ideje, instinkta, jer upravo nas takvo osluškivanje vodi do nastajanja konačnog koncepta budućeg dela, a zatim i do procesa stvaranja i, na kraju, do konačnog rezultata. Proces stvaranja zahteva od umetnika mnogo prepuštanja i traganja po dubinama sopstva, a tu obitava taj unutrašnji glas - naš vodič ka ostvarenju dela, o čemu, takođe, razmišljamo i na svesnom, racionalnom nivou, jer stvaralačkom procesu su potrebne obe strane da bi nastalo kvalitetno umetničko delo. Ipak, dajem prednost intuiciji, instinktu, ideji vodilji, svetu metafizike bez koga nema određene vrste materijalizacije dela koje stvaramo i bez koga to delo ne bi bilo organsko, duboko i intimno umetnikovo, već rezultat nekog proračuna, a proračuni retko mogu da izazovu emocije i dirnu publiku i naprave neku malo promenu u pojedincu koji to delo konzumira.

Da se nije "desila" Milena...

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

Da ti se nije „desila" Milena, u život koje umetnice ili umetnika bi želeo da zaviriš?

- Milena jeste centar mog stvaralačkog, pa i umetničkog interesovanja, moja najveća inspiracija i tema moje najveće zapitanosti o tajnama koje svaki umetnik nosi, ali me, takođe, inspirišu i neki drugi sjajni umetnici iz različitih oblasti. Prošlog leta sam napisao poetsko-dokumentarni roman -poemu o velikoj muzičkoj zvezdi šezdesetih, sedamdestih i početkom osamdesetih, Dalidi, umetnici italijanskog porekla, ali, pre svega, pripadnici francuskog muzičkog miljea. Roman-poema nosi naziv „Sedam Dalidinih smrti” i govori o fenomenu stigmatizacije depresije i nerazumevanja iste kao ozbiljnog mentalnog oboljenja, a konkretno o tome da su sve njene ljubavi izvršile samoubistvo, to je na kraju učinila i ona. Nažalost, ne znam kada će knjiga biti objavljena.

Galerija Milene Pavlović - Barili, 24sedam/Nenad Vujanović

- Takođe, s obzirom na to da je moj omiljeni bend još iz tinejdžerskih dana bio irski sastav „The Cranberries", pevačica i autorka benda, Dolores O’Rirodan, uvek je bila muzička inspiracija za mene i moje pevanje. Njena prerana tragična smrt 2018. godine me je snažno potresla i to me je navelo da svake godine pravim multimedijalni muzički omaž ovoj velikoj rok ikoni devedesetih, koji je jedinstveni i jedini događaj u čitavom regionu koji organizujem već šestu godinu.

- Pišem i biografski roman o najvećoj meksičkoj pevačici Ćaveli Vargas, koja je imala izuzetno zanimljiv život i koja se hrabro i bez odstupanja izjašnjavala kao kvir u jednom tako strogo heteronomrativnom i nazadnom društvu kakvo je (bilo) meksičko. S obzirom na to da me i Frida Kalo izuzetno inspiriše, a ona i Vargas su bile velike ljubavnice, završavam i dramski tekst „Una noche de Amor/Jedna noć ljubavi”, koji spaja njihovu ljubavnu priču sa ljubavnom pričom Milene Pavlović Barili i kubanskog pijaniste, Rejnoldsa Gonsalesa. Svakako, povremeno zavirujem u živote Džudi Garland, Marije Kalas i neobičnog, sjajnog britanskog slikara 20. veka, ne toliko poznatog, Edvarda Bure, pokušavajući da otkrijem ili domislim poneku njihovu tajnu i zanimljivost koja može biti inspiracija za neki moj sledeći umetnički poduhvat.

Galerija Milene Pavlović - Barili
, 24sedam/Nenad Vujanović

Imaš li kakav projekat koji je trenutno u izradi?

- Pored svega što sam pomenuo u prethodnom odgovoru, moje dve zbirke pesama su takođe spremne za štampu, jedna je retrospektiva moje poezije, a drugu moja poezija posvećena Mileni Barilli. Gotov je još jedan dramski tekst poetsko-dokumentarnog karaktera sa radnim naslovom „Milena je mesec. Mesec je Milena”, koji bih želeo da postavim na neku od naših scena. Takođe, polako se bavim preoblikovanjem ranije pomenutog opsežnog biografskog, dokumentarno-poetskog teksta, koji je podložak za predstavu „San o Mileni”, u jedan zanimljiv dvojni roman, koji će pored već napisane Milenine biografije, u drugom delu sadržati tekstove o hronologiji i biografiji mojih putovanja na kojima sam tragao za Milenom, od kojih se neki mogu naći na mom sajtu koji, takođe, polako uređujem i popunjavam sadržajem.

Galerija Milene Pavlović - Barili
, 24sedam/Nenad Vujanović

- Imam veliku želju da snimim dokumentarni film o Mileni i o našem zajedničkom putovanju, za koji postoji mnogo materijala, čak je i nešto izmontirano, ali ne nazire se još uvek kraj tog procesa niti vreme objavljivanja samog rezultata. Kako ove godine obeležavam 15 godina umetničko-istraživačkog rada posvećenog Mileni Barilli, planiram da taj jubilej obeležim u novembru multimedijalnim perfromansom koji bi predstavio moju dosadašnju posvećenost toj temi i dela i fragmente dela nastalih u ovih 15 godina, stoga bih tim povodom želeo da snimim spot za svoju autorsku pesmu „Gde je Milena?". Nadam se da ću nešto od svega ovoga realizovati do kraja ove godine, a to prilično zavisi od finansijskih mogućnosti koje su meni, kao samostalnom umetniku, uvek prilična prepreka za realizaciju nekog projekta.

Miodrag Kovačević, 24sedam/Nenad Vujanović

Po čemu bi voleo da te pamte?

- Voleo bih da me pamte po autentičnom i inovativnom pristupu umetnosti, po mojoj predanosti i doslednosti svom pozivu i po umetničkoj zaostavštini koja u multimedijalnoj umetnosti podrazumeva ne samo rezultate, odnosno dela koja ostaju iza umetnika, već i to kako je umetnik stvarao, komunicirao s publikom i uopšte, bivstvovao na ovom svetu pronoseći ljudskost, ljubav i toleranciju kroz svoje stvaralaštvo. U konkretnom slučaju mog opusa vezanog za otkrivanje Milene Pavlović Barilli, voleo bih da me pamte po tome što sam je na sasvim jedinstven, multidisciplinaran, istraživačko-umetnički način doveo na pijedestal ne samo našeg kulturološkog okvira, već evropskog i svetskog, jer ona je svetskom kulturnom vrhu uvek i pripadala.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi