"Rođeni brat me je zlostavljao" Pevačica u suzama: "I dan-danas ne znam zašto on mene ne voli"
Natalija je istakla da o odnosu sa bratom nije govorila roditeljima
Pevačica Natalija Ibraimov koja je na muzičkoj sceni još od devedesetih godina kao deo grupe "Trik FX" otvorila je dušu i progovorila o teškim periodima kroz koje je prošla.
Seća se svega iz detinjstva
Natalija ima pet godina starijeg brata, a kako ističe svog detinjstva se odlično seća.
- Sećam se da sam sa godinu dana bila u vrtiću, već sam znači bila u obdaništu, u stvari u jaslicama i ja se čak i tog perioda sećam. Sećam se čak i moje tadašnje nastavnice pevanja, klavira i plesa. Znači, ja sam nekako, da kažem, od vrtića, Sani me uvek zeza: "Ijao kad kažeš to od malena", ali ja stvarno od malena radim ovo što radim i dan-danas - kaže Natalija.
Osećaj za ritam i za ples Natalija je imala još kao mala devojčica.
Pročitajte još:
- Jesam, to imam na mog tatu. Što se tiče sporta, to imam na mamu. Mama mi je bila rukometašica, a što se tiče muzike i plesa, tu sam totalno na tatu - kaže Natalija.
Natalija Ibrahimov, ATAImages/Antonio Ahel
"Brat nije bio oduševljen mojim dolaskom na svet"
Kada se priseća svog detinjstva Natalija uvek u intervjuima ističe da je ono bilo lepo.
- Mislim da će se sad mnogi ljudi iznenaditi, ali ja moram da kažem da sam ja tu moju porodicu, uvek imala u školi, folkloru, gimnastici. Ja sam neko ko je, ne mogu da kažem da mama i tata nisu brinuli o meni, jesu, ali više sam se brinula ja jer su mama i tata mnogo radili i da kažem sa tih prvih godinu dana mene je čuvala tetka Tanja, a posle toga, to je bilo možda jednu godinu, dve, onda sam bila sama, gde je moj brat naravno kada je hteo i kada je mogao da me čuva, čuvao me, mada s tim nije baš bio nešto oduševljen. Nije bio oduševljen mojim dolaskom na svet, moram to da priznam i tako je ostalo do dan-danas - iskrena je Natalija koja uprkos svemu prema bratu gaji drugačije emocije:
- Ja mog brata mnogo volim, bez obzira što mi je činio mnogo ružne stvari u mom životu.
Na pitanje šta je to najteže što je uradio Natalija kaže:
- Skoro sam bila u jednoj emisiji, gde sam prvi put pričala o zlostavljanju, o batinanju, da kažem, ja sam to doživljavala, ne mogu sad da kažem non-stop, ali, kada vi od roditelja, od majke i oca, ne dobijete ni šamar, ni ono da vas neko počupa za uvo, nikada, a onda doživite to od vašeg rođenog brata, koji, verujte mi, i dan-danas, ja ne znam zašto on mene ne voli, ja ne znam zašto on prema meni ne oseća ništa, ja prosto ne mogu da kažem da ne volim svog brata, bez obzira, kakve god da je stvari on meni činio. Valjda, sestre su takve, sestre vole, prosto vole svog brata - kaže Natalija koja ističe:
- Ja sam njemu sve oprostila još odavno.
Natalija i Sani Trik FX, ATAImages/M. P.
Natalija je istakla da o odnosu sa bratom nije govorila roditeljima.
- Ne, zato što on i sa roditeljima nije baš imao dobar odnos, sa ocem, sa majkom je imao. Tako da moram da kažem da je, u stvari, sad ne bih nešto, mislim, majka mi je pokojna i ne bih nešto sada da ljudi pogrešno ne shvate, znate kakav je naš narod, o pokojniku sve najbolje, ali nekako je mama uvek bila na njegovoj strani i trudila se da nekako njemu udovolji, ali njemu to nekako nikad nije bilo dovoljno. I, valjda sam kada sam došla na svet sve pokvarila... Tada je vojska bila tri godine i tata je bio tri godine u vojsci i valjda je mama bila ceo njegov svet. I onda se to valjda nekako poremetilo kada se tata vratio i onda sam još ja došla posle pet godina... Pretpostavljam da to ima neke veze sa tim, jer ja zaista mom bratu nikad ništa loše nisam učinila - kaže pevačica.
"Mama, kada si meni bila najpotrebnija, tebe nije bilo"
U vaspitnim porukama tata je bio prilično strog, pravedan, zahtevan, a evo kako Natalija doživljava mamu i šta bi sada ona kao roditej uzela od svojih roditelja.
- Pa, da vam kažem, uzela sam, i to sam stvarno srećna, maminu dobrotu, ali maminu dobrotu, ne mogu sad da ne pogrešim, mama meni nije toliko poklanjala pažnju, koliko je poklanjala mom rođenom bratu. Kada sam ja napunila svojih 40 godina, došla je kod mene kući, ja sam već tad imala i dete, i želela je valjda nekako da se iskupi za sve to što nije u detinjstvu bila prema meni naklonjena, ali ja tad, ja ne znam kako da vam kažem... Prihvatila sam, ali nekako... Ne baš onako kako je ona očekivala. Ja sam samo rekla mami svojoj: "Mama, ja tebe volim, ali ja ne mogu sada da padam u nesvet, jer ti, kada si meni bila najpotrebnija, tebe nije bilo". Tu su uvek bile moja, evo sad ću pozdraviti ovom prilikom, moju komšnicu, tetka Katicu, koja mi je bila kao majka i njenu ćerku Ljilju, ona mi je bila kao sestra i tetka Radmilu. To su dve žene koji su živele u toj zgradi, koje su uvek bile uz mene i u dobrom i u lošem tom trenutku, da kažem, u svakom tom periodu mog pada, doživljavanja tog zloslavljanja. Ja sam bukvalno pokucala na vrata i mogla da se kod njih isplačem i da im se poverim i da pričam sa njima, ali naravno one nisu meni mogle da pomognu, u smislu, govorile su mi uvek pametne reči šta treba da radim, ali ja sam prosto želela da to budu moji roditelji kojima ću se ja jadati. Međutim, ja to nisam mogla, majka je uvek štitila brata, i ja sam uvek morala da lažem - kaže Natalija.
(Blic)
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari