Deca iz Brčkog na sigurnom, ali njihov trajni smeštaj ostaje veliki problem: Šta se zapravo dešavalo u kući strave?

Sva deca pronađena protekle nedelje u kući u Brčkom su na sigurnom, ali je veliki problem njihovo trajno zbrinjavanje.

Najmlađe ima šest meseci, a najstarije 12 godina. Šta se dešavalo unutar zidova kuće, otkud 31 dete u rukama trgovaca ljudima, pitanja su na koja još nema odgovora.

Pojavile su se i osobe koje tvrde da su roditelji ili srodnici i da su tamo ostavili decu na čuvanje. 

24sedam

- Kada se čovek razboleo nisam ih mogla čuvati, ostavila sam ih na 15 dana i oni su uzeli moju decu. Trista evra sam dala za petnaestak dana - kaže Hasnija Hasanović.

- Tužilaštvo nema pouzdane podatke i dokaze da su deca koja su smeštena zaista njihova deca. To ćemo u daljem toku postupka utvrđivati - kaže Radmilo Ivanović, v.d. glavnog tužioca Distrikta Brčko.

Deca su sada bezbedna, ali problem njihovog trajnog zbrinjavanja tek predstoji.

- U BiH još nije pronađeno sistemsko rešenje za rešavanje pitanja finansiranja skloništa kojima rukovode vladine organizacije, tako da naše najveće sklonište u regionu kapaciteta 80 mesta, gde su se sva ova deca pronađena u Brčkom mogla smestiti, moralo je biti zatvoreno - kaže Amela Efendić iz Međunarodnog foruma solidarnosti EMMAUS.

Među zatočenim mališanima nema dece iz Srbije, potvrđeno je u ambasadi u Sarajevu. Ovakvi slučajevi u Srbiji nisu zabeleženi, što ne znači da žrtava trgovine ljudima nema. Samo tokom prošle godine iz lanca trgovine ljudima izvučena je 71 osoba - polovina su bila deca.

24sedam

- Ono što je bilo primer dobre prakse je da smo neke od tih akcija zajedno planirali sa policijom, tužilaštvom, sa drugim ustanovama socijalne zaštite i da smo pripremili unapred kapacitete za njihov smeštaj. A to svakako jeste problem i kod nas. Mi imamo prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, koje prima osobe od 16 godina i više - rekao je Miroslav Jovanović, rukovodilac Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima.

Šta se dešavalo u kući u Brčkom, kako su deca završila u rukama trgovaca ljudima i šta su namerili s njima, ne zna se, ali stručnjaci kažu da su deca traumatizovana.

- Samim time što shvatate da je dete zastrašeno dovoljno da neće da kaže kako se zove, govori o tome da ga je neko instruirao. Nažalost, oblici eksploatacije kojima ta deca mogu da budu izložena bukvalno nemaju granice - kaže Jasmina Krunić iz nevladine organizacije Astra.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi